MediaSfera
Od našeg specijalnog izveštača iz Beča
Piše: Ljubomir Đorđević
Foto: Regina Huegli, Schaub-Walzer/PID
Najbolji grad za život – Beč bio je nedavno domaćin Međunarodne konferencije o održivom razvoju
Partnerstvo među gradovima, dijalog, razmena iskustava i primera dobre pakse u oblasti održivog razvoja su neophodni, a posebna pažnja bi trebalo da bude usmerena ka rešenjima u oblasti javnog saobraćaja, digitalizacije gradske uprave, brizi o starijim sugrađanima, socijalnom stanovanju, upravljanja otpadom,mobilnosti kao i infrastrukturnim projektima. Imajući u vidu činjenicu da većina svetske populacije živi u gradovima, upravo je zadatak gradskih uprava da se uhvate u koštac sa svim izazovima i pronađu instrumente, kako bi građanima u budućnosti obezbedili najbolji kvalitet života.
Ovo je ukratko zaključak sa nedavno održane Međunarodne konferencije posvećene održivom razvoju, koju je organizovao grad Beč, a na kojoj su učestvovali predstavnici partnerskih gradova u okviru mreže inostranih kancelarija EurocommPR.
Inicijator konferencije su UN, koje su koje kao partner nudi dragocene resurse prilikom sprovođenja ambiciozne globalne Agende o održivom razvoju 2030. Da podsetimo da su države članice UN 2015. godine usvojile Agendu 2030 i obavezale se na sprovođenje 17 globalno važećih ciljeva održivog razvoja („Sustainable Development Goals“) do 2030. godine. U centru pažnje globalne Agende 2030 je čovek. Utoliko važnija je regionalna i lokalna dimenzija ciljeva održivog razvoja. Kako sprovođenje ovih ciljeva može izgledati na gradskom nivou i koji značaj imaju ciljevi za budućnost i razvoj gradova je ključno pitanje, o kome se raspravljalo na konferenciji.
Goste je pozdravila i skup otvorila Alena Sirka Bred, šefica Grupe Evropa i međunarodni poslovi iz Direkcije magistrata grada Beča. „Ovakva okupljanja su dragocena, jer osnažuju partnerstvo među državama i gradovima. Ciljevi održivog razvoja Agende 2030 UN odnose se, kako na globalni, tako i na lokalni novo – na nivo gradova i opština. Nužno je jačanje partnerstva, a svaki grad mora da pronađe svoj put i način za realizaciju ciljeva. Želimo da čujemo i pristup drugih o ovim temama. Samo zajedno možemo da realizujemo globalnu agendu. Zahvaljujući procesu globalizacije i novim tehnologijama regioni se sve više zbližavaju, a međunarodna saradnja dobija na značaju. Iz tog razloga bečka Gradska uprava želi da blisko sarađuje sa susednim gradovima“, poručila je ona.
Beč kao uzor
Martin Nesirki, direktor Informativne službe UN u Beču, je u okviru svog izlaganja “Ciljevi održivog razvoja: 17 ciljeva da promenimo naš svet”, istakao da je “važno da gradovi međusobno razmenjuju iskustva u realizaciji projekata održivog razvoja”. U tom smislu je istakao da je grad Beč dobar primer u kom pravcu bi trebalo delovati, jer je austrijska prestonica dobar primer grada sa održivim razvojem, te ne čudi da je, prema istraživanju međunarodne konsultantske kuće „Mercer“, Beč 9. put zaredom proglašen za grad sa najboljim kvalitetom života na svetu.
Govoreći o “Gradskoj dimenziji kohezione politike EU i njenom doprinosu ciljevima održivog razvoja”, Erih Untervucaker iz Generalnog direktorata Evropske komisije za regionalnu i urbanu politiku, je kazao da je bitno umrežavanje gradova i razmena međusobnih iskustava. On je, u tom smislu naveo pet ciljeva Evrope. “To su: inteligentna Evropa, zelena Evropa, umrežena Evropa, Evropska Evropa i Evropa koja je bliža građanima. Uvereni smo da će ovi ciljevi doprineti boljem socijalnom životu”, istakao je on i posebno naglasio da “značajnu ulogu u ostvarivanju navedenih ciljeva ima Evropska investiciona banka”.
Florian Ivinjak iz Organizacije UN za industrijsku razvoj naveo je da su ciljevi na kojima treba raditi: „održiv pristup energiji, obnovljiva energija i energetska efikasnost”.
