KLOT-FRKET: Ljubavni zov

MediaSfera

Piše: Jasmina Vujadinović

Moja drugarica Vesna  rešila da ostavi muža  – zbog  sapuna. Ne, ne nije čovek od onih koji se, daleko bilo okliznu na sapun.  Stvar je u tome što, njen muž miriše na „niveu“. 

Kaže ona meni pre neki dan, dok smo srkutale kaficu: „Sestro slatka, poludim od tog veštačkog mirisa! Ja,  bre volim, onako, da vonja!“,  iz sveg glasa će Veca.

Svi se u kafiću okrenuše u našem pravcu – žene uglavnom zgranute,  muškarci oduševljeni,  dok sam ja „propadala u zemlju“.  Ali,  šta ću,  moja Veca je uvek bila spontana,  inače je dobra k’o duša – ne znam da li sam ovo govorila u sebi ili su mogli da mi čitaju sa usana. Tek,  svi momentalno nastaviše da vode svoje razgovore.

Uh,  dobro je,  pomislih i taman kad sam otvorila usta da ukorim moju drugaricu,  ona će rafalno:“ Sto puta sam mu rekla da oću da se seksamo,  bre k’o ljudi,  da u tom rvanju osetim mirise naših znojavih tela! Al’ ne vredi i zato ću da se razvedem! „, odlučno će moja drugarica i ispusti gust dim neke krdže.

E,  to je bio “ šlag na tortu“. Svi u kafiću posedali su oko nas iščekujući  nastavak tolk šoua,  posebno muškarci koji su se gurali da budu što bliže Veci.

„Pa,  nemojte tako naprečac“,  posavetova je neki stariji gospodin.

„Ma,  šta nemoj? Ja ženu potpuno razumem. I ona moja oštrokondža zaprašuje samu sebe k’o bubašvabu.  Nego,  Veco da se nas dvoje udružimo“, predloži joj brkati Rade i ispusti zvuk mačora.

Moja drugarica se toliko opustila da nije bilo šanse da je nagovorim da krenemo. Evo, nastavi Veca, sad su ona i njen uskoro bivši muž dobili gliste od “ sinčića“, mešanca Džimija.

„I šta nam fali što imamo gliste? „,  upita Veca prisutne.

„Ništa!“,  rekoše uglas.

A ja se setih kako kod Vece svaki put ostajem žedna. Ne zato što nije dobra domaćica,  već zbog dlaka.“ Moraš da probaš organski napitak od ružinih pupoljaka“, ponudi me Veca čim odem kod nje.

I šta ću, posle par sati ožednim, pa pošto uspem da nađem neuprljani delić na obodu čaše,  malo srknem. Ubrzo osetim kako mi se nešto mota oko zuba. Najpre, pokušam diskretno da izvučem „tuđinca“,  dok Veca vergla o tome kako čistoća narušava imunitet. Onda zavučem prst i levo-desno,  izvadih dugačku crnu Džimijevu dlaku. Slatki mali.

„Neće ti ništa biti. Čak se preporučuje i da se jede sa poda,  jer se tako jača organizam“,  kategorički će Veca.

Gliste, infekcije, prljavština, lična nehigijena – to je recept za zdrav život, doda samouvereno moja drugarica. A ne da se svaki čas pirkamo i trljamo sapunima k’o da smo,  Bože me sačuvaj, šugavi.

Još,  ako su to antibakterijski sapuni,  to je tek neviđena budalaština,  reče Veca okupljenima u kafiću,  koji su počeli da joj aplaudiraju.

„Tako je,  tako je,  vala svaka ti je na mestu!“, odjekivalo je.

Vecu je ta podrška osokolila,  te nastavi sa još većim žarom.  „Sapunom da ubijam bakterije!? Pa, što bre da ih ubijam, kad najveći broj njih nas ne dira! Nego, beli luk oko vrata, propolis protiv bakterija, apotekarska so u gaće – i Bog da vas vidi. Sve prirodno“.

Srećna vam Nova godina!

Jasmina Vujadinović

Prvi tekst u listu “Mladost”  objavljen mi je 1983.godine. Ko se tako rano zarazi novinarstvom, spasa mu nema.  Tu ogromnu ljubav,  koja je nekada itekako bolela,  uvek su podgrevale po mnogo čemu interesantne ljudske sudbine.

Tehnika je, već stvar izbora.  Za portal “MediaSfera” često “špijuniram”  ljude u prolazu i, naravno sa uvek spremnom “vunicom i iglama –  štrikam”.  Bitna je misija –  zagrejati ljudske duše.