MediaSfera
Piše: Jasmina Vujadinović
U Kamenoj Gori – kameni cvet. U steni uklesan, stoji tu ko zna koliko vekova da ukrašava i opominje. Ko je uspeo da se dočepa te vrleti, bio je zaslepljen lepotom kamenih latica koje menjaju boju.
Prema legendi, svako ko je zbog ovog čuda pomerio pameću i pokušao da otkine neku laticu, momentalno je bio spržen. Meštani govore da su pljačkaši, čak dovlačili mašine kako bi se dočepali kamenog cveta. Neka posebna sila obarala ih je niz strme litice. Tada bi se sa purpurno crvenih latica slivala rosa, kao izraz tuge zbog ljudske zlobe i pohlepe.
Sada se do ovog kamenog ukrasa uspinju samo koze. Veselo i bezbrižno skakuću, sve dok ne postanu plen medveda. Tako je ovih dana, od čitavog stada uspela da se spasi samo jedna kozica, koja se bežeći od „mrkog“ uzverala do vrha stene. Odatle, više nije imala kud.
Saterana do bezizlaza, sirota kozica je ostala i bez hrane, koju je usput brstila u šumi. Na ovoj tački, graba ni za lek.
Kozica je glasno meketala ne bi li joj neko pritekao u pomoć. Ali, osim orlova koji su nadletali kao čuvari neba, niko drugi nije čuo njeno zapomaganje.
Trećeg dana, čuvari hidrocentrale na Gračanici primetili su kozicu, čije je meketanje bilo jedva čujno. Bilo je pitanje sekundi ko će prvi stići do kozice – čuvari, njen vlasnik koji je pozvao planinare ili mrki medved.
Ovo selo nadomak Prijepolja ne pamti takvu dramu i filmski zaplet, gotovo holivudskih razmera. Meštani različitih konfesija, nadaleko čuveni po životu u slozi, „naoružani“ vilama, pratili su medveđe šape.
I dok su se planinari približavali onemoćaloj kozici, meštani su postavili „lisice“ nadomak stene. Mrki je vešto izbegavao zamke, sve dok nije namirisao med iz ogromnib drvenih kaca, koje su seljani poređali duž kanjona.
Tromo se krećući po snegu, mrki se približio medu, koji se slivao niz kace. Proždirući svoju omiljenu poslasticu, medved je nehotice gurnuo kacu i strovalio se u ambis dubok 120 metara. Od njegove kože, meštani sada prave bunde. Duga je zima.
Jasmina Vujadinović
Prvi tekst u listu “Mladost” objavljen mi je 1983.godine. Ko se tako rano zarazi novinarstvom, spasa mu nema. Tu ogromnu ljubav, koja je nekada itekako bolela, uvek su podgrevale po mnogo čemu interesantne ljudske sudbine.
Tehnika je, već stvar izbora. Za portal “MediaSfera” često “špijuniram” ljude u prolazu i, naravno sa uvek spremnom “vunicom i iglama – štrikam”. Bitna je misija – zagrejati ljudske duše.
Dodaj komentar