FEJSBUK I GRAD: Kućni lek za duševno okoštavanje

FEJSBUK I GRAD: Kućni lek za duševno okoštavanje

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Marija Ćalić

 

Noćas smo spavali jedan sat duže. Nekada davno, postojalo je zimsko i letnje radno vreme. Posle se neko dosetio da je lakše pomerati skazaljke nego naviku, pa je uvedeno zimsko i letnje računanje vremena. Tada, kad je ta promena usvojena, slušao se radio. Beograd se budio uz Studio B i Duška Radovića.




Kasnije je zavladala moda da se TV uključi odmah po buđenju. Ipak, iako je bivalo sve više oih koji su prvu kafu pili uz jutarnje programe, a Dušan Raović nas napustio, i dalje  je većina Beograđana pozdravlja jutro uz radio – neki i dalje iz Studio B, a sve više njih i uz Radio 202.

 

Danas, televiziju od ranog jutra gledaju penzioneri, radio slušaju taksisti, dok se svi ostali sa danom suočavaju preko društvenih mreža. I to ne gubeći vreme; kuckajući po mobilnom telefonu u prevozu do posla ili škole. Šta se novo desilo dok smo spavali, saznajemo preko „Fejsbuka“; a šta o tome misle poznate i nepoznate ličnosti, preko „Tvitera“.

 

Kakva je to promena za samo nekoliko decenija! „Fejsbuk“ i radio su dve sasvim različite stvari, nisu uporedivi.  Ipak, jutarnja funkcija im je ista – da nas informišu i rasane. „Fejsbuk“ je u tome ponekad zabavniji od radija. Ako, kao ja, imate prijatelje iz celog  sveta i iz različitih sredina, novosti koje će vas dočekati biće šarenije nego što to ijedan urednički izbor može biti.

 

Ja volim kad dan počne nečim lepim. One najaktuelnije, goruće vesti radije potražim kad sam već naoružana dobrim doručkom i budnom svešću. Ali, kad se probudim, pre nego što se suočim s obavezama, volim da pustim muziku i na brzinu preletim pogledom po „Fejsbuku“, tražeći postove koji će mi izmamiti osmeh. Od juče, u ovu svrhu mi služi jedan od „izazova“: deset najdražih filmova.

 

Deset je malo; kad sam počela da razmišljam o filmovima koje volim i koji su na mene uticali, shvatila sam da ih ima mnogoo više. A kad su moji prijatelji počeli da postavljaju svoje izbore, shvatila sam da ih ima bar tri puta više od tog „mnogo više“. Kako se svet brzo menja, kako se uverenja, estetike i mode brzo menjaju! I kako, na prvi pogled, izgleda kao da je život sačinjen od sasvim različitih perioda koji jedni s drugima nemaju nikakve veze.

 

Sa čime, zapravo, mode i periodi kroz koje prolazimo imaju veze? Zašto bivši poklonici filma „Kosa“ postanu zagovarači raznih vrsta separatizma, ljubitelji „Ratova zvezda“ se pretvore u neke dosadne tipove koji vrhunac dobrog provoda vide u nedeljnom roštilju, dok nekadašnje duhovne sestre Lare Kroft padaju u očaj svaki put kad im dete ne dobije peticu u školi?

 

S godinama, očigledno, ne okoštavaju samo zglobovi, već i neki kanali u našim duhu i duši. Ali, mislim da tu ima leka. Za zglobove, joga čini čudo. A za duh i dušu? Pa, lekova je mnogo, od čitanja i neprestanog učenja do šetnje uz obalu reke, ili po šumi.  Ipak, mislim da je najjednostavniji i najdostupniji lek – dobar film. Zahvaljujući što torentima, što Netfliksu, sad svaki možete da pogledate kod kuće, uz kaficu. Učinite to, onda! Izbor nije problem – „Fejsbuk“ je pun spiskova dobrih filmova.

 

Ima na ovoj platformi još lekova za duh i dušu. Spiskovi knjiga, uputstva za rukotvorine… Sve to prvo treba nabaviti, komplikovano je. A film? Svaki je dostupan na jedan „klik“. Sve što vam je potreno je malo slobodnog vremena, a danas je nedelja. Ja sam sebi taj spisak već napravila, ali neću ga sad izneti celog, već vas pozivam da mi se pridružite u igri.

 

Nominujem vas sve, da mi se pridružite u izazovu „10 najlekovitijih filmova za dušu“ i postavljam film, uz koji niko ne ostaje hladnog srca i ukočene duše:

 

 

 

Meri Popins, sa Džuli Endrjus (Foto: YUtube)

 

Treba i da se pripremimo. Nastavak, „Povratak Meri Popins“, već je snimljen. Svetska premijera filma će biti 21. decembra, posle čega odlazi u bioskope širom sveta. Nećemo valjda da ga dočekamo nespremni?

 

 

 

Knjige Milice Cincar-Popović možete naručiti OVDE