MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: Privatna arhiva, Pixabay
Već godinama postoji hajka protiv novih pisaca. Rečenica koja je prati postala je stereotip: DANAS SVI PIŠU KNJIGE!
Mnogo smeta ako se zapljunu advokati, lekari, glumci, taksisti, novinari, voditelji… Kao da je nekome izdata tapija da je uprvo on bogom dan za to.
A ko kreira književni ukus kod nas kada je književnih kritičara toliko malo da se mogu smatrati posebno zaštićenom vrstom?! Volonterizam ubi želju da se odvoji žito od kukolja.
Od kakofonije negativnih pridika ne shvatam tačno šta je najveća pošast trenutno: zašto svi pišu? Zašto se dela sumnjive vrednosti prodaju kao alva, ili što autori i autorke koje ne plaćaju članarinu nekom udruženju uspevaju da prodaju po desetak-dvadeset izdanja svog ,,nedela“.
Ljiljana Šarac: Potpisivanje ugovora u Izdavackoj kuci Evro Book za 3. izdanje romana „Opet sam te sanjao“
Čemu tolika frka?
Da li je to vrhunski plaćen posao? Nije!
Da li postoji fakultet koji edukuje, formira, savetuje književni podmladak? Ne postoji!
Jesu li pisci popularniji od pevača, glumaca, voditelja? Teško!
Pa, u čemu je fora?
Zašto niko ne zameri ukoliko naturščik odigra neku ulogu u seriji ili filmu? Kako osporiti talenat neškolovanom pevaču? Treba li mu zbog nemanja diplome narediti da ćuti?!
Zanimanje pisca gotovo da ne postoji. Toliko je mali broj autora koji kod nas žive isključivo od pisanja da se svodi na nivo statističke greške!
Ako je to usputna, prateća delatnost, uz nešto što nas hlebom hrani, zašto za njom ne bi posegli svi koji to žele i veruju da imaju talenta?
Da li će sve što se odštampa biti svrstano u književno umetničko delo? Naravno da neće!
Ali ni svako oslikano platno nije umetnička slika! Ni svako ko nauči desetak pesama i kazuje ih za svoju dušu nije recitator, a onaj ko rado priča viceve nije stendap komičar!
Postoje kriterijumi koje treba zadovoljiti.
Sito koje seje zdravo umetničko zrnevlje od brojnih nanosa trunja i pleve je veoma gusto. Samo ono što publika prepozna kao kvalitetno, drugačije, snažno, lepo, vredno – opstaje. Vreme je drugi nivo provere, a nova knjiga treći, jer smo svedoci da brojni autori bljesnu sa jednim sjajnim delom i taj kvalitet i čitanost više nikada ne uspeju da ponove!
Šta ćemo sa dobrim starim Černiševskim koji je govorio i savetovao – ni dana bez retka?
Grafoterapija nas oslobađa od stresa i napetosti.
Ne želim da prestanem da ohrabrujem đake da pišu štagod i gdegod mogu – dnevnike, pesme, sportske komentare… Negovati lepotu usmene i pisane reči nije greh.
Svi mi znamo da nije roman svako štivo koje se nađe između korica. Pretpostavljamo i da ne stoji svako iza dela koje je potpisao. Oduvek je bilo plejbeka, a publika je isto tako bez problema prepoznavala otvarače usta…
Zato ne treba braniti, već raditi! Raditi na negovanju ukusa i promociji kvaliteta! Nastojati da se zgrabi i nametne razgovor o kulturnim ostvarenjima uvek i na svakom mestu. Početi od lične preporuke u kući, zbornici, kafiću, na slavi! Zašto na tim finim skupovima ne pričati o dobrom filmu, odličnoj knjizi?!
Jer da li strogim glasnogovornicima smeta što su Anton Pavlovič Čehov, Laza Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj… bili lekari? Branko Ćopić učitelj? Zejn Grej zubar? Jovan Sterija Popović pravnik? Haruki Murakami trgovac pločama i vlasnik džez bara?
Čisto sumnjam!
Zašto?
Zato što lepota ne trpi okove, stege, predrasude i egocetrizam grupe ljudi koji autohtono žele da budu nedodiriva malobrojna elita.
Umetnost čini život lepšim svakom čoveku.
Ako se od sto, petsto, hiljadu… napisanih knjiga izdvoji jedna koja se može nazvati remek-delom cela nacija je na dobitku!
Zato, nemojte se stideti, nego slobodno pišite! Ko to može da vam zabrani?!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
Instagram: #saracljiljana_pisac
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar