Nostalgija

NOSTALGIJA: Plišane mede, prvi najbolji drug svakog deteta

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Pixabay, Wikipedia

 

Plišani meda u zagrljaju usnulog deta jedna je od najnežnijih scena koju pamtimo kada se pomene detinjstvo.




U čemu je njegova magija?

 

Plišani meda budi sećanje na nežnost, bezbednost i prijatnost, koju je svako od nas osetio u  detinjstvu. Kroz omiljenu igračku, dete nesvesno odražava samo sebe i svoje potrebe. „Idealna igračka je mekana, slatka i topla, može da priča sa mnom, da trči i nikada neće porasti. To je plišani meda, najčešće mi stoji na krevetu, sa njim spavam, ali i zajedno čitamo i radimo zadatke“, reći će vam većina mališana.

 

 

Jednostavne igračke za decu – čigre, konjići i druge životinje – pravljene su još u antičko doba, od drveta, slonovače, metala. Smatra se da je jedna od najstarijih dečjih igračaka krpena lutka. Prema nekim naučnim podacima, još su stari Rimljani i Egipćani pravili svojoj deci lutke od krpa koje su punili slamom i tkaninom, a zatim ih ukrašavali.

 

 

I stari Kinezi su pre više hiljada godina brinuli o svojim najmlađima tako što su im izrađivali igračke. To su uglavnom bile krpene lutke i razne životinjice od rezbarenog drveta. Vekovima su se deca zabavljala jašući drvenog konjića i igrajući se drvenim vojnicima. Tek u poslednjih nekoliko stotina godina, a naročito u prošlom veku, mališani su dobili igračke koje su i danas popularne. Posebna su priča plišane igračke.

 

Lov na medvede

 

Inače, najpoznatiji proizvođač medvedića, koji je 1902. kreirao čuvenu robnu marku „tedi ber“, bio je Amerikanac Moris Mičam. On je mečićima od pliša nadenuo ime po tadašnjem predsedniku SAD Teodoru Tediju Ruzveltu.

 

U novembra 1902  guverner Misisipija Endrju H. Longina organizovao je lov na medvede u koji je pozvao predsednika. Lovci su saterali i vezali američkog crnog medveda posle duge i veoma uporne hajke lovačkih pasa.

 

 

Predožili su Ruzveltu da ga ubije. Smatrajući da je to nesportski odbio je, već je naredio da to oni urade umesto njega. Tako je postao tema političkih karikatura Kliford Berimana u Vašington Postu (The Washington Post), 16. novembra 1902.  Iako je prva karikatura odraslog crnog medveda uhvaćenog lasom od strane belog odgajivača pasa i zgroženog Ruzvelta imala simbolički prizvuk, kasnija izdanja i druge Berimanove karikature činili su medveda manjim i slađim.

 

Elvis s plišanim medama

 

Kada je Moris Mičtom, ruski imigrant jevrejskog porekla,  video crtež Ruzvelta i medvedića dobio je inspiraciju da osmisli novu igračku. On je napravio malog punjenom medvedića i stavio ga u izlog sa naznakom da se čita „Tedijev medved“ (Teddy’s bear), nakon što je dobio dozvolu za korišćenje imena lično od Ruzvelta. Igračke su odmah postigle uspeh i Mičtom je osnovao kompaniju Ideal Novelti end Toj Co, koja i danas postoji.

 

 

U isto vreme, u Nemačkoj firma Štajf proizvodi punjenog medveda po crtežima Ričarda Štajfa. Izložili su igračke na Lajpciškom sajmu igračaka marta 1903. i 3000 komada izvoze u SAD. Pomama za plišanim medama bila je takva da su ih dame svuda nosile, deca su se fotografisala sa njima, a i Ruzvelt je koristi jednog medu kao maskotu u svojoj kampanji za ponovni izbor. Nekoliko decenija kasnije kralj rok-en-rola Elvis Prisli, takođe, je pozirao sa svojim omiljenim plišanim medama.

 

 

Sejmur Iton napisao je seriju knjiga za decu Ruzveltovi medvedi, dok je kompozitor Džon Braton napisao pesmu „Plišani meda u dva koraka„, koja je, uz dodatak pesama Džimi Kenedija, postala pesma „Piknik plišanih meca„. Ništa manji uspeh imali su plišani medvedići Rupert, Pedington i Vini Pu. Uz stalno rastuću popularnost sajtova za druženje, sve veći broj vlasnika plišanih meda fotografije svojih plišanih drugara stavlja na sajtove kao što su Fejsbuk, Majspejs i Ber Klub – blog vebsajt samo samo za plišaneane mece. Plišani meda “tedi ber” ima čak i muzej, a prvi svetski “tedi ber” muzej otvoren je u engleskom gradu Petersfildu, 1984 godine.

 

Neprolazne vrednosti

 

Prve plišane mece su napravljene tako da izgledaju kao pravi medvedi, sa produženim njuškama i sitnim očima. Pravljeni su ručno, ispunjeni najčešće slamom, njuškica i šape su im bili izvezeni vunom. Današnje plišane mece uglavnom imaju veće oči i čelo i manji nos, bebeće karakteristike koje ih čine još atraktivnijim za kupce jer je poboljšanja ljupkost igračka. Tome doprinose i maštovite modne kreacije koje se medama mogu menjati.

 

 

Zanimljivo je da su najskuplji medvedići oni najmanji, ili kombinovani sa nekom metalnom igračkom, kuglom ili biciklom, a vredni su i svi koji odudaraju od stereotipa, na primer, imaju crveno krzno. Pored moher i alpaka, postoji ogroman izbor „pliš“ ili sintetičkog krzna specijalno pravljenog za tržište meda.

 

 

Neki od medo umetnika specijalizovali su se u proizvodnji medveda napravljenih od recikliranih materijala. Oni traže radnje koje prodaju polovne predmete, buvljake, rasprodaje stvari po garažama i otpadne centre, kao i svoje i podrume u potrazi za zaboravljenim blagom koje bi pretvorili u kolekcionarski san. Stari jorgani, haljine, krznene kragne, kaputi i uska krzna, kao i torbe od kuglica i odevni predmeti brzo se mogu transformisati u divan plišanog medu.




Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .