Kako je Bertoluči molio NATO da ne bombarduju Srbiju

Kako je Bertoluči molio NATO da ne bombarduju Srbiju

MediaSfera

 

 

Slavni italijanski reditelj Bernardo Bertoluči preminuo je jutros u 77. godini. Jedan od najdarovitijih reditelja svoje generacije ostaće upamćen po brojnim filmovima i nagradama. Ipak, Srbi ga pamte po još jednoj stvari. On, je, 1999. godine izrazio je protest zbog agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, kao i saosećanje povodom tragedije svih ljudi na Kosovu.

 




 

Bertoluči je tom prilikom apelovao i da se ne gađa, kako je rekao, jedna od najboljih kolekcija filmova na svetu – Jugoslovenska kinoteka.

 

Naime, kada je u Srbiji počelo bombardovanje 1999. godine,Bernardo Bertoluči je upozorio javnost i uputio javni protest 4. aprila u kojem je, između ostalog, rekao: “Jugoslovenska kinoteka je jedan od dva-tri najznačajnija filmska arhiva na svetu, gde se čuvaju ključni delovi sećanja na ovaj vek. Ako se unište sećanja, to znači uništavanje istorijskog identiteta, i onda je budućnost isto što i prošlost.“

 

Osim što je u javnosti bio vrlo angažovan, vrlo često je u svojim ostvarenjima iskazivao svoje političko opredeljenje, naročito kada je u pitanju bila kritika fašističke i nacističke ideologije.

 

Za film “Poslednji kineski car” (1987) dobio je Oskara za najbolju režiju i najbolji film. Tako je postao prvi i jedini Italijan koji je osvojio Oskara za režiju. Ovaj film je, inače, odneo nagradu u devet kategorija, tačnije za svaku u kojoj je bio nominovan.  Bertoluči je pored ovog, bio poznat po filmovima “Konformista” (1970), “Poslednji tango u Parizu” (1972), “Dvadeseti vek” (1976), “Mali Buda” (1993), “Ukradena lepota” (1996) i “Sanjari” (2003).

 

Njegovu karijeru je obeležila i kontroverzna priča o snimanju jednog od njegovih najboljih filmova “Poslednji tango u Parizu”. Radilo se o sceni gde Marlon Brando treba da siluje tada 19-godišnju Mariju Šnajder. Kako je i sam Bertoluči priznao 2013. godine, on i Brando su se dogovorili da joj ne govore o tome kako bi scena izgledala što prirodnije.

 

Zbog skandala koji je izazvao film, Šnajderova je postala suicidna i počela je da se drogira. Kasnije je postala pristalica i glasnogovornik pokreta za prava žena, pre svega zaštite na samom filmu, kao i postizanju bolje reputacije glumica kako u filmu tako i u medijima, a sve kopije ovog filma u Italiji su bile uništene. Italijanski sudija je osudio Bernarda na pet godina i četiri meseca zatvora. Apelacioni sud u Bolonji je 1978. tražio da se sačuvaju tri kopije ovog filma u nacionalnoj kinoteci, pod naznakom da ti filmovi nikada neće biti puštani javnosti. Postoje takozvane “mekše” verzije filma gde su pojedine erotske scene izbačene.

 

Izvor: B92