Magazin

Nostalgija: Novogodišnje najlepše želje

MediaSfera

 

 

Nekada se poštar dočekivao sa rodošću. Naši stari znali su da donosi ne samo penziju već i  željno isčekivano pismo, a za praznike čestitke.




Danas, poštari sve manje donose i penzije i čestitke, o pismima i razglednicama da ne govorimo. Po penzije se odlazi u banke, a pisma se isčitavaju u elektronskoj formi. U našim poštanskim sandučićima sve je manje i razglednica i čestitki, a sve više računa i reklamnih letaka. Naši mili i dragi ne moraju da se muče sa dešifrovanjem naših rukopisa, a ni mi više ne moramo da se mučimo da ih ispisujemo. Dovoljno je samo da otkucamo sms poruku ili mejl. Ipak, ne tako davno ljudi su pisali i slali čestitke.

 

Zabeleženo je da su se prve Novogodišnje čestitke pojavile u Engleskoj, negde u prvoj polovini XIX veka, a nedugo zatim ta moda se proširala i na ostali deo sveta. Prva čestitka napravljena je po motivima Džona Kalkota Horslija, a distribuirao ih je ser Konrad Kol. Sadržala je prikaz veselih lica koja vinom nazdravljaju i poručuju “Srećna Nova godina i Božić”. Tiraž ove čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo njih 12. Jedna od tih 12 se pojavila na jednoj aukciji 2001.godine i dostigla je cenu od čak 20.250 funti.

 

Do početka 19.veka praksa slanja novogodišnjih i božićnih čestitki, ustalila se u skoro celoj Evropi i Americi. Motivi na čestitkama su bili tipično zimski – idilični prikazi pod snegom, crkveni zvonici, Deda Mraz, saonice sa irvasima.

 

Kod nas se ustaliko u poslednjih godina 19. veka. Tada je došlo do odvajanja čestitki od dopisnica i razglednica. Mlado građansko društvo ih je prihvatilo, jer su se lako uklapale u postojeći sistem vrednosti i normi ponašanja. Davale su svečaniji ton praznicima i važnim momentima iz života, tako da ih Beograđani rado šalju prijateljima i rođacima, bez obzira što su bili u mogućnosti da to učine i lično. Taj običaj zadržao se do pedesetih godina prošlog veka. Prve čestitke bile su papirne i rađene su u tehnici litografije. Negde oko 1908. godine, zbog njihovog štampanja u većim tiražima, prelazi se na jeftinije metode.

 

Između dva rata najviše se čestitao Božić i tada je bilo u modi slanje božićnih čestitki. Tek nakon Drugog svetskog rata ozbiljnije se pristupilo slanju čestitki za Novu godinu putem pošte, da bi kulminaciju dostiglo sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka.

 

Nekada je “Pošta” pravila posebne ustupke za one koji šalju novogodišnje čestitke, tako da je važila poštarina po povlašćenoj ceni ukoliko se radi o prazničnim željama, pa je pravilo bilo da korisnik takvu depešu plaća manje.  Čestitka je bila jeftinija, ali je broj reči u njoj bio precizno propisan. A deca iz komšiluka su ubacivala susedima čestitke u poštansko sanduče.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije