Vruće teme

Šta simbolizuju Natalijina ramonda i mak?

MediaSfera

 

 

Nedavno je srpski fudbaler Nemanja Matić, koji igra za Mančester junajted, odbio da na utakmici nosi značku u obliku maka koji Britanci nose u znak sećanja na žrtve u Velikom ratu, dok je samo pre nekoliko dana na utakmici u Beogradu, trener Jirgen Klop, kao i kompletna ekipa Liverpula izašla je na megdan Zvezdi sa simbolom Natalijina ramonda. Ovom značkom odaje se pošta svim srpskim žrtvama Prvog svetskog rata.




Amblem se sastoji od dve zelene trake koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Veza sa odličjem iz Prvog svetskog rata sasvim je jasna, imajući u vidu koliko su taj rat, nemerljivo nacionalno stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju i brojne vojne pobede obeležili domaću istoriju.

 

 

 

Prvi svetski rat, jedan od najvećih sukoba, koji je zahvatio celu Evropu, trajao je pune četiri godine (1914-1918) i bio je osvajački, koji su povele Centralne sile (Nemačka, Austrougarska) protiv sila Antante (Rusije, Francuske i Engleske). Završen je pobedom sila Antante, ali uz velike ljudske žrtve. U Velikom ratu učestvovalo je čak 36 država.  Srbija je u Velikom ratu učestvovala na strani saveznika, ali je iz njega izašla sa velikim žrtvama. Prema procenama pojedinih istoričara, izgubila je gotovo trećinu svog stanovništva. Za našu zemlju, to je bio odbrambeni rat.

 

Dan primirja praznik  posvećen potpisivanju primirja u Prvom svetskom ratu, kada su 11. novembra 1918. godine generali dveju zaraćenih strana u francuskom gradu Kompijenu, u jednom železničkom vagonu potpisali primirje. Mada će stvar biti sasvim završena tek sa konferencijom u Versaju, ovim događajem na železničkom koloseku u praksi se okončao Veliki rat, najkrvaviji sukob u dotadašnjoj ljudskoj istoriji.

 

 

Kao državni praznik proslavlja u Republici Srbiji od 2012 godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.

 

Zašto Natalijina ramonda

 

U Srbiji se u znak sećanja na žrtve Velikog rata od 2012. godine, 11. novembra nosi simboličan prikaz biljke “Ramonda serbica”, a ta srpska “Natalijina ramonda”, “kolačič” ili “cvet feniks”, koji je Josif Pančić otkrio 1874. u okolini Niša i zaštićena je kao prirodna retkost, odabrana je kao pomenuti simbol jer ima nesvakidašnju sposobnost.

 

Naime, ovaj cvet je endemska biljka koja se nalazi na teritoriji centralnog Balkana. Ovu biljku je davne 1884. godine u okolini Niša otkrio dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović. Biljku je u literaturu uveo slavni srpski lekar i botaničar Josif Pančić, a ime su mu dali po kraljici Nataliji Obrenović.

 

Ovaj nežni, bledoljubičasti cvet simbolizuje sva stradanja tokom Velikog rata, ali i Dan primirja. Simbolika ovog cveta za srpski narod je višestruka. Poznata je i kao cvet feniksa, jer i kada se potpuno osuši, ako se malo zalije, može da oživi, baš kao što je iz pepela vaskrsla i srpska vojska u Prvom svetskom ratu.

 

 

Natalijina ramonda opstaje na našim prostorima već milionima godina, a može se naći na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 m), na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom priprema za proboj Solunskog front, protiv Bugara, u Velikom ratu.

 

Natalijina ramonda, osim u Srbiji, raste još samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.  Natalijina ramonda, ili vaskršnji cvet, kako se još naziva u narodu, veoma je poseban, jer samo još dve vrste imaju sposobnost anabioze – ponovnog oživljavanja. Naime, čak i ukoliko se potpuno osuši, može ponovo da oživi ako se zalije, što je bilo dovoljno da se, taj proces nalik vaskrsenju, pripiše i sećanju na srpsku vojsku koja je, posle strašnih gubitaka, uspela da se oporavi i ostvari pobedu u Prvom svetskom ratu.

 

A zašto mak?

 

Kao što se kod nas nosi značka u obliku Natalijine ramonde, u Velikoj Britaniji je to značka u obliku maka. Naime, u ratu koji je “okončao sve ratove”  živote je izgubilo desetine miliona ljudi, a među njima i oko 900.000 Britanaca. Oni odaju počast svim žrtvama tako što od 1. do 11. novembra nose značke u obliku maka.

 

Čak je 2014. godine, povodom obeležavanja 100 godina od početka rata u Londonu napravljena instalacija koja pokazuje ogromno polje maka izrađenih od keramike. Instalacija se zove “Mak: Prozor koji plače“. Instalaciju su napravili umetnici Pol Kumins i dizajner Tom Piper, za koju se zainteresovao veliki broj ljudi, koji su dolazili da vide krvavu lepotu koju prikazuje stotine hiljada crvenih makova koji izlaze iz prozora, a od kojih svaki poštuje britanskog ili kolonijalnog vojnika koji je poginuo tokom ovog rata. Od tada, izložba, koja je u početku bila planirana da bude privremena, postala je stalna.

 

 

 

Mak poznat i kao Papaver rhoeas, raste širom Sjedinjenih Američkih Država, Azije, Afrike i Evrope i Mediterana. Semenkama maka treba svetlost da bi biljka rasla, pa kako su vojnici sahranjivani, semenke su ostale zatrpane, ali kada se zemlja preore, čim na njih padne svetlost, mak procveta, iako niko nije ni znao da je on tu.

 

Tokom Prvog svetskog rata, ovaj prelepi fenomen se dogodio u ratom zahvaćenoj Evropi. U Belgiji, koja je bila dom za deo Zapadnog fronta u svojim provincijama u Flandriji, zemlja je razrovana, a mnogi vojnici ostavili su svoje kosti upravo u njoj. Jednog dana kanadski doktor Džon Mekre primetio je polje maka blizu jednog groblja. Tada je napisao pesmu “U poljima Flandrije”, 1915. godine, koja je kasnije objavljena u u londonskom magazinu “Panč”, a glase ovako:

 

“U poljima Flandrije, gde mak cveta
između krstova, koji stoje red po red,
označavaju naše mesto; a na nebu
ševe još uvek pevaju hrabro, lete,
dok grme topovi pod njima.”

 

Ovo je postala najpopularnija pesma tog vremena. Mak je postao cvetni simbol krvavog sukoba koji je zauvek promenio svet. I danas se mak nalazi na istom onom mestu na kojem je niko tokom Prvog svetskog rata.

 

Od ove godine, Britanci su proširili značenje koje značka maka ima, pa se ne odnosi samo na žrtve u Prvom svetskom ratu, već i svim ostalim ratovima.

 

Izvor: B92, Wikipedia




Kategorije