II Festival literatura evropskog Mediterana: Kiparska književnost

MediaSfera

Drugi Festival literatura evropskog Mediterana biće održan od 24. do 26. oktobra u Beogradu uz učešće pisaca i pesnika iz Kipra, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Festival promoviše literaturu zemalja evropskog Mediterana, sa posebnim fokusom ove godina na grčkoj književnosti sa Kipra, i književnosti balkasnih zemalja, pre svega srpsku i regionalne književnosti. Programi festivala održaće se na Beogradskom sajmu knjiga, KC Gradu, Krokodilovam centru za savremenu književnost, Klubu Zaokret/Sprat, Filozofskom fakultetu.

Na ovoj manifestaciji učestvuju: Jorgos Hristodulidis i Jorgos Haritonidis (Kipar), Neva Lukić, Lidija Deduš, Hrvoje Tutek (Hrvatska), Mili Đukić (BiH), Biserka Rajčić, Biljana Isailović, Svetislav Travica, Jelena Ivanišević, Zorka Šljivančanin, Danijel Čavić, Aleksandra Milanović, Tamara Krstić, Danijela Repman, Jana Rastegorac Vukomanović, Nemanja Kuzmanovski, Ognjen Aksentijević i Dejan Matić (Srbija).

Organizator Festivala: Treći Trg

Dejan Matić (direktor Festivala), Milan Dobričić, Dragana Nikolić, Dina Radoman, Srđan Gagić, Ognjen Aksentijević, Maja Ćuk, Jasmina Suđić, Sonja Žugić, Milan Selak, Maja Aleksić.

Partneri i sponzori Festivala

Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvo prosvete i kulture Republike Kipar, Beogradski sajam, Wiener Stadtische, Mezestoran Dvorište, Moritz Ice, Hoteli Slavija, Srebrno drvo, Čigoja štampa, Centar za Kiparske studije i Centar za studije jevrejske kulture i umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, KC Grad, Krokodilov centar za savremenu književnost, Zaokret&Sprat, Restoran Mala Slavija, Restoran Tri, RTS, Radio Beograd 2, Treći program….

 Kiparska književnost na Filozofskom fakultetu

U petak 26.10.2018. od 12 do 13 časova u svečanoj sali Filozofskog fakulteta „Dragoslav Srejović“ biće održan deo programa II Festivala literature evropskog Mediterana. Knjizevnost Kipra predstavice Dejan Matić (direktor festivala), Zorka Šljivančanin, kao i Jorgos Haritonidis i Jorgos Hristodulidis, knjizevnici sa Kipra.

Pozivamo vas da se na neposredan način upoznate sa kulturom Kipra i istočnog Mediterana.

Biografije učesnika

Jorgos N. Haritonidis je izbeglo lice iz sela Lapita, iz opštine Kirinija. Posle 1974. godine nastanjuje se u Atini, gde provodi svoj radni vek kao službenik u bolnici „Evangelizmos”. Po prvi put se pojavljuje na grčkom proznom horizontu 2003. godine, sa romanom Sećanja puna koštica (Αναμνήσεις με πολλά κουκούτσια, Kedros). Za književni prvenac nagrađen je Nacionalnom nagradom Kipra za prozu. Objavio je i dve novele: Sa pasošem i vizom na jedan dan (Με διαβατήριο και βίζα μιας μέρας, Kedros, 2006), Zarobljenik putopisac (Αιχμάλωτος περιηγητής, Vergina, 2011), jednu zbirku priča: Zbrda-zdola (Ανέβας και κατέβας, Kedros, 2014) i dve knjige poezije: Pokretom brisača (Με την κίνηση των υαλοκαθαριστήρων, Kedros, 2008) i Operi me (Θέλο πλίμμα, Kedros, 2016). Za celokupno književno delo i doprinos književnosti, autoru je dodeljena prestižna nagrada „Kipros Xrisantis”, od strane Instituta za kulturu Kipra.

Jorgos Hristodulidis je rođen u Moskvi 1968. godine. Detinjstvo provodi u Larnaki na Kipru, ali u Rusiji studira žurnalistiku na Univerzitetu Lomonosov. Za prvu zbirku pesama Neke (1996) dobija nagradu za novog književnika dok mu je za drugu, Šmirgla za snove (2001), uručena Državna nagrada za poeziju republike Kipar. Usledile su zbirke Priručnik jednog uzgajivača (2004), Neostvarivo (2010), Put između neba i zemlje (2013) i u januaru 2016. godine Izranjavane zone/obnažene priče. Pesme su mu prevedene na nemački, francuski, bugarski, španski, portugalski i turski, a uvršten je i u nekoliko novijih antologija kiparske knjževnosti. Živi i radi u Nikoziji.

Zorka Šljivančanin je rođena na Žabljaku (Crna Gora) 1985. godine. Završila je osnovne i master studije na Katedri za neohelenske studije Filološkog fakulteta u Beogradu. Tokom 2015. godine objavila je prvu knjigu prevoda savremene grčke poezije: Pjesme. Objavljene i neobjavljene Pandelisa Mihanikosa (Duga Knjiga). U 2017. godini u njenom prevodu je izašao Izbor iz poezije kiparskog pesnika, esejiste i prevodioca Kirijakosa Haralambidisa (Štampar Makarije) i poema Plaš kiparske pesnikinje Stele Voskaridu Ikonomu (Treći Trg). Prevela je i epistolarni roman Filheleni grčke književnice Mimike Kranaki (u pripremi, Oktoih i Štampar Makarije). Saradnica je Centra za neohelenske studije Kiparskog univerziteta u Nikoziji i Centra za helenske studije u Podgorici. Objavila je niz naučnih radova iz oblasti komparativne književnosti i učestvovala na velikom broju međunarodnih naučnih skupova. Dobitnica je brojnih istraživačkih i studijskih stipendija, a jedna od njih joj je dodeljena od strane Atinske akademije nauka (Fondacije Kostasa i Eleni Uranis, 2016). Kandidat je za doktora nauka Kiparskog univerziteta iz oblasti savremene grčke književnosti.