„Beleške jedne Ane“ ponovo pred čitaocima

„Beleške jedne Ane“ ponovo pred čitaocima

MediaSfera

 

Piše: Ljuba Đorđević

Foto: Laguna, promo

 


Prvi put objavljena 1972. godine, knjiga „Beleške jedne Ane“ Mome Kapora bila je književni fenomen uz koji su odrastale generacije. Tako je i gotovo pola veka kasnije, budući da će se u knjižarama uskoro naći treće Lagunino izdanje.




U „Beleškama jedne Ane“ svet je posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom. To je u isto vreme i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena. Sam pisac je svojevremeno rekao da je u ovom romanu „iznosio mnogo opasnije stavove od onih koji su se mogli naći u disidentskoj literaturi“.

 

„Moja mama se zove Ana i ja sam Ana, ali Ana je u stvari on, moj otac. To je njegov način razmišljanja, to je ono što je osećao, sve što o životu znamo je tu, sve što je učio mene i sestru Jelenu. Ovo delo vraća nas u jedno setno, čedno vreme koje nije slutilo sve ono što nam se dogodilo kasnije. Sada Ana u novom izdanju nastavlja svoj vanvremenski život. Sve je krenulo od ove iskrene knjige. Neke stvari su se promenile, ali one suštinske su ostale iste. Vreme je jedini sudija, ali mislim da je ova knjiga taj test položila“, rekla je Ana Kapor, slikarka i ćerka čuvenog književnika.

 

Milan Tucović i Ana Kapor

 

Osim nje, o knjizi su govorili  književni kritičar Aleksandar Jerkov, slikar Milan Tucović, a odlomke iz knjige čitala je glumica Zorica Jovanović čiju su umetničku karijeru upravo obeležile „Beleške jedne Ane“.

 

Aleksandar Jerkov se zapitao šta nama knjiga koja je imala kultni kulturološki smisao znači gotovo pola veka kasnije. „Momo Kapor je na jedan srećan način osetio duh vremena i progovorio iz svog ambijenta i savremenosti, to knjizi zauvek daje živost i književno-istorijski značaj. Momo je pomerio granice jednog izraza,“ ocenio je on.

 

Glumica Zorica Jovanović čita oslomke iz knjige

 

Neprikosnoveni hroničar beogradskog života pisao je jednostavno, ali originalno, stilom koji prija svima.

 

Akademski slikar Milan Tucović se razmišljajući o tome setio Kunderine „Nepodnošljive lakoće postojanja“, pa je Momino delo svrstao u „podnošljivu lakoću postojanja“, istakavši da je prkos glavne junakinje ove knjige remek-delo odnosa prema životu, filozofiji, veri…

 

Ana Kapor potpisuje knjigu svoga oca čitaocima

 

„Od Mome se nije pojavio nijedan pisac koji piše tako lako, a da to njegovo ’lako’ traje i dan-danas. On divne stvari iz istorije umetnosti, filozofije, politike, vešto umetne u jedan spontan i lagan razgovor“, kaže Tucović i dodaje: „Gledajući Kaporove ilustracije, opet neko bi rekao ’to je lako’, ali kad bi se prihvatio tuša i pera, pa iz daha jednom rukom sve to, shvatio bi da ne može ni da se približi najboljem slikaru među piscima i najčitanijem piscu među slikarima.“

 

„Beleške jedne Ane“ će svakog nasmejati, ali i podstaknuti da se zamisli nad nekim neprolaznim pitanjima. Ne zaboravite da „dobra stara vremena počinju već sutra u pola osam ujutru, kada se budite pokraj nekoga ko vam je drag, dok još spava i vas sanja.“