MediaSfera
Piše: Milica Cincar-Popović
Foto: Marija Ćalić
Dok ovo pišem, beogradska noć se blista od snega koji je vejao ceo dan, a sada ukrašava ulice kojima prolaze desetine hiljada ljudi (prema mojoj proceni), iza transparenta na kome piše: Stop krvavim košuljama.
Na Trgu Republike je vreva slična novogodišnjoj samo što nema petardi, muzika je neuporedivo bolja, a i ljudi ima neuporedivo više. Lepo vaspitanih ljudi, koji staloženo prate transparent, dok im se broj uvećava. Ja sam kod kuće; posmatram snimak preko Interneta, jer motor mojih invalidskih kolica ne može da radi pri ovako niskoj temperaturi. Pored snimka uživo ređaju se komentari podrške, ali i oni uvredljivi. Na ulici se čuju Ekatarina Velika, Đorđe Balašević i Beogradski sindikat. Iz komentara, onih koji bi trebalo da izazovu bes ali su suviše nepismeni da bi izazvali bilo šta, muzika se, naravno, ne čuje. Kad bi se čula, pretpostavljam da bi rečnik fudbalskih huligana mogli da proprate samo jauci iz pesama “srpske majke”, ili nešto još gore. No, da ne pišem o nečemu što ne poznajem. Dok glasna manjina ispaljuje komentare u eter, tiha većina prolazi snežnim ulicama.
U Parizu, žurka traje već danima. Francuska policija je digla ruke od izigravanja strogoće; zato što su i ti policajci deo naroda koji demonstrira, ali i zato što su demonstranti jasno pokazali da se zalažu za mir (i to nepopustivo!), a ne za nasilje, upravo u skladu s motom države Francuske: sloboda, bratstvo, jednakost. Nova Francuska revolucija brani moto koji je prethodna postavila. Muzičari su poneli svoje instrumente, glumci recituju poeziju, mladi ali i stariji koji ne oskudevaju u životnoj energiji, igraju ulicama Francuske. Duh Francuske može da se ponosi svojom decom. Baš kao što i Duh Srbije može da se ponosi svojom.
Svakodnevno ulicama nekog od gradova Starog Sveta demonstriraju njegovi stanovnici. Naravno da o tome nećete gledati na televziji. Ma koja bila, televizija je prevaziđen medij, konstruktivni element kutije čiji poklopac demonstranti žele da skinu. Jer, mada aktuelne vlade možda misle kako se radi samo o uobičajenom sukobu suparničkih političkih opcija i da je cilj njihova nelegalna smena, dešava se nešto drugo – odvija se revolucija i to u svesti celog čovečanstva. Glasna manjina je toliko urlala u svim sferama – estetike, principa ishrane, sistema vrednosti, vladajućeg morala – ma svim, da je tiha većina izgleda na njihov glas oguglala i počela da zahteva svoje vrednosti: mir, a ne rat; ljudske vrednosti, a ne titule; prirodno, a ne artificijelno; negu, a ne bahatost… Itd. Tri najveća zamajca manipulacije starog društva su banke, energija i mediji, pa su tako oni dobili prioritet i kad su promene u pitanju. Zato, nećete ni na jednoj televiziji dobiti stvarnu informaciju o promenama. Nacionalnu televiziju finansira država, a ostale, njihova publika – ciljne grupe kojima se obraćaju. I u jednom i u drugom slučaju, prvenstveni zahtev nije objektivnost, već samoodržanje. Ovo se ne odnosi samo na informativni program. Izbor filmova, muzike, pa čak i rečnika – sve je u funkciji podilaženja svom izvoru zarade.
Meni je ovaj svet izgledao već kao Sodoma i Gomora, zaista, tako sasvim otuđen od prirode, od planete, pa i od čoveka, kada je iznenada (valjda već isuviše okoštao) počeo sam da se kruni a njegova suprotnost, plemenita i životna, ponovo da niče. U svim oblastima. Nismo mi stvorili Život, pa ga nećemo ni uništiti. Znate li, npr. za film Human (što znači: ljudski; čovek)? Francuski ekolog i aktivista, Jan Artus-Bertran (Yann Arthus-Bertrand), napravio je film o mnogim licima ljudkog života, u saradnji sa vrhunskim stvaraocima, od nauke, preko fotografije, do snimatelja tona itd. Film je bio toliko skup, da mu neko ko još uvek stvari sagledava u okvirima starog sveta, ne bi posvetio ni jedan minut svog razmišljanja. Ipak, Artus-Bertran je dobio puno sponzorstvo od Fondacije Betenkur Šule (Bettencourt Schueller), koju je osnovala Lilijan Betenkur, žena koja je bila jedan od glavnih tvoraca kompanije L’Oreal.
Film je toliko divan, da ga, ako ga pogledate, nikad nećete zaboraviti. I nikad vam više neće pasti na pamet da poverujete u zastrašivanja, ucene i lažne sisteme vrednosti starog sveta, jer ćete shvatiti kako je veličanstvena lepota ljudskosti, a nešto tako veličanstveno ne može biti ucenjeno, zastrašeno i negirano. Znate šta je najbolje? Ako želite, možete i da pogledate film – sad, odmah, iz svoje fotelje. Lepota novog sveta upravo je u tome što su principi zarade drukčiji, tako da je delo dostupno svima. Film ima više delova. Svi su besplatno dostupni na mreži Jutjub, samo ukucajte: human the movie.
Ovaj film sam navela samo kao primer; mislila sam da će biti lakše prepoznatljiv nego patenti Ilona Maska, seminari Akademije Doline uma (Mindvalley Academy), ekološke farme, samoodržive kuće i sve ostalo zbog čega sam tako srećna, i tako ponosna, što sam čovek.
Dok sam ovo pisala, demonstranti su se dogovorili da će se ponovo okupiti 16. janura, na godišnjicu smrti Olivera Ivanovića. Ne sumnjam da će, istovremeno sa ovim tekstom, po raznim našim medijima biti objavljene razne kritike, analize, političke procene… Svako ima pravo na svoj pristup – razni ljudi, razne ćudi. Ne pišem ovde o ishodima ove protestne šetnje, ne znam ni da li će ih biti, već o samoj šetnji – o građanima koji su uz dobru muziku koračali ulicama, ne kao gomila, već kao braća. To je glas mog Beograda. U poslednje vreme, od buke koja ga je poklopila, učinilo mi se da je zanemeo. Ipak, nije.
Od jutros, mladi se na društvenim mrežama dogovaraju da se ponovo okupe iduće subote u 18 časova. Dosta im je čekanja; kako reče jedna od organizatora ovog skupa na svom profilu: „Grudva raste i neće se zaustaviti!“
Milica Cincar-Popović
Milica Cincar-Popović je majstor stila, što nije neobično jer dolazi iz porodice više generacija tvoraca pisane reči. Odrasla u ogromnoj porodičnoj biblioteci, svoje kniževno znanje počela je da stiče već u ranom detinjstvu. Danas ga prenosi dalje, zajedno sa Tamarom Lujak, polaznicima književne radionice „Reč i glas“.Uz brojne predgovore i eseje o književnosti, hermetizmu i radu na sebi (Self-development), objavila zbirku priča „Mač savršenog viteza“ i romane „Mala knjiga o početku“ i „Kako ugristi vampira“.
Dodaj komentar