Magazin

ŠONDA: Priča o kralju čokolade dorćolcu Kosti Šondi i njegovoj fabrici

MediaSfera

 

Foto: Arhiva

 

Ime Koste Šonde, tvorca prve fabrike čokolade u Srbiji, uskoro će nositi skver na uglu Ulica cara Uroša i Solunske na Dorćolu, a  brojni, naročito mlađi Beograđani malo šta znaju o dinamičnom poslovanju i porodičnoj priči ovog velikog dobrotvora.




Odluka o imenovanju Skvera Koste Šonde doneta je krajem novemba, usvajanjem inicijative udruženja “Donji Dorćol” na sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda.

 

Izuzetno mi je drago što smo danas usvojili inicijativu koja je potekla od građanki i građana koji žive na Dorćolu. U prodavnici Koste Šonde u Dubrovačkoj ulici, 1897. godine pojavila se prva čokolada u Srbiji. Kosta Šonda je samo nekoliko godina kasnije, 1902. godine osnovao prvu fabriku kakaa, čokolade, keksa i veštačkog leda „Šonda”, koja se nalazila u Ulici cara Uroša na Dorćolu. Na ovaj način Grad Beograd, zajedno sa svojim građanima, čuva lik i delo Beograđanina, velikog industrijalca i trgovca Konstantina Šonde – izjavio je član Komisije i gradski odbornik Radoslav Marjanović. 

 

Prva čokolada sa mlekom

 

Prva čokolada sa mlekom “Olga” (reklamirala se kao najbolja od svih čokolada, neki kažu da je nazvana po kneginji Olgi Karađorđević ) napravljena u Beogradu pojavila se u prodavnici Konstantina M. Koste Šonde (1846-1910) na Dorćolu koja se nalazila ispod Trgovačkog suda u Dubrovačkoj ulici.

 

Ugledni trgovac i industrijalac Konstantin Kosta Šonda iskorisitio je odrebde  Zakono o pomoći domaćoj radinosti iz 1898. koji mu je omogućio da otvori prvu fabriku čokolade u Srbiji. Uslovi za otvaranje fabrike bili su da se mora uložiti 50.000 tadašnjih dinara, da bude podignuta u roku od godinu dana, kao i da koristi domaće sirovine, ali i da radnici budu osigurani.

 

 

Šondina fabrika čokolade, koju je projektovao Leon Talvi, nikla je u Ulici cara Uroša broj 62 (ugao ulica Solunske i Despota Đurđa. Prvobitno zgrada je imala samo prizemlje a vremenom su dozidana još tri sprata i nalazi se i dan danas na istom mestu.

 

Za prvog direktora postavljen je Nemac Konrad Tajsen, koji je vrlo uspešno rukovodio proizvodnjom i ostvarivao je profit. Kako je vreme prolazilo, Kosta je postajao sve imućniji, pa je tako postao i dobrovoljni davalac priloga siromašnim ljudima, a u godini kada je umro 1910, fabrika je imala 35 stalno zaposlenih.

 

Bioskop, prvi pehar i album sa sličicama fudbalera

 

Upravljanje fabrikom Kosta Šonda je kasnije prepustio najstarijem sinu Mihailu (1878-1944) zvanom Mika koji je bio jedan od najuglednijih beogradskih trgovaca. Pored Mihaila Kosta Šonda imao je još dva sina i dve kćerke. Pored čokolade u fabrici su proizvodili i prodavali led i snabdevali ceo Beograd zaradivši veliko bogatstvo.

 

Radnice iz nekadašnje fabrike Šonda (snimak iz 1932. godine)

 

Poznato je da je Mihailo Mika Šonda izgradio čuveni bioskop “Koloseum” na Terazijama 1911. godine danas Bioskop “Zvezda”. Godine 1932. fabrika Šonda poklonila je srebrni pehar Jugoslovenskom fudbalskom savezu za šampiona države. Tom prilikom štampali su album sa sličicama fudbalera i prodavali uz omote svojih čokolada.

O tom događaju ostao je i članak iz “Politike” toga doba:

 

“Poznata domaća fabrika čokolade K. M. Šonda predala je Jugoslovenskom nogometnom savezu vrlo lep i ukusno izrađen pehar od čistog srebra. Ovaj pehar dobiće onaj futbalski klub koji u ovogodišnjem takmičenju za državno prvenstvo osvoji titulu prvaka. Pehar ostaje pobedniku u trajno vlasništvo, a predaće se na terenu odmah posle druge finalne utakmice.” (Politika, 8. septembar, 1932. godine)

 

Bogata ponuda

 

On je u saradnji sa tehničkim direktorom Tajsenom uspeo da proširi svoj posao, a za čokoladu koju su oni prodavali pričalo se kao o “najboljoj od svih”. Čokoladne poslastice i praline prodavao je kao specijalitet za posluživanje, a savetovao je domaćicama da u kafu dodaju po jednu kašičicu kakaa.

 

 

Porodica Šonda bila je veliki dobrotvor i pomagala je mnogima u humanitarnim akcijama. Za vreme Drugog svetskog rata zgrada je oštećena a za vreme savezničkog bombardovanja 1944. godine Mihailo Mika Šonda poginuo je u svojoj kući u Kosovskoj broj 5 .

 

Tragedija rata

 

Dva meseca pre početka Aprilskog rata u Jugoslaviji, fabrika je prerasla u akcionarsko društvo pod nazivom “Fabrika kakaa, čokolade, bombona, keksa, veštačkog leda i kvasca K.M.Šonda”. Međutim, firma se u tom obliku nije dugo zadržala, jer je iste godine doživela mnogobrojna oštećenja usled bombardovanja 1941.

 

 

Sam Mihajlo, poginuo je u Drugom svetskom ratu, kada je bomba pala na njegovu kuću. Nakon rata, Konstantin Koka Šonda (1908- 1973), Mihajlov sin, radio je posle rata kao stručnjak u Ministarstvu industrije i prehrane, a može se reći da je zaslužan za osnivanje mnogih jugoslovenskih fabrika slatkiša kao što su “Takovo” i “Evropa”.

 

Porodica koja je toliko radosti donela Beogradu, nema potomaka, a sva imovina je posle rata nacionalizovana i skoro sva imovina porodice Šonda je konfiskovana. Ostavili su im samo jedan stan. Fabrika je konačno likvidirana 1952. godine. U zgradu nekadašnje fabrike čokolada uselila se Grafička škola a zatim Narodna radinost i stanari. Pre više godina ceo kvart sa zgradom otkupila je i preuredila Modna kuća “Mona”.

 

 

U Beogradu nema više potomaka ove ugledne i zaboravljene porodice koja je bila i veliki dobrotvor i koja je donosila radosti svojim proizvodima mnogima koji su kupovali kod njih. Ostale su poneke fotografije, reklame i porodična grobnica na Novom groblju u Beogradu.

 

Izvor: Radivoje Davidović “Stari Dorčol”, Blic

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .