ŠKURIN: Bitte gur gur

MediaSfera

 

Tekst : Ksenija Matović

Foto : Ksenija Matović, Internet

 

 

 

Šporka se bura navlačila na grad.

Krovovi su se grbili na leđima gradskih mačaka.

More ježurilo.

Mirisalo je na naftalin i pečeno kestenje.




Prvi vjesnik zime, šjor Božo, šega je drva ispred zgrade.

Ove je godine totalmente sjeba  Stjenovite planine i  načeo Kordiljere.

Nisi danima moga prić ulazu.

Piljevina je dugo lebdila u zraku.

Padala sporo, poput pepela Hirošime i Nagasakija, skupa.

Dva donja sprata su umirala u mukama.

Susjed Sandro je karta sa petoga i dra se ka tovar: Mejdej, mejdej, mejdej !!!

Šinjori Zemi je dopizdila otoja La  Divina comedia in vivo i odlučila je uzet šmrk u svoje ruke.

Stavila je vodu na najjače.

Podi, Turion, Modra ploča i šire područje utvrde Španjola, gingulalo se  na gejziru četiri  puta  Fi 200, donji grad je bio pod trajnim restriktivnim vodosnabdijevanjem, a centar grada, suh ko barut, krasio je Čimboraso i na njemu, šjor Božo.

 

Pikaso i Le Korbizje krozNovi

 

Plava  zgrada je  vazda bila ka Saratoga.

Moćno orala pučinu.

Ma sad je nešto štucala i poskakivala, ka sipljiva jola.

A sve je to bilo zbog eklektičkog kubizma, što se usidrio isprednje.

To Vi  je posljednji đir u arhitekturi.

Gradiš đe oćeš, kako oćeš i što oćeš.

Ma libertango.

A bome, da se zađiralo krozNovi, jes.

– Barba, barba, što ova zgrada liči na wc šolju i što više ne vidim more?

-To je zato, što je eklektična i što si ti mulac  koji nema pojma o umjetnosti.

– Barba, što znači eklektičan?

– Znači da kad  susjed pusti vodu, možemo isplivat kod Karatoča.

– Ma barba, a što ako ne isplivamo.

– Onda ćemo odit s okom na prkno. E to ti već kubizam.

 

Eklekticki kubizam

 

Uoči Dana naše komunitadi, kralj Aleksandar je prošeta gradom.

Dobro se čuva da ne pođe za Zeleniku uopšte, a naročito ne  u društvu onega baksuza Komnenovića, jer ga je to zadnji put sjebalo.

Svi žitelji naše činećite su mu mahali bandijerama i nosili lenonke.

Prije toga su mahali Titu i kantali “Bandiera  rossa”

Volili su i Musolinija i mahali mu, jer su Taljani vazda bili dobri prema ženama s malom djecom. Nema te familije  bez none koja  nije dobila konzervu vojničkoga sljedovanja i SDO gratis.

Posebno su volili Austrougare i mahali im.

Zbog infrastrukture.

Ae, da nije bilo Austrougara, đede nikad ne bi volontira na građevini i naučio kako se pravi put, a kako klonja.

Ma  i Gavrilo im je bio mio, al princip nikako.

 

Šporka se bura navlacila na grad

 

Munjen ka Andre Riu, padre Živanši je na  lažini vlažnoj leža i sanja  svjetla Brodveja.

Mašta je da će nastupit u mjuziklu “Isus Hrist superstar”.

Kad bi sklonio očale, učinilo bi mu se da je moga bit ka Tomi…oni Pinball wizard.

Bio je ricav, a zna je i s lopticama.

Vježba je tako što ga je don Benjamin svaki dan pratio na živčanom instrumentu, a mali Karmelin dava intonaciju.

Ma nije se lako probit.

 

Noć se uvukla u svaku bužu.

Puvalo je, ka da će zadnja ura.

Ka da će oduvat i grad i ljude i oni školj, što smo ga dali… za šaku dolara.