Kultura

NIN-ova nagrada uži izbor: 12 romana

MediaSfera

 

 

U uži izbor za 65. NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine uvršetno je 12 romana, a 14. januara u podne biće proglašen dobitnik tog književnog priznanja.




Romani 12 autora našli su se u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu, a sedmoro od njih već je bilo proteklih godina u različitim krugovima za to književno priznanje. U užem izboru su tri autorke prvih romana, a tu je i literarno delo reditelja Gorana Markovića, dok raniji dobitnici Vladimir Arsenijević i Milisav Savić nisu prošli.

 

Kako je objavljeno u nedeljniku NIN, u užem izboru su romani „Posle potere“ (Publisher) Zoran Ćirić, „Pomor i strah“ (Laguna) Vule Žurić, „Prekasno“ (Geopoetika) Branka Krilović, „Odustajanje“ (Arhipelag) Jelena Lengold, „Uhvati zeca“ (Kontrast) Lana Bastašić, „Veliki Juriš“ (Laguna) Slobodan Vladušić, „Deseti život“ (Kontrast) Saša Savanović, „Kružok na zlatni pogon“ (Agora) Slobodan Mandić, „Zabluda Svetog Sebastijana“ (Laguna) Vladimir Tabašević, „Krečenje“ (Čarobna knjiga) Žarko Radaković, „Beogradski trio“ (Laguna) Goran Marković i „Neživoti i isklučenja“ (Treći trg/Srebrno drvo) Milan Kovačević.

 

O finalistima će odlučivati žiri koji čine Tamara Krstić, Marjana Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović (predsednik). Žiri za NIN-ovu nagradu, koji je primio rekordan 201 naslov na čitanje, uvrstio je bio u širi izbor 31 roman.

 

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).