Snežana Ćosić: Koliko zaista košta venčanica

Snežana Ćosić: Koliko zaista košta venčanica

 

Piše: Snežana Ćosić

 

 

Stigla jesen, vreme da se kupi venčanica.




Istina, kupuje se ona već mnogo godina unazad – laganica, ali sada će konačno biti u vašim rukama.

 

A počelo je još pre nego što ste progovorile, već ste u glavi imale tu mistreioznu belu haljinu.

 

Onda dolazi Dizni period sa svim tim prelepotnim haljinama za princeze. Pa i same ste princeze, samo da  obučete tu haljinu i neko će vam dati tapiju na to.

 

Princ. Gospodin pravi. Vrh vrhova. Njegovo veličanstvo muškarac.

 

Može da bude i najneotesanija seljačina, egoistični mamlaz, uobraženi đilkoš… sa obzirom na to  da živite u izmaglici bele venčanice dok hrlite ka svom cilju, teško da to možete da primetite.

 

Pa niste džaba gazile po svim onim ženama dok ste trčale da uhvatite bidermajer. Arvidas Sabonis bi se postideo kojim skokom ste ga odnele ispred nosa istoj takvoj  zaluđenici. Pobedničku fotku, na kojoj vam se osmeh zatvara negde na temenu glave ste naravno uništile, i sve kopije iste.

 

Nećete valjda sada da odustanete kada ste na vrhuncu prezgodnoće i kada na fejsbuku, instragramu… pljušte komentari koje ste prepičke postale. Toliko je komentara da već duboko živite u uverenju da vam je zlatna. Samo još da nađete pravog ribolovca. Ostalo će zlatna da završi sama. Zna se na šta se mamlazi pecaju.

 

Stvarno želite mamlaza u životu?

 

Šta ste sve do sada propustile zbog misteriozne bele izmaglice: Toma Sojera, Družbu Pere Kvržice…,sve ono što dečake postepeno pretvara u muškarce. Živeći u beloj izmaglici propuštate da vidite i da zaista osetite miris muškarca.

 

Objašnjavaju vam da niste isti. Niste jednaki, oni su fakat bolji vozači, bolji kuvari, mi bolje pravimo kolače, brižnije smo. Isti smo po tome što osećamo, mrzimo, volimo, radujemo se, sanjamo, maštamo…

 

Otkriću  vam tajnu – i muškarci predosećaju, i muškarci plaču i oni imaju svoja nadanja. I oni su bića sa ove planete. Zašto ne dopuštate sebi da ih upoznate nego živite u projektu “evo jesen je, ček da kupim venčanicu”.

 

Crkva, ne Bog, vam je objasnila da ste rebro i da ne postojite van muškarca već samo kao deo njega.

 

To su smisli da bi vas izmanipulisali i zagaospodarili sa vama. Sa malom promenom scenografije i kostimografije i dalje živite u istoj iluziji, da ste predmet koji treba da navuče belu šnenokle haljinu.

 

Kako vam je kad vas tretiraju kao objekat?

 

I kako je njima kad ih tretirate takođe kao objekat, ne biste li jedni drugima ispunila očekivanja.

 

Tek dolazimo do momenta da odete u prodavnicu i da je kupite a već je godinama  plaćete debelo propuštanjem šanse da živite. Upoznate sebe kakve zaiste jeste, da otkrijete šta je u vama i to da živite. Možda to bude i venčanica i sve što ide sa tim, ali niste u nametnutom projektu.

 

Pa onda dođu planovi koliko gostiju, gde, po običajima ili ne…dodje i vaš najdivniji dan u životu. Muškarac vaših snova ga doživljav k`o giljotinju. Vi to prvi put nazirete tek tog jutra, polako, bit će dana i godina kada ćete vam to postati jasno.

 

Prvu bračnu noć i medeni mesec propuštate naravno, morale ste i pored svog truda da pribegnete seljačkoj varijanti.

 

 

Sada plaćate i cenu toga. Noć provodite naizmenično povraćajući u kupatilu. Vi zbog stomaka, a on jer se sa drugarima toliko oždrao od alkohola da ni jednog momenta nije primetio vaš izgled princeze i misterioznu belu haljinu za koju je u jednom momentu uobrazio da je salveta i krenuo da obriše ruke.

 

Dok se osvestite prođe dvadest godina braka ko` dlanom o dlan a vi prvi put počinjete da otvarate oči i budite se iz sna zvanog venčanica.

 

Cenovnik je išao, neprospavane noći, prevare, laži, manipulacije, tuga, žaljenja, bes, sve uz pesmu – Rano moja, rano ljuta, rani mene još sto puta.  Ostaje vam da se saberete, da li vam se i dalje isplati da plaćate tu cenu? Čini se previsoka, zbog jednog dana, jedne haljine.

 

Vaši životi su samo vaši i postojite upravo onako kao što postoji i vaš Gospodin pravi.

 

Nikada nije kasno za dobre odluke u životu.

 

A najbolja odluka koju možete da donesete je ta, da počnete da živite onog dana kada ste došle na svet. Možda vam se zaista pruži šansa da se sretnete sa nekim i da ga upoznate.  Da date  nekom priliku da vas upozna.

 

Ne dozvolite sebi da ostane zakovane u jednom danu. Dopustite sebi da na pruženu ruku odgovorite pruženom rukom.

 

Da na nemo pitanje u očima kažete jedno veliko, tiho – DA.

 

Dopustite sebi da osetite miris muškarca dok mu otvarate jednu po jednu ladicu vašeg svemira.

 

Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI

 

Roman “Stanica Balkan” Snežane Ćosić možete naručiti OVDE

 


 

Snežana Ćosić

Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.