REČ BEZ ZIDA: Lepota boli

MediaSfera

 

Piše: Ljiljana Šarac

Foto: Privatna arhiva

 

Pre neki dan čupnem muža iz zafrkancije po ruci, a on cikne kao ranjenik i kaže kako su mu suze udarile na oči od bola!

O, gle ti jada iznenada!




Umalo ne padoh u vatru, objašnjavajući da je to bila šala, a da su žene (tj. ja!) izložene višestruko većim bolovima i mukama bar jednom mesečno, a leti i po dva puta, kako bi sa tela uklonile i najmanju izdajničku nepoželjnu, prokaženu, dlačicu!

A one rastu kao lude!

 

Kažu da za mesec dana kosa poraste oko 1.25 centimetara (što znači oko 15 cm godišnje). Ko god se farba zna da se izrastak vidi već posle 14 dana, a da za farbanjem vapi posle 21 dan. Ko izdrži ceo mesec, svaka mu čast!

 

Mislila sam da je potpisivanje na Sajmu mog romana prvenca prošlo glamurozno i bez ijednog propusta, sve dok nisam pažljivo pogledala fotografije. Na jednoj, slikano izbliza, na mojoj ruci posvetlele od sunca maljice su izgledale kao neka velika dobroćudna gusenica. Od tada je još jedna patnja pridodata spisku ostalih…

 

 

A izgleda da je biti lep oduvek zahtevna rabota. O tome govore i stihovi iz narodne pesme ,,Ženidba Milića Barjaktara”, gde  se portretiše vrsna lepotica, koja se i zove Ljeposava:

,,Tanka struka, a visoka stasa,

kosa joj je kita ibrišima

oči su joj dva draga kamena

obrvice s mora pijavice,

sred obraza rumena ružica,

zubi su joj dva niza bisera,

usta su joj kutija šećera,

kad govori ka da golub guče,

kad se smije ka da biser sije…”

 

Zadržala bih se ovom prilikom na tim obrvicama koje su kao morske pijavice. Naravno da sam odmah guglala da vidim kako ta životinjska vrsta izgleda, jer nisam mogla da se opredelim jesu li one asocijacija za tanke ili guste obrve. Odgovor nisam našla, ali sam zaključila da ničeg nežnog i romantičnog u pijavicama bilo kog porekla nema, osim što se rimuju sa rečju obrvice i što upućuju na tajanstvenost i egzotičnost samog mora…

 

Kada smo već kod asocijacija na epsku poeziju, stihovi koji imaju potpuno suprotnu intenciju, da ukažu na zapuštenost i fizičku oronulost, pripadaju pesmi ,,Marko Kraljević i Musa Kesedžija’‘ u kojoj Marko tri godine čami u tamnici :

,,Kosa mu je do zemljice crne,

nokti su mu orati bi mogo,

pocrnio kao kamen sinji…”

 

I deca i ja smejemo se kada naiđemo na ovaj opis. Svako preterivanje nije prirodno. Ne valja otići ni u jednu krajnost!

Zanimljivih primera u vezi sa našom temom ima gdegod da zavirimo.

 

 

Prilikom šetnje po Rimu, prolazili smo pored mesta gde je nekada bilo javno gradsko kupatilo, čuvene rimske terme. Vodičkinja nas je razonodila raznim crticama i anegdotama iz Starog Rima, ali ovu sam sa zadovoljstvom upamtila. Ruža nam je pričala da su se pre kupanja tada depilirali i muškarci i to tako što im je čupkana dlačica po dlačica. Jauci i kuknjava su bili tako glasni da su u kupatilo dovođeni orkestri i razni muzičari, kako bi prigušili neprijatne zvuke.

 

Hladni dani su dobro došli za opuštanje i usporavanje svih aktivnosti. Jedna od pogodnosti je i nošenje punijih čarapa, pantalona i dugih rukava, pa je moguće neko vreme ne misliti na prirodne mehanizme koji rade svoje.

 

Pripreme za doček Nove godine pokrenuće točkove za mučenje, pa će dame biti primorane sve da izdrže zarad lepote.

 

Da mi je da se samo na jednu sezonu uvede moda da i naši muškarci uklanjaju malje (sada bar nije dlačicu, po dlačicu), pa da prođem pored tih salona, onako uzgred, kao slučajno, čini mi se lakše bi mi bilo…

 

Ljiljanu Šarac možete pratiti na:

https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/

Instagram: #saracljiljana_pisac

 


 

Lijiljana Šarac

Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.