MediaSfera
Piše: Liljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Lekaraka – da, sudinica – može, predsednica skupštine – i to, ali književnica – teško.
Pitam se, pitam…
Zašto ženama možemo da prepustimo volane autobusa, hirurški skalpel, premijersku fotelju, ali nalivpero ni za živu glavu?! (Zapravo, može, ali samo ukoliko će poslužiti za zapisivanje novog recepta u rokovnik…)
Možda snažnija polovina naše populacije tako štiti onu nežniju?
Možda pomisle: treba rađati i negovati decu, kuvati, prati, peglati, ići u nabavke, sređivati kuću, održavati kontakte sa rodbinom (sa obe strane), raditi osam sati na poslu, gubiti vreme u prevozu, i posle svega ne pasti u postelju oduzeta od umora, već izgužvati čaršafe…
Ako su postali svesni ispunjenosti svake sekunde u danu svoje žene, devojke, majke, sestre, drugarice… onda su samo zbog toga mogli i da pomisle da u tom rasporedu nema prostora ni igla da padne, a nekmoli da se još sedne i napiše nešto. Ni sentimentalna pesmičica, a nekmoli roman!…
Bilo bi to lepo, ali čisto sumnjam…
Pre se radi o nečemu što svaka žena, koja se upusti u tu misiju, može da nasluti iz pogleda, tona izrečenih polukomentara, nezainteresovanosti, površnosti, blagog podsmeha ili otvorene ironije, a što nije verbalizovana sumnja da upravo ona može biti autorka vrhunskog književnog ostvarenja. Ne priliči pripadniku elite da se takvim osvrtima zamajava. Letnji hitovi ih ne zanimaju. Ionako to nije štivo koje će oni poneti na plažu…
Ali kada je jedno muško nemoj, ili nije to za tebe, moglo da zaustavi ženu u bilo čemu?! Nikad. Baš naprotiv, čini mi se!
Kako zanemariti nanizane pesme naših guslarki, nit zlatoveza koja ispisuje svevremene Jefimijine stihove, Isidoru Sekulić što putuje i piše i kao prva dama ulazi u Akademiju nauka? Devetnaesti vek će uresiti Milica Stojadinović Srpkinja, a dvadeseti Desanka Maksimović, koja će naciji podariti najlepše i opšteprihvaćene ljubavne rime, pa će upravo zbog toga i doći na udar kritičara, jer kakav si ti to autor ako te svi vole!… Milicu Jakovljević je Zdravko Šotra otrgao od zaborava… Grozdana Olujić plete venac čudesnih bajki. A stazom koja vodi u večnost koračale su i zlatouste: Svetlana Velmar Janković, Nada Marinković… Ni drama kao vrsta nije ostala u senci. Svojim imenom ju je proslavila Vida Ognjenović.
(Nezahvalna su ovakva nabrajanja, jer će se svako setiti bar još jednog imena koje je neophodno pomenuti!)
Kvalitet, brojnost, trud, žarka želja umetnica da se reč kaže i ostavi trag, oduvek su bili na jednoj strani, a nagrade i priznanja na drugoj. Ta dva tasa nikada nisu bila u ravnoteži.
Recimo, Nobelovu nagradu za književnost dobilo je samo trinaest književnica (neke od njih su Perl Bak, Vislava Šimborska, Alis Manro, Svetlana Aleksijevič…).
Ninova nagrada je ustanovljena 1954.. Od tada do danas samo je pet žena bilo dostojno nje:Dubravka Ugrešić (1988), Svetlana Velmar Janković (1995), Grozdana Olujić (2009), Gordana Ćirjanić (2010) i Ivana Dimić (2016).
Govori se o rodnoj ravnopravnosti u privredi, politici, ali ne i u književnosti.
Slučajno ili namerno?
A znate li koliko je teže ženskom autoru?
Za svaki nastup, slikanje, potpisivanje ugovora ili knjiga na promocijama, treba obaviti niz radnji o kojima muškarci ne brinu. Tu su depilacije, feniranja, šminkanja, biranja obuće, čarapa, nakita, tašni, kaputa, mantila, kardigana, ešarpi, šešira, rajfova… Eto, zaboravih lakiranje noktiju, iscrtavanje obrva, odabir parfema…
Pa neka onda neko kaže kako je lako biti književnica!
Podelila sam svoje utiske na ovu temu i kao čitateljka, i kao novinarka, ali i autorka četiri romana, uz malo humora i autoironije.
Mislim da nije loše povremeno staviti prst na čelo i uspeti mišlju i rečju preskočiti po koji zid…
Na kraju mi ostaje samo jedna dilema, ako se u augmentativu za pisca kaže da je piščina, kako ta uvećanica glasi za najbolje od najboljih ženskog roda?!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
Instagram: #saracljiljana_pisac
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar