Snežana Ćosić: Čekajući princa

MediaSfera

Piše: Snežana Ćosić

Foto: Privatna arhiva

Za sve frajerice, tatine devojčice i sve najdraže mamine princeze.Sve ste postigle u životu, imate školu, stan, auto… ali, nemate svoj život.

Možete da putujete gde god hoćete, nadjete i ponekog frajera ili neku dužu vezu. Za standarde, koje ste same sebi postavile, niko nije dovoljno dobar, lep, pametan… niko nije „preveličanstveni“ da bi ste sa njim rodile dete. A pitanje je, da li vi zaiste želite dete?

Dete, kao šansu za neku dušu da ponovo dodje na svet.

Oslobodile ste se nametnutog mišljenja da je žena rasplodni objekat i da je tu da bi se društvo okoristilo njenim genitalijama. Pa nije žena inkubatorska stanica.

Oslobodile ste se „tripa“ da muškarcima radjate decu kako biste ih time zadržale, jer u biti njima je više do toga. Njihovom egu prija da  imaju svesavršenog naslednika, kao što je uostalom on sam. Jer, mama mu je dala tapiju na to. A što biste vi drugom gladile ego na uštrb svog? Pa i vi ste svesavršene boginje samo vam to, sem vaših bližnjih, još uvek niko nije rekao – nije ni mogao, jer ste okružene sa istima kao što ste vi.

I šta sada? Zaljubile ste se, a TREBA da se rodi dete. TREBA ste čule kao odjek koji još uvek ne dopire do vas, ali pokušavate da uradite baš po tom TREBA.

TREBA – i onda krene čitava lakrdija. Oni se baš u tom momentu nećkaju, jer oni su -„neuhvatljiva bića“ a izbor nikad veći.

Vi znate da TREBA  i gutate sve, pribegavate seljačkoj varijanti – hvatate na stomak. A o onoj venčanici, koju ste zamislile pre nego što ste progovorile, možete samo da sanjate. O romantičnom venčanju pored reke, pa ne možete ni da zaigrate na sopstvenoj svadbi, jer već uveliko gazite sedmi mesec.

Jer, TREBA. U ovome je možda jedino lepo što i dalje možete da maštate o medenom mesecu jer u sedmom mesecu, baš i niste za medeni.

Bitno je da se rodi dete, posle ćete, ima vremena za medeni mesec.I tako prodju meseci.I godine.

I dok ste bile sasvim mlade i prezgodne,  uvek bi ste našle neku manu na svom telu, na svom licu. Ženski je to. Sada, kada su prošle godine, nalazite ih više nego ikad. Vaše samopuzdanje pada, a gospodinu presavršenom raste. U mnogome ste i vi doprinele tome, ali eto, nastavljate, sve zbog dece. A i ko bi vas sada sa pet ili deset kilograma viška?!

Vi ćete prihvatiti same sebe! Svoj život, SADA! Niste spremne da prihvatite odgovornost ni po jednom osnovu.

Jer dok vaše samopuzdanje tone, sve one kojima još uvek nije poljuljano napadaju – imaju i one svoje TREBA, ne shvatajući pri tome da će za neku godinu doći u poziciju  u kojoj ste vi sada. Malo ste preuveličale to „napadaju“, jer, istini  za volju, deca su vam u službi zadržavanja „vašeg“ muškarca. U tom projektu i od muškarca pravite dete. Drage moje, nijedan M od muškarca na to neće da pristane. To onda i nije muškarac, ali to  nije tema ove priče.

Dolazite u poziciju – umirem zbog deteta.

Jeste li nekad postavile stvari tako da živite radi deteta, ili, još bolje, da živite radi sebe pa će kroz to i to dete imati priliku za neki lepši život.

Da li ste ikad pomislile da tu lepu belu haljinu  koju ste zamislile pre nego što ste progovorile možete obući i na nekom drugom lepom mestu, ovaj put zaista pored reke. Na nekom mestu gde ćete moći da igrate kao da ste same i uistina se dobro provedete.

Da dete donesete na svet – zato što je vaše telo stvoreno za to. Zato što želite da date šansu nekoj duši da ponovo dodje na svet. Zato što ste žene.

Ako ste već rodjene kao tatine devojčice ili mamine princeze onda se zapitajte, koliko vas košta da to i ostanete? Ili ćete kao moja prijateljica Ksenija da shvatite, da imate samo SVOJ, samo SADA život.

Da vam sloboda daje hrabrosti da uradite stvari,spakujete se i odete u Skoplje – najbliži grad gde možete legalno da uradite veštačku oplodnju. Po vrlo pristojnoj ceni, kad već imate za krpice i putovanja imaće te i za to.

I ne radi se tu o biološkom satu – to je izmišljeno da bi se žene držale u šaci. Radi se o vama i vašim životima.

Radi se o tome da vam je dat život da biste ga živele i drugima dale šansu za život.

Kada se pogleda iz svemira ova planeta je ipak jedno lepo mesto, sva zelena i plava.Po njoj postoje tačkice, neko kaže da su to ljudi, ja verujem da je to jedinstvena šansa za život.

Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI

Snežana Ćosić

Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima „Pričaj mi“… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.