Istorija

STOGODIŠNjICA OD OSLOBOĐENjA BEOGRADA

MediaSfera

 

 

Boreći se u završnici Prvog svetskog rata, Srpska vojska uspela je da za samo 28 dana pređe 450 kilometara i oslobodi Beograd 1. novembra 1918. godine. Borbama za oslobođenje glavnog grada komandovao je vojvoda Petar Bojović, a u Beograd su ušle Drinska, Moravska i Dunavska divizija.




Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadrživog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 časova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Već dva sata kasnije poslednji nemački vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvođene vojvodom Petrom Bojovićem. Po podne, oko 15 časova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vračar – Banjica – Topčidersko i Banovo brdo.

 

Srpski vojnik u zagrljaju dece na Savskom pristaništu u Beogradu. Snimljeno 1918.

 

Vođena neponovljivom željom, žarom i elanom, od oslobođenja Niša 1. oktobra, kažu istoričari, srpska Prva armija je sledećih mesec dana potiskivala nemačku 11. armiju u nezaustavljivom “maršu” prema Beogradu.

 

– Sve akcije srpske vojske proizlazile su iz dogovora sa saveznicima – kaže dr Danilo Šarenac, istoričar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. – Polovinom oktobra odlučeno je da srpska vojska oslobađa teritoriju Srbije zapadno, a saveznička istočno od Morave. Već oko 20. oktobra, sa saveznicima je postignut još jedan vrlo važan dogovor: da se srpskoj vojsci prepusti ulazak u Beograd. Tada je određeno i da u prestonicu prvi uđe 7. pešadijski puk, baš zato što su ga činili vojnici iz Beograda, kao i 1. eskadron konjice i jedna baterija. Svi oni su bili deo čuvene Dunavske divizije.

 

U napredovanju prema Beogradu, po rečima našeg sagovornika, vrlo važno je bilo i to što je srpska vojna komanda o svakoj akciji razmišljala unapred.

 

 

 

– Strahovalo se, naime, od uličnih borbi i neprijateljske artiljerije – objašnjava Šarenac. – Nepobitno je da su Beograđani sa velikom radošću i oduševljenjem dočekali prve oslobodioce koji su ušli u grad. No, istovremeno srpska komanda je želela da pri oslobađanju prestonice gubici budu što manji i da se ne ponovi stravično artiljerijsko bombardovanja grada kao 1915. godine. Želeli su da, kao oslobodioci, sačuvaju bar ono malo građevina i infrastrukture koji su ostali iz predratnog Beograda. Glavnina Dunavske divizije i francuska teška artiljerija, na Torlak su stigle 1. novembra oko 17 časova.

 

 

Vojvoda Petar Bojović

 

Prema rečima dr Milića Milićevića, istoričara Istorijskog instituta u Beogradu, konačno oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu, kao i bitka za oslobođenje čitave Srbije, počeli su zapravo probojem Solunskog fronta. On je primorao bugarske i nemačke snage da se hitno povuku.

 

Ivan Živaljević, komadant Konjičkog diviziona Dunavske divizije, bio prvi srpski oficir koji je posle 45 dana ofanzive ušao u Beograd.


– Konjička divizija je već 25. septembra zauzela Štip, a zatim Kočane i Ovče Polje – kaže Milićević. – Oslobođeni su Veles, Kruševo, Skoplje, potom Vranje, Pirot, Niš… A kada je reč o moralu srpske vojske, možda ga najbolje opisuje podatak da su za dva meseca od Dobrog Polja na jugu Makedonije do Beograda vojnici prešli 800 kilometara. Po zauzimanju prestonice, srpske trupe ne staju, već 2. novembra nastavljaju borbe i oslobađaju Banat, Srem, Bačku, Slavoniju… Trećeg novembra oslobođena je čitava Srbija, uz strahovite gubitke. To je bio deo taktike, jer je već 6. novembra bila Ženevska konferencija i srpsko rukovodstvo je želelo da vojska zauzme što više teritorije.

 

Ono što nisu odneli Austrijanci, dovršili su Nemci, pljačkajući tokom poslednjeg dana boravka sve radnje od Terazija do Slavije. Prekinuli su struju i vodu, porušili most na Savi…

 

Bili su to div-junaci…

 

,,Beograd se lagano budi i trezni nakon ,,Noći veštica” koju je i ove godine radosno obeležavao.
Beograđani će danas, mahom, prepričavati događaje od prethodne večeri… podsećati se ludih žurki kojima su prisustvovali, ,,originalnih” kostima koje su nedelјama osmišlјavali i pravili, potoka alkohola i hrane koje su noćas uneli u sebe.

 

Neki sasvim drugi Beograđani, u ovo isto jutro pre punih stotinu godina, a bili su to pripadnici Sedmog pešadijskog puka Dunavske divizije, ponosno su stupali u svoj tek oslobođeni rodni i prestoni grad.

 

Bili su to div-junaci koji su nakon četiri ratne godine srcem jurišali ka svom Beogradu, želeći da ga oslobode.

 

Danas, na veliku i slavnu stogodišnjicu oslobođenja prestonice u Prvom svetskom ratu, Beograd posrće pod teretom stvarnog i duhovnog mamurluka nesvestan veličanstvenog dana koji je svanuo.

 

Grad nije okićen zastavama pobede.
Beograđani nemaju osmeh na licu.
Osećaj ponosa odavno je isčilio.

 

U beogradskim školama danas deci niko neće govoriti o slavnom događaju.
Sa prestoničkih crkava neće se začuti zvuk zvona u čast pobede, niti sa Beogradske tvrđave kanonada topova počasne artilјerijske palјbe.

 

Beograđani danas neće sa ponosom zapevati himnu i odati počast svojim slavim pradedovima.
,,Pobednik” će setno i prekorno spustiti svoj pogled na sve nas, današnje Beograđane.

 

Naši političari će se danas, kao i svake godine, rastrčati po gradu da, uz prisustvo kamera, ispolažu vence na nekoliko uobičajenih lokacija. Ni oni, baš kao ni većina nas Beograđana, neće biti svesni značaja ovog događaja.

 

No, ne mogu se oteti utisku da bi jedan od tih venaca mogao da na svojoj lenti nosi natpis: ,,Ovde su nekada živeli Srbi – časni, rodolјubivi i nepokoleblјivi”.

 

To su bili naši preci.
Pitanje je kakvi smo to mi njihovi potomci!

 

ŽIVEO BEOGRAD!
ŽIVELA SRBIJA!
SREĆNA NAM SLOBODA!”

 

istoričar Dejan Ristić

 

 

Žrtve

 

Po završetku Prvog svetskog rata, Beograd je bio jedan od najrazorenijih gradova Evrope. Dve godine posle oslobođenja, srpska prestonica je, za hrabro držanje u ratu, odlikovana francuskim Krstom viteza Legije časti. Postao je i prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila – izgubila je između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva i čak oko 60 odsto muške populacije.

 

Rušen 44 puta

 

Istoričari podsećaju na to da nijedna prestonica ni grad u prošlom veku nisu imali sudbinu kao Beograd, da svaka generacija njegovih stanovnika prolazi kroz strahote bombardovanja i razaranja. Od postanka, pretrpeo je 115 ratova, a prilikom svakog osvajanja grada, potpuno je rušen – 44 puta. Mnogobrojni istoričari kažu da ne postoji grad na svetu koji je toliko puta razaran i obnavljan kao Beograd.

 

 

Kako su izgledali dani uoči sticanja slobode

 

Izložba „Beograd 1918. Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu” biće otvorena danas u Galeriji Istorijskog arhiva grada. Postavkom će se ukazati na neke od važnih pojava i događaja koji su pratili dane uoči, u toku i posle oslobođenja Beograda na kraju Prvog svetskog rata. Izdvojeno je 206 dokumenata i fotografija iz Istorijskog arhiva, a odabrana arhivska građa biće predstavljena na 31 panou, koji su podeljeni u šest tematskih celina: „Beograd u Prvom svetskom ratu”, „Materijalno uništavanje”, „Od Soluna do Beograda”, „U slobodnom gradu”, „Ka prestonici Kraljevstva SHS” i „Sećanja, priznanja, odlikovanja”.

 

Izložbom je obuhvaćen život u Beogradu pod okupacijom, kao i događaji u vezi sa probojem Solunskog fronta. Posebno su osvetljeni događaji koji su usledili posle ulaska generala Petra Bojovića sa trupama u oslobođeni grad. Postavka će pokazati i kako se obnavljao rad institucija Gradske uprave.

 

Izložba će moći da se pogleda do kraja novembra.

 

Izvor: Večernje Novosti, Politika, Fejsbuk Dejan Ristić




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .