ŠKURIN: Meštre, srednjaa!!!

ŠKURIN: Meštre, srednjaa!!!

MediaSfera

 

Tekst: Ksenija Matović

Foto: Ksenija Matović, Internet

 

 

Nije prizivao vjetrove.

Pod pazuhom hranio bijelo sunce.

Nizao  komboloi od špica limuna  i zrnevlja nara.

Nije  znao kada su odlučile  da odkrile nebo.

Jedna je pasara … u sebi  pjevala valu.




Kapo di kap(ni)i Turističke organizacije naše komunutade, odlučio je, da se u skladu sa trendom zelenoga turizma, kojeg je započeo dočekom Nove 2018.godine u parku Boka uNovome, Nova 2019.godina, dočeka u Omladinskome parku u Igalu.

Novljani su bili dešperani.

Mala ih je snaga uvatila.

Ma trentauna!!!

 

 

Šinjora Kjara, prezidentica Mjesne zajednice Stari grad, oma mu je pošla odvalit jednu zauvo i reć da ovi grad ima i  manju zelenu površ – park Nezavisnosti  svetoga Leopolda Mandića!!!!

– Bina se ne mora postavljat! Treba samo razvuć dildo od krovne ustanove kulture do postamentalne govornice.

Na oti način bi se utukle dvije pantagane….imali bi i zeleni i vjerski turizam,  šištala  je kroz-zube,

ka Edgar Bergen.

Mali nije stio čut.

– Omladinski il njente!!!

 

Prostrani Omladinski park u Igalu

 

Iz Mokrina su brontuljali umale.

– Dali smo van grifona zagrb komunitadi, a vi nama roge… Ma do Strazbura ćemo ićiti!

S Kamenoga su poručili da će uskratit fri ivent „Ukuse moga  s kraja“, iz Prijevora zaprijetili blokadom graničnoga prelaza Debeli brijeg,  a Zeleničani su  iz dišpeta jope  montirali  silose.

Sva se Luštica  digla na pošadu. Najglasnija je bila šinjora Štefica.

– Ma neČete dobit ni bokun moga vero domestiko čia sira, godži surutke i pancete od mungosa!! Zar Luštica nije zaslužila ni vidoju bima?! GoMna ćete jes !!!

Žitelje rivijere, ionako niko  nikad nije jeba, pa ništa nisu ni zborili.

 

Jedna je pasara u sebi pjevala valu

 

Vazda avangardna ulica Orjenskoga bataljona, na čelu sa Plavom zgradom je angažirala susjeda Sandra kao pravnoga zastupnika interesa kompletne strade.

Na svakoj taraci se vijorio  lencun na kojem je pisalo latiničnim pismom „Pravda za kružni tok !“, a ćirilčnim „Фор  сале”.

Po njihovoj zamisli, postamentalnu govornicu  iz parka Nezavisnosti svetoga Leopolda Mandića, je  zaNovu trebalo postavit u centar  zelene površinice  kružnoga toka u Meljine.

Crna ka kamen Kabe u Meki, ubila bi tri pantagane, sve monoteističke  religije i sve zelene turizme.

Gosti  bi prilazili raskrižju sa četiri strane svijeta i kružili u  posvećenome mimohodu, ka na hadžu.

Ma mali nije stio živ čut!

– Omladinski park il njente!!

Onda su uletili mudri  žitelji  Žvinja i ponudili lokalitet s argumentom – Ilijina kita.

Niko nije ima ništa protiv.

Ni mali.

 

Postamentalnu govornica parka Nezavisnoti svetoga Leopolda Mandića

 

Šjor Boško, prvi volan  gradskoga i međugradskoga prevoza bokeških komunitadi, je pribavio nove autobuse.

Škole nije moga pokrit linijski, ali tržne centre jes.

Ajde bogati, kad je to  bilo važno što je uglavu u odnosu naprkno ?

Dnevni prevoz…..

Polazna ispred tržnoga Laković. Zavrnuo  ka Burmanski piton.

Četiri sjedišta naprijed, četri odzada, jedno  na  53 metra nadmorske visine za invalide, a između… puka Bung Karno.

Sve na dugme.

Iz kokpita je,  na  konduktera uniformisanog  u tipu komunikacionog kompleksa  Goldston Duboki svemir,  revo  nevidljivi šofer.

– Odvrni ventil na-zadnja!

– Neće bolan!

– Zavrni, jeboga ti!

– Odvrnio …Over!

– PrimiJo!

Pfffffffffffffff

– Ne fercera ni gas ni kočnice! Provaj srednja!

– Šta?!

– Zavrni ventil!

– Odvrnut..over!

– Super! Aj sad zadnja!

Drke, drke, drke, drke …Uz manje eksplozije…krenio je u tipu Apola 13.

Ding-dong ( razglas jebate)

– Poštovani putnici, letimo na 7.000 metara. Sa vaše lijeve strane, možete vidjet  parašut našega šofera, a sa desne, kurac za koji se možete uvatit.

 

Drito iz komunikacionog kompleksa Goldston Duboki svemir

 

Večernji  (đački) prevoz… Kružni.

Razvuka se kod Centroproma ka Radojka i Tine.

Na vrhu šoferšajbne se smjenjuju stanice ..Gladbah, Vircburg, Kajzerslautern, Milhajm na Ruru, Reklinghauzen…..

Majstor se znoji u poluotvorenome kokpitu. Ima očale u tipu Habl i upaljen brisač…ma zaludu.

Ispred-njega upravljač bolida F1.. desno, LCD ekran  što snima ko je sve intra i što čini…. iznad, displej  sa pokazivačem temperature zraka u busu, a na-ruku, školska spužva.

Naprijed puka Stadion indijske mladeži, odzada Nacinalni Bukit Džalil, a u sredini… dva sjedišta za invalide  na 67,5 metara nadmorske  visine.

Pun ko šipak.

Drke, drke, drke, drke …uz povremene implozije, kreta se cijelih 15 na sat.

Niko nije moga intrat, ma ni izać vanka…. jer je  mehanika zakazala.

Do Meljina je temperatura zraka izbila na plus 62..prozori zamaglili, a LCD se prebacio na RTG modul. Meštar je svako malo skida oćale i gleda RTG ka da je dotur.

Onda je dreknio.

– Ko je redar?!

– Gavrilovićka!!! horski je špijo smjer konobar-frizer.

– Gavrilović, ostavi se crtanja one stvari po prozoru i primi se spužve i šoferšajbne!!! I da si brisala fino, odozgo na doli, a ne ko krava repom!!!

Temperatura je dosegla kritičnih 85 celzija u plusu….Vanka se ništa nije moglo vidjet, jer su oborine, logočno,  bile unutra.

Krepavali smo ka tarantele.

Displej je pokaza stanicu Janagibaši.

Dreknih.

– Meštreeee, sreeednja!! Ima izać!

– Može, debela! …  Kroz šiber!!!!

Kraj magistralnoga puta dizalo se škrto novembarsko sunce i Neuprljani stijeg

 

Šjor Zoro je bio angažiran da u povodu puva u trubu.

Mogla se nazrijet „Blue flag“, al ko kroz maglu.

Kraj magistralnoga puta, dizalo se škrto novembarsko sunce  i „Neuprljani stijeg“.

Odmah pokraj crnogorskoga, ruskoga i srpskoga.

I sve je bilo „For sale“.

 

Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE