MediaSfera
Iz knjige „Istine i zablude o PR-u“ Biljane Oljače objavljujemo najzanimljivije delove.
Ova knjiga je savršen novogodišnji ili božićni poklon za svakog čoveka, jer svako od nas je svoj lični PR svakoga dana i u svakoj životnoj situaciji.
Piše: Biljana Oljača
Foto: Privatna arhiva
Ne samo u poslovnoj komunikaciji, nego i u svakodnevnom životu, aspekt pažljivog slušanja uvek zapostavljamo. Razmišljamo o tome šta pričamo, kojim tonom itd, ali malo kada razmišljamo da li smo našeg sagovornika dovoljno pažljivo saslušali?
Prvo, umeću slušanja nas nikada, niko i nigde nije učio, pa mi samim tim mislimo da ono nema neku veliku važnost. Ali ipak je veština slušanja važna u svakom obliku komunikacije, jer slušanjem sagovornika se može, i bez dodatnih pitanja, dobiti mnogo odgovora do kojih smo želeli da dođemo. I ne samo to, može se doći do saznanja za koja nismo ni slutili da će nam biti za poslovni razgovor bitna, a ispostavilo se da su mnogo doprinela da se posao lako i brzo relizuje.
Veština pažljivog slušanja sagovornika je nešto čime se mora, ako se bavimo odnosima sa javnošću, u najskorije vreme ovladati, ako to već nismo učinili. Bilo da se radi o poslovnim ili privatnim razgovorima, pažljivim slušanjem sagovornika proširijemo sliku i o osobi sa kojom komuniciramo i o samoj temi o kojoj razgovaramo. U većini razgovora svaki od sagovornika želi da dobije što više vremena za svoje izlaganje, misleći da će na taj način da ostavi bolji utisak i fascinira ostale sagovornike. Međutim, to je potpuno pogrešno viđenje verbalne komunikacije. Jer najefikasniji razgovori su oni u kojima sagovornici (koliko god da ih ima) izlažu svoja gledišta naizmenično, koristeći pri tome približno isto vreme za izlaganje. Ako jedan sagovornik dominira, to će prilično iritirati ostatak pregovarača, a i ne samo da neće ostaviti dobar utisak nego će upravo izazvati suprotnu reakciju.
I našim sagovornicima je prijatnije da razgovaraju sa nekim ko ih pažljivo i sa interesovanjem sluša, a vi ćete zbog toga što znate koliko je slušanje bitan aspekt komunikacije dobiti pregršt korisnih informacija koje će biti dragocene za nastavak razgovora, i na kraju za uspešan završetak bilo poslovnog, bilo privatnog kontakta.
Uostalom, najbolje je u sve ovo uverimo ličnim uvidom. Ne postoje posebni treninzi veštine slušanja. Jedino što je potrebno jeste da smo svesni činjenice da je veoma bitno da u celini čujemo šta naš sagovornik ima da nam poruči, da koristimo dobijene informacije u daljem toku razgovora, i da ne mislimo da ćemo, ako vodimo glavnu reč, ostaviti neki poseban i upečatljiv utisak na sagovornike. Tačnije, poseban utisak na sagovornike ćemo ostaviti ali ne onaj koji želimo, nego utisak socijalno neprilagođene osobe (“daveža“) od koga niko ne može da dođe do reči.
Ako govorimo o veštini slušanja, neizbežno dolazimo do pitanja na koje verujem da bi svako od sagovornika želeo da sazna odgovor, a ono se može postaviti na sledeći način: Šta treba uraditi kada naiđemo na logoreičnog sagovornika, koji nema meru? Sa ovim pitanjem se suočava svako ko se nađe u ovoj nezavidnoj situaciji.
Iako je sagovornika nepristojno prekidati u izlaganju, u ovakvim slučajevima je to neophodno. Jer zaista postoje ljudi koji bi mogli da pričaju satima, ako ih ne bismo prekinuli. Najgori su ipak oni sagovornici koji u tom maratonskom izlaganju pričaju o sebi i svojim uspesima, a da i ne sanjaju koliko ostale učesnike razgovora uglavnom njihovi tzv. uspesi uopšte ne zanimaju. Sagovornici nisu tu da bi se bilo kome divili i aplaudirali, nego radi novih poslovnih izazova. U takvim situacijama nije samo potrebno ljubazno i, uz izvinjenje zbog prekidanja, prekinuti monolog sagovornika, nego je neohodno i preusmeriti tok razgovora kako bismo na najefikasniji način iskoristili vreme izdvojeno za razgovor. Vrlo često se desi da se logoreični sagovornik vrati i nastavi svoje nepotrebno izlaganje tamo gde je stao, ali dok god razgovor ne poprimi pravi tok i dok se ne usmeri u željenom pravcu potrebno je na ljubazan način skretati pažnju sagovoniku da prisutnima troši dragoceno vreme, i da je tema razgovora sasvim nešto drugo.
Ipak, zbog takvih izuzetaka ne smemo da zapostavimo veštinu slušanja sagovornika. Treba da je upotrebljavamo u svakom, čak i najmanjem i najbezazlenijem razgovoru, jer na takvim običnim primerima možemo da vežbamo veštinu slušanja koju ćemo, kada dođe do nekih ozbiljnih poslovnih razgovora, da primenimo i upotrebimo na pravi način.
Biljana Oljača
Biljana Oljača je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, a specijalizirala Public Relations na poslediplomskim specijalističkim studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svoju PR karijeru započela je na BK televiziji i na TV Avala gde je osnovala službu za odnose sa javnošću. Nakon dugogodišnjeg rada u medijima prelazi da radi kao PR menadžer u auto industriji, a nakon toga i kao Direktor za odnose sa javnošću u marketing i PR agenciji. Autor je knjge “Istine i zablude o PR-u”.
Dodaj komentar