Za Tomasa Veningera, generalnog sekretara autrijskog saveza gradova najveći izazovi gradova danas su: mobilnost, stanovništvo, zapošljavanje, dok je Šams Asadi iz Kancelarije za ljudska prava grada Beča istakla da je nužno stvoriti mogućnost da svi ljudi u gradovima žive dostojanstveno.
Kako je to u okruženju?
Na konferenciji su učestvovali i predstavnici gradova iz Krakova, Praga, Sofije, kao i iz gradova ex YU – Ljubljane, Zagreba i Sarajeva.
Vojćeh Pjatkovski, iz Magistrata grada Krakova kazao je da se Krakov ugleda na Beč, ta da su njihovi ciljevi fokusirani na razvoj sektora usluga, podršci naučnom istraživanju i start-up kompanijama. Darijana Damjanova, iz kancelarije za Evropske projekte u Sofiji, kazala je da želi da Sofija bude laboratorija za inovativna rešenja. Ona je još navela da Beč i Sofija blisko sarađuju te da se u Sofiji radi na projektima ekologije i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Učesnici konferencije
Kako je to u komšiluku?
I gradovi bivše Jugoslavije pokušavaju da pronađu najbolje modele održivog razvoja.
Miran Gajšek iz Odeljenja za urbanizam Ljubljane je govorio o važnosti javno-privatnog partnerstva u za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. “Grad mora da pripremi projekte kada je reč o javno-privatnom partnerstvu”, podvukao je on.“Ljubljana je zeleni grad. Više od 75 odsto su zelene površine, stoga ne čudi da je 2016. godine Ljubljana bila zeleni glavni grad Evrope. Površine su najveći resursi. Koncept našeg planiranja je ne da širimo grad, nego da održimo grad u svojoj veličini. Naši prioriteti su javni prevoz, i stanovanje. Želimo da naš primer damo i drugima i da i dalje ostanemo zeleni grad. Naš zadatak je da pokažemo najbolje primere ovde u Evropi, gde je život najlepši”, naglasio je.
Alena Sirka Bred (u sredini)
Tarik Hamzić iz uprave grada Sarajeva najavio je da je u planu izrada gradske Smart city strategije za Sarajevo. „Imamo razne trendove sa kojima se suočavamo- urbanističke, klimatske, starenje gardova. Sve te izazove treba uvezati u jedinstvenu strategiju„, rekao je Hamzić.
Mirka Jozić iz ureda za privredu i ekologiju grada Zagreba, kazala je da se njihova strategija bazira na šest ciljeva: obrazovanje, socijalna politika, energetska efikasnost, privreda, saobraćaj i upravljanje, odnosno prostorno planiranje i da se sve navedeno temelji na tri načela: nediskriminacije, održivog razvoja, pametan grad.
Zatvarajući skup Alena Sirka Bred je poručila:
–Osam partnerskih gradova Jugoistočne Evrope je ovde. Nalazimo se u jednom zaokruženom geografskom prostoru i vrlo je važno da se okupljamo i razgovaramo o konkretnim projektima. Neophodno je, slušati druge i primeniti pametna rešenja i smatram da su se ispunila očekivanja da razmenimo iskustva. Održivi razvoj biće i dalje cilj EK EU i moramo da iskoristimo 650 milijardi evra koje su opredeljenje u tu svrhu.
Smart city
Tomas Madrajter direktor za planiranje Grada Beča, naveo je nekoliko izazova sa kojima se austrijska prestonica suočava, a kao najveći naveo je migracije – povećanje broja stanovnika i u tom kontekstu kako naći odgovor u smislu stanovanja, zapošljavanja, socijalne politike. “Izazov je i kako dalje ostati najbolji grad za život na planeti? Smart city, to je grad socijalne inkluzije, zaštite stanovništva, obrazovanja. Moramo uskladiti rast populacije grada i potrošnju resursa. Ideja je da štedimo postojeće resurse, a fokus je na pametnoj energiji“, ocenio je on.
Kamen sa Meseca
Poseta UNO city-ju
Posle panela prvog dana učesnici konferencije u novinari imali su ekskluzivnu priliku da razgledaju UNO City. Posle rigoroznih mera kontrole, “prošetali” smo kroz ogromnu zgradu, u kojoj je, između nekoliko međunarodnih organizacija, smešteno i Sedište za atomsku energiju UN. Videli smo i kamen sa meseca, koji je doneo astronaut Džems Irvin na misiji “Apolo 15”, kao i simulaciju atomskih proba na planeti zemlji i kakve sve efekte imaju na ljude i okolinu.
Dodaj komentar