KLOT-FRKET

KLOT-FRKET: Ljubav će pobediti sve(t)

MediaSfera

 

 

Piše: Jasmina Vujadinović

 

 

Približava se kraj godine i  svi rezimiramo preživljeno,  a neko i obeća sebi da ubuduće neće praviti iste greške. 




Eh,  teško je čoveku da pobegne od sebe.  Mada je svako kretanje bolje od bilo kakvog stajanja u mestu.  Pa,  makar se radilo i o hrabrom traženju srodne duše. Jer, sreća je obično “iza ćoška”.

 

Izvesna varošanka je bukvalno i primenila taj “recept”  – ostavila je muža (koji ju je zlostavljao)  i nedužnu decu (koju je tako htela da poštedi agresivnih scena). Pokupila je svoje pinkle i otišla kod čoveka par metara dalje,  gde je  živela sa njim i njegovom majkom.

 

Muž nije smeo ni da priviri,  ali deca su je obilazila. I sve je bilo u redu.  Zadržala je,  čak i posao u kineskom tržnom centru,  uprkos nastojanju njenog muža da je otpuste. Nije bog-zna-šta, ali platicu je redovno primala.

 

“Vide li ti, onu, ode kod onog? “,  tu i tamo su joj iza ledja  šaputale vremešne komšinice.

 

Ostali –  ništa.  Kako su se vremena promenila.  Ili,  ljudi jednostavno od borbe nemaju kad više da se bave tudjim životima. Osim,  u rijalitima,  odnosno kad im padne ” klapna”.

 

Podseti me to na priču, od pre tri decenije, kada je u Francuskoj živeo izvesni čika Pera. Tamo je otišao kao mladić,  oženio se Francuskinjom,  sa njom dobio decu,  posle par godina se razveo i tako još  dva puta.

 

Bože,  kako je on bio interesantan čovek! Kada bi jedanput godišnje došao u svoju kuću u Beogradu,  svi smo netremice i širom otvorenih usta,  slušali njegove pouke o (francuskom)  liberalnom načinu života.

 

“Ja sam sa svim bivšim ženama u prijateljskim odnosima,  a i sva naša deca se druže”,  reče čika Pera,  a nama se ote “aaaaaa!?”

 

” Vi ovde ne znate da se volite!,  prekore nas.  Mi smo tamo svi jedna velika porodica,  a i ponekad spavamo jedni kod drugih – moje bivše  žene sa mnom,  one sa bivšim muževima,  sadašnji sa sadašnjim. I svi se volimo! Milina jedna!”,  besedio je čika Pera dok nam se unosio u lice,  grleći koga stigne.

 

” Što ne prespavate večeras kod mene? “,  upita odjedanput  škiljeći.

” A,  ne, hvala druže! Idemo da kiselimo kupus za zimu”,  odgovori mu odlučno glava porodice.

 

E,  taj “svet”  je u medjuvremenu došao kod nas. Na sreću,  kupus i dalje jedemo.

 

A,  šta je bilo sa varošankom?

 

Pa,  ostavila je i drugog partnera (i njegovu majku)  i preselila se u drugo mesto kod trećeg čoveka.  Ne kaže se uzalud “treća sreća”.

 


 

Jasmina Vujadinović

Prvi tekst u listu “Mladost”  objavljen mi je 1983.godine. Ko se tako rano zarazi novinarstvom, spasa mu nema.  Tu ogromnu ljubav,  koja je nekada itekako bolela,  uvek su podgrevale po mnogo čemu interesantne ljudske sudbine.

Tehnika je, već stvar izbora.  Za portal “MediaSfera” često “špijuniram”  ljude u prolazu i, naravno sa uvek spremnom “vunicom i iglama –  štrikam”.  Bitna je misija –  zagrejati ljudske duše.

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije