Iguman Sava (Janjić): “Stav Crkve je uvek afirmativan i važan je za sve ljude”

Iguman Sava (Janjić): “Stav Crkve je uvek afirmativan i važan je za sve ljude”

MediaSfera

 

Iguman Manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava (Janjić) u ekskluzivnom intervjuu Olji Bećković za novi broj nedeljnika “NIN” (od 22. novembra 2018. godine) govorio je o temama od suštinskog značaja za opstanak našeg naroda i naše Crkve na Kosovu i Metohiji. Prenosimo Vam deo intervjua:




Pošto Vas na žalost ne gledam u oči, na početku vas molim da čitaocima i meni  pomognete da   zamislimo mesto sa koga  pišete. Šta vas okružuje? Šta vidite kroz prozor?

 

Za mene je ovo soba sa najlepšim pogledom. Predamnom stoji dečanski hram koji je na ovom mestu pre gotovo 700 godina podigao Sveti Kralj Stefan Dečanski. Ova crkva je jedan neprestani podsetnik i inspiracija za sve nas koji ovde živimo i sve koji nas posećuju jer nam govori svakim svojim kamenom, svakim reljefom, svakom freskom i tim čudesnim spojem zapadne romaničko-gotičke arhitekture i srpsko vizantijskog slikarstva, šta smo bili, šta jesmo i šta treba da budemo.

 

Mnogo je puta ponovljena optužba  da  “prekoračujete svoja  monaška ovlašćenja” mešajući se u politiku.  U kom smislu po vašem unutrašnjem osećanju  pitanje  Kosova  nije političko?

 

Takve optužbe dolaze iz već poznate škole agresivnog ateizma koji je pokušao da izbriše svest da je, posebno u našem narodu, uloga Crkve i monaštva bila od suštinskog značaja za formiranje i srpske srednjovekovne države i samog narodnog identiteta. Nisu li naši episkopi, monasi, sveštenici bili ključni akteri u gotovo svim istorijskim zbivanjima od Srednjeg veka do danas? Neki od njih bili su naše prve diplomate. Vizija Svetog Save koji je uspeo da dobije pre 800 godina autokefaliju za našu Crkvu ključni je faktor bez koga teško da bi bilo naše srednjovekovne države i identiteta koji nas je do danas sačuvao.

 

Međutim, iako imamo pravo i odgovornost da podignemo glas u ključnim momentima, naša motivacija nije i ne sme da bude usko politička jer pravoslavlje u suštini ne poznaje klerikalizam. Crkva nema sekularne pretenzije da postane država, nemamo crkvene partije i naši vernici pripadaju širokom političkom spektru.

 

Pitanju Kosova prilazimo sa pozicije koliko se njegovo rešavanje može pozitivno ili negativno odraziti na opstanak našeg naroda i samim tim naših svetinja, koje kao svetionici u mraku svetle kroz istoriju i daju nam potrebno usmerenje da se ne izgubimo u opštem “melting-potu” današnjice.

 

Ćutanje u situaciji kada neko može da raseli naš narod jednom za svagda sa Kosova i Metohije ili nereagovanje na nevolje sa kojima se suočava, bilo bi ne samo ljudski neodgovorno, već i duhovno apsolutno neoprostivo.

 

 

Da li ste vi politička ili duhovna opozicija ljudima  sa Srpske liste koji  u ovom času predstavljaju  srpski narod na Kosovu?

 

Ne vidim sebe kao opozicionara jer je stav Crkve u suštini uvek afirmativan u smislu predstavljanja onih vrednosti koje smatramo da su važne za sve ljude. Ukoliko se nekada stavovi političke opozicije i Crkve podudare to svakako ne znači svrstavanje Crkve u političke ešelone jer je smisao Crkve da poveže ljude čak i različitih političkih shvatanja na jednom duhovnom nivou, a ne da ih dodatno razdeljuje. Naravno, problem nastaje kada pojedinci ili neke političke grupe glas iz Crkve vide kao opasnost za svoje interese. Tada imamo etiketiranje, klevetanje ili otvorene progone, što smo mogli da vidimo i u vreme komunizma i u novijem vremenu.

 

Različit stav SPC i države Srbije o načinu rešavanja pitanja Kosova i Metohije ne proizilazi iz ideoloških i političkih interesa, već iz činjenice da Crkva u prvi plan stavlja svoje vernike i svetinje bez obzira na njihov broj i borimo se za očuvanje jednog predanja koje je duboko utkano u biće našeg naroda i čini ga duhovno i kulturno prepoznatljivim na svetskoj sceni. Kosovo je ključni element u tom mozaiku.

 

Drugim rečima, ne možemo govoriti o interesu Srbije koji se može ostvariti žrtvovanjem jednog broja njenih građana radi nekog prilično nejasno definisanog „državnog cilja“ posebno u situaciji kada država, kako je i pomenuto u saopštenju Sabora SPC, nije bila spremna da sa Crkvom otvori i osnovni dijalog o tome šta su razlozi njene zabrinutosti i kako da se interesi Crkve i naroda na Kosovu i Metohiji zaštite. Odsustvo dijaloga i transparentnosti recept je za nepoverenje koje je sada stvoreno među dobrim delom ljudi u Srbiji u pogledu politike na Kosovu i posledice neodgovornih poteza mogu biti vrlo tragične za sve.

 

 

Da li ste ikada pomislili: “Da se nisam obavezao  ovoj mantiji drugačije bih odgovorio,…”   Mislim na nečasne  optužbe  da ste deo “agenturne mreže”, saradnik “CIA”, promoter  nezavisnog Kosova…Šta vas je od svega što ste čuli o sebi, ako ne uvredilo, onda “izmestilo” iz ravnoteže?

 

Ove optužbe su toliko bizarne i neistinite da nikada nisam osećao potrebu da ih demantujem. I sam ulazak u dijalog sa onima koji ih šire bio bi besmislen jer bih se spuštao na nivo zlonamernih kleveta i političkog trača. Umesto toga radije prepuštam delima da govore, a koliko smo svi mi u Eparhiji Raško-prizrenskoj u poslednjih dvadeset godina učinili da očuvamo naš narod u gotovo nemogućim uslovima, to je svima dobronamernim poznato. Sama činjenica da je manastir Dečani najviše napadan objekat SPC na Kosovu i Metohiji i zato je i jedini ostao pod jakom zaštitom KFOR-a, pokazuje  da naše svedočenje nije po volji onih koji bi želeli da nema ni nas ni ovog manastira i kome najviše smetamo.

 

Naslovna strana novog broja nedeljnika “NIN” koji je u prodaji od četvrtka, 22. novembra

 

Monah na “twetteru”? Da li jedno isključuje drugo? Šta je vama “twetter”?

 

Internet je veoma važno sredstvo komunikacije, a hrišćanska vera je suštinski zasnovana na komunikaciji blage reči Gospodnje (tj. grčki Evanđelja). Tviter i druge društvene mreže mogu biti moćno sredstvo izražavanja ne samo verskih stavova već uopšte ljudskih stavova i vrednosti koje reflektuju naš odnos prema Bogu. Specifičnost tvitera jeste da se u što manje reči prenese poruka. U vremenu kada ljudi teško razumeju kompleksnije informacije, pažljivo sastavljen tvit može da ima jako veliki uticaj. Nisu bez razloga stari Latini cenili sentence koje i danas često koristimo i koje govore mnogo više od čitavih traktata. Istovremeno, tvit može da ukaže na određene moralne, političke principe, aktuelizuje određene važne teme i usmeri na tekstove gde se one detaljnije obrazlažu. Naravno, kao i sve drugo i tviter može da se koristi kao sredstvo blasfemije, širenja bizarnih sadržaja i otvorenih kleveta. Svaki tvit istovremeno poredstavlja i ogledalo onoga koji ga je napisao.

 

Izvor: TV Hram