Kultura

Izložba “Bolnica Stobart, Kragujevac 1915” u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije

MediaSfera

 

 

Juče je u  u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije (Braće Jugovića 19) u Beogradu otvorena izložba  “Bolnica Stobart, Kragujevac 1915″, autora višeg bibliotekara Tatjane Janković, koju je priredila Narodna biblioteka ,,Vuk Karadžić” u Kragujevcu. Recezent izložbe je istoričar Dejan Ristić.




Izložba je deo projekta koji je nastao na osnovu pisanih i materijalnih svedočanstava neposrednih svedoka dešavanja u pozadini fronta Velikog rata – učesnica humanitarne britanske misije koju je vodila Mejbel Stobart, bolnice za ranjenike u Kragujevcu 1915. godine. Realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Skupštine grada Kragujevca.

 

Reč autora

 

Krajem aprila 1915. godine u Kragujevac je stigla humanitarno-medicinska misija koju je predvodila Mejbel Sinkler Stobart. Organizovana grupa od 45 članova medicinskog osoblja i volontera uputila se u Srbiju kao Treća jedinica Srpskog potpornog fonda. Putovanje članica misije Stobart od Londona do Kragujevca trajalo je gotovo mesec dana. Imajući u vidu epidemiju tifusa, Stobart se pripremila za rad u bolnici pod šatorima. Nakon prispeća u Kragujevac, odabrana je lokacija na trkalištu, u gradskom naselju Vašarište, gde je postavljeno 62 šatora koje je Jedinica donela sa sobom.

 

U vezi sa novopristiglom misijom Srpski vojni sanitet donosi dve važne odluke: da bolnica Stobart prihvata i leči isključivo ranjenike i da, u slučaju da dođe do povlačenja, prati srpsku vojsku kao “leteća poljska bolnica”. Stobart odmah uočava da je civilno stanovništvo ugroženo ne samo tifusom, već i difterijom, šarlahom i drugim zaraznim bolestima, i predlaže otvaranje “drumskog dispanzera” u blizini kampa. Vest o otvaranju dispanzera pronosi se vrlo brzo; ljudi pešice prelaze na desetine kilometara da bi dobili lek i savet od stručnog osoblja. Evidentno je da potrebe lokalnog stanovništva za medicinskom pomoći nadilaze kapacitet jednog dispanzera. Stobart predlaže otvaranje još šest u obližnjim mestima: Lapovo, Natalinci, Rekovac, Rudnik, Vitanovac i Ovčar Banja. Srpski potporni fond prikuplja sredstva za opremanje novih dispanzera; ka Srbiji kreće grupa medicinskog osoblja i volontera koji će biti raspoređeni u ovim dispanzerima.

 

Kroz bolnicu Stobart, prema rečima njenog rukovodioca, za šest meseci rada prošlo je oko 20.000 pacijenata.

 

U oktobru stiže vest o predstojećem povlačenju; deo osoblja predvođen Mejbel Stobart kreće sa srpskom vojskom. Odvažnoj Britanki od srpske komande biva povereno da predvodi jednu kolonu; na odredište stižu bez ikakvih gubitaka u ljudstvu.

 

O radu bolnice Stobart najdetaljnije i najobimnije svedočanstvo ostavila je sama Mejbel Stobart u knjizi objavljenoj već 1916, pod naslovom Plameni mač u Srbiji i drugde (na srpskom, u izdanju Prometeja i RTS, 2016). To je svedočanstvo neskriveno angažovano na cilju da Britancima pruži što tačniji uvid u ratne prilike u Srbiji i da podstakne na dalju pomoć srpskom narodu.

 

Pored Plamenog mača, u Londonu su, tokom 1915. i 1916, objavljene još tri značajne knjige članica misije Stobart: Moj dnevnik u Srbiji Monike Stenli, Pisma iz bolnice Stobart Mejbel Dirmer i Povlačenje iz Srbije Oliv Oldridž. Ova tri svedočanstva po prvi put se pojavljuju u prevodu na srpski jezik u okviru knjige Bolnica Stobart (Narodna biblioteka Vuk Karadžić Kragujevac, 2018), a njihovi odabrani segmenti čine tekstualni deo izložbe Bolnica Stobart – Kragujevac 1915.

 

Izložba je otvorena do 2. februara




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .