“Koreni” – srpski kazan koji vri

“Koreni” – srpski kazan koji vri

MediaSfera

 

“Kazan koji vri i bunca i kolje i stiče i posluje” – tako je Ćosićevu Srbiju u “Korenima” opisao Mihiz. Sam Dobrica Ćosić govorio je da je pišući “Korene” nameravao “krvlju da priča kakvi su ljudi živeli i kakvi žive na ovom parčetu zemlje”. Kako izgledaju ti ljudi “iz jedne dimenzije”, kako su još opisivani stanovnici mitskog Prerova? Da li su Katići paradigma srpske porodice 19. veka?




“Katići su posebni, ali su naši i svi mi u njima možemo nešto da prepoznamo”, ocenjuje Goran Šušljik, producent i glumac.

 

Za istoričare Prerovo nije u potpunosti paradigma srpskog sela, ali “Koreni” dobro slikaju period kada na selo prodire kapitalizam, kada počinje raslojavanje sela i usitnjavanje poseda.

 

Radovan Vujović kao Vukašin Katić i Bogdan Diklić kao Todor Tošić

 

“Katići nisu u potpunosti reprezent, ali tu imate i slugu Tolu Dačića, koji živi pored Katića, i slugu Mijata, koji živi sa njima, u kući i sve to ipak daje širu sliku”, objašnjava istoričar Momčilo Isić koliko “Koreni” zaista daju realnu sliku srpskog sela druge polovine 19. veka.

 

Prerovski seljaci i buržoazija

 

Posednici i nadničari i naglašene klasne razlike između njih, pretnja gašenja porodičnih stabala, nacionalna mitologija, porodična despotija… Nekadašnji ustanici s početka 19. veka i njihovi naslednici koji se socijalno, a neki i kulturno razvijaju, postajući evropeizirani intelektualci koji vrlo brzo zaboravljaju gunj i opanke kao Vukašin Katić. Sve to vidimo u “Korenima”.

 

“Formiranjem buržoazije selo postaje rob činovništva, koje je opet izniklo iz redova te novonastale buržoaske klase, a koja je opet iznikla iz seljaštva, jer Srbija je tada imala više od 90 odsto seljaštva. Veliki deo seljaštva bio je u dužničkom ropstvu, roman to sjajno ilustruje kao i serija – vi vidite da se Đorđu stalno neko obraća da ga sačeka za vraćanje duga”, navodi Isić.

 

Tola Dačić nadničar je na imanju Katića, a uz to gotovo svakodnevno traži neku pozajmicu. Sluga Mijat, koji kod Katića živi na nekom tavanu, kad god pronađe priliku, traži ili od Đorđa Katića ili od starog Aćima neko parče zemlje da sebi napravi kući.

 

Da li su socijalne razlike u Srbiji 19. veka bile zaista toliko izražene?

 

Autori serije držali su se Ćosićevog romana, koji prate kontroverze od kada je 1954. napisan i potom nagrađen Ninovom nagradom. Jedna od legendi koje se za njega vezuju jeste i da je naglašavajući klasne razlike u 19. veku imao nameru da istakne svu blagodet društva u Jugoslaviji tih 1950-ih godina. Nema dokaza za to, kao što nema ni za mnoge druge koje se o Ćosiću prepričavaju. Jednu od njih, takođe nepotvrđenu, ali ilustrativnu, čuo je i Momčilo Isić.

 

Vojska stiže u Prerovo zbog pobune seljaka

 

“Dobrica je, kada je napisao “Korene”, sreo Sretena Vukosavljevića, utemeljivača sociologije sela. I kada mu se posle pohvalio da je dobio Ninovu nagradu, profesor je rekao “kad ovako Srbi pišu o svom narodu, šta će ostati od njega”. Ćosić se pitao da li je nešto pogrešio prikazujući na taj način selo, ako mu je profesor tako nešto rekao”, navodi Isić.

 

Ipak, ima nešto u čemu su i sluge superiornije u odnosu na gazde. Deca. To je ono što Toli Dačiću daje prednost u poređenju sa Đorđem Katićem.

 

“Tola je vesnik života i iskonske žilavosti i sposobnosti za opstanak. A Katići su neki vid vlastele i sad dolazimo do tog paradoksa da taj ubogi, prostodušni, sirovi i jednostavni treba da udahne život onima koji su vlastela i koji antropološki ne mogu i iskonski – tu su sav čar i dramatika”, kaže Nenad Jezdić, koji tumači ulogu Tole Dačića.

 

Ovoj kući je suđeno da sluge decu rađaju

 

U tom i takvom selu, čini se, jedino je neupitan položaj žene. U Srbiji u 19. veku ona nema ništa, osim onog što je sa sobom iz očeve kuće ponela. Taj miraz daje joj određenu nezavisnost. A ako ga nema, njen položaj nije mnogo drugačiji nego položaj sluge. Drugi način za popravljanje položaja žene u kući je rađanje sina.

 

“Ono što je meni bilo kao glumici važno, to je da Simku ne predstavim kao bespomoćnu ženu, ucveljenu, depresivnu, tužnu, zarobljenu sa tim svojim velikim problemom i nadasve lošim životom. Važno mi je bilo da bude žena od krvi i mesa, zna da ima problem, ali se bori. Možda je to današnjim ženama teško da zamislimo, ali u to vreme da odete iz kuće, da budete proterani, da kažu da ste nerotkinja i da vas zbog toga oteraju… Smatram da je njena snaga u trpljenju, neizgovorenim rečenicama, pauzama, čekanju, pa na kraju i žrtvovanju”, kaže Sloboda Mićalović, koja u seriji igra Simku.

 

“Dobrica Ćosić otvara nešto interesantno. Jeste položaj žene očekivano težak, ali ima tu i nešto drugo – kako Aćim dolazi na svet?

 

Tako što jedna Kata, mnogo pre ovih događaja koji su nam pred očima, dovodi mlinara i rodi dete s njim. To je jedna neuobičajena slika koja ima jednu vrstu neobične emancipovanosti jedne žene. Naravno da su pritisci doprineli tome da ima jedan neuništivi deo svake od tih žena. Zato se i Simka odlučuje na to da s drugim rodi. Dakle, Ćosić paradoksalno emancipuje te žene, one imaju slobodu, tačnije, nemanjem izbora one imaju izbor”, ocenjuje Šušljik.

 

Hajduci i običajno pravo – današnji pogled na 19. vek

 

“Koreni” nas upoznaju i sa hajducima. Nikola, narator u romanu, a u seriji i akter koji zna baš sve o porodici Katić, deluje malo anahrono kao i njegova priča o “Srbijici”. Čovek bez jasnog porekla, izvršilac Aćimovih političkih osveta, ali i sentimentalni junak. Goran Šušljik, koji je i producent serije i koji igra Nikolu, primećuje da taj lik jeste malo paradoksalan ali istovremeno i kompleksan, ali ništa manje realan.

 

“S jedne strane to zvuči romantično – hajduk Nikola, zaštitnik žene. A s druge strane, on ubija protivnike u ime svog gazde. Da li se to danas dešava, verujem da – samo u drugom obliku, sofisticiranije i uglađenije i svudge u svetu”, kaže Šušljik.

 

Igor Đorđević kao Đorđe Katić i Nenad Jezdić kao Tola Dačić

 

Vek i po kasnije, nema hajduka istovetnih kao Nikola. Demografi upozoravaju da srpska sela sve više liče na Prerovo, ali zato što postaju pusta. Porodica nije više ista ona zajednica kao Katići. A opet “Koreni” su i danas zanimljivi. U čemu je tajna?

 

“Koreni” me vraćaju u običajno pravo u ovom narodu, a to je ono što sputava čoveka da nešto iznedri”, kaže Nenad Jezdić. “Ako imate dominantnu figuru oca koji je i vlasnik i korena i imetka i zasada i svega, do svojih poznih godina, vi onda mlađeg blokirate i ne date mu da se razvija, tako ja to doživljavam i ne vezujem se za skoru prošlost.”

 

“Ono što je mene zanimalo je odnos prema politici i počecima nekog političkog života u toj radikalskoj ili obrenovićevskoj Srbiji 19. veka i te neke paralele koje možemo izvući i prema današnjoj Srbiji i političkim činiocima, činjenicama koji žive. Da li smo svi pročitali ‘Korene’ ili ‘Vreme smrti’ ne znam, ali u krajnjoj liniji, ‘Vreme smrti’ i ‘Deobe’ smo i živeli”, kaže Žarko Laušević. Ono što ga je fasciniralo kod Aćima Katića kojeg tumači jeste paradoks – kako jedan čovek koji je politički i društveno tako uspešan privatno je toliko nesrećan.

 

Šta su nam otkrili “Koreni”? “Ima potrebe za razotkrivanjem ‘Korena’?”, odgovara Šušljik. Prema njegovim rečima, gledaoci su bili uzbuđeni ne samo sadržajem nego i onim što je ispod tog sadržaja, verovatno jer u “Korenima” postoji nešto arhetipsko, koje je i dalje važno i bazično isto, čak i gledano savremenim očima.

 

Izvor: RTS