Diktafon

Ljiljana Rogač Mijatović: Knjiga je pravi put do kulturnog dijaloga

MediaSfera

 

Piše: Ana Vlajković

Foto: privatna arhiva

 

Nedavno je u Kolarčevoj zadužbini održana tribina o ulozi književnosti i knjige u kulturnoj diplomatiji Srbije. To je i neposredni povod za razgovor sa urednicom ovog programa dr Ljiljanom Rogač Mijatović, višom naučnom saradnicom na Institutu za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti i profesorkom na UNESKO katedri za menažment i kulturnu politiku Univerziteta umetnosti u Beogradu.





Kakva je uloga književnosti i knjige u savremenoj kulturnoj diplomatiji Srbije?

 –Knjiga je pravi put do kulturnog dijaloga. Za to imamo niz primera iz istorije kulturne diplomatije na ovim prostorima koju su gradile „poete u fraku“ – književnici u diplomatiji Ivo Andrić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Rastko Petrović, kao i pisci i pesnici koji su svojim delima ostvarili izuzetan doprinos razumevanju i poverenju među kulturama i narodima. A to i danas ostaje glavni zadatak kulturne diplomatije. U savremenom kontekstu, književnost nije u najboljoj meri prepoznata u kulturnoj politici kao instrument koji može doprineti jačanju kulturnih veza, pa i relaksiranju nekih političkih tenzija. Zato je važno da se ovoj temi posveti veća pažnja kako u stručnoj javnosti tako i kroz aktivnije zastupanje u kreiranju kulturne politike Srbije, odnosno stvaranju institucionalnih i sistemskih uslova za aktere u ovom polju, bilo da je reč o piscima, prevodiocima, ili izdavačima i profesionalnim književnim udruženjima.

Imamo li mi u Srbiji primera dobre prakse koji bi poslužili kao model za neke buduće akcije u afirmaciji i promociji književnosti na međunarodnom planu?

 –Nesporno je da postoji značajan broj inicijativa i praksi, ali neke od njih nisu ostvarile kontinuitet, dok nekima nedostaje veća institucionalna podrška, ili jednostavno nemaju dovoljnu vidljivost. Ne tako davno, 2010. godine, povodom obeležavanja „Godine knjige i jezika“ Srbija je imala niz akcija, a posebno je bilo značajno otvaranje Međunarodnog prevodilačkog centra u Sremskim Karlovcima, kao i otvaranje Kuće pisaca.

Uopšte, književno prevođenje je jedna od perspektivnijih oblasti kojoj se mora posvetiti sistemski veća pažnja, imajući u vidu i to da su u programima Kreativne Evrope najuspešniji upravo projekti iz Srbije koji se odnose na književne prevode. Književne izložbe, kao što su „Srpska književnost u Prvom svetskom ratu“ i „Dva Radoslava dva vremena“ Narodne biblioteke Srbije, primeri su koji pokazuju kako se u formi izložbe može predstaviti bogatstvo srpske književnosti u međunarodnoj kulturnoj javnosti.

Nastupi na međunarodnim sajmovima knjiga ostaju veliki izazov da se iznova osmisli koncept i da se na jedan savremeniji način predstavi savremena srpska književna produkcija. Konačno, treba spomenuti i književne festivale kao što su Beogradski festival evropske književnosti i festival Krokodil koji u svojim okvirima doprinose afirmaciji književnih veza u regionu i promociji kulturne otvorenosti Srbije.

Vi ste prvi doktor nauka u Srbiji u oblasti kulturne diplomatije i autor ste knjige „Kulturna diplomatija i identitet Srbije“. Šta se od tih gotovo deset godina do danas promenilo u državnoj strategiji kulturne diplomatije i promocije kulturnog identiteta?

 –Teško je doneti neku preciznu ocenu stanja, imajući u vidu istorijske izvore dihotomija identiteta Srbije, a zatim i uglavnom negativne matrice koje su oblikovane u medijskom diskursu o Srbiji. Tome treba dodati i politike diskontinuiteta u kulturi, koje su rezultirale slabim sistemom kulturne politike, koji ne uspeva da se uhvati u koštac sa društvenim izazovima vremena u kome živimo. Važno je da sagledamo koje kulturne vrednosti želimo da zastupamo i na koji način.

Saglasnost oko tih tema pružiće nam delimično odgovore na pitanja  identitetskih politika, kao i strategija međunarodne kulturne saradnje. U tome je uloga državnih institucija ključna, ali se ne smeju izostaviti ostali akteri koji treba aktivnije da učesvuju u rešavanju ključnih pitanja pojedinačnih oblasti, bilo da je reč o književnom stvaralaštvu i izdavačkoj produkciji ili recimo savremenoj vizuelnoj umetnosti.

Nedavno je formiran Savet za kreativne industrije koji je osnovala Predsednica Vlade Republike Srbije. Kao član Saveta, kako vidite svoju ulogu u razvoju kreativnog sektora i posebno kulturne diplomatije Srbije?

 –Uloga Saveta za kreativne industrije je prevashodno savetodavna, a cilj je jačanje javnih politika koje se odnose na međuresornu saradnju kulture, umetničkog i kreativnog stvaralaštva, obrazovanja i privrede. Kroz pojedinačne radne grupe koje okuplja Savet i kroz stalne konsultacije sa kolegama iz prakse zastupamo participativni pristup u oblikovanju prioritetnih ciljeva i aktivnosti u kulturnim i kreativnim industrijama Srbije. To se dakle odnosi na oblasti od dizajna, vizuelnih i izvođačkih umetnosti, filmske i muzičke industrije, do izdavaštva, kulturnog nasleđa i nauke. Verujem da će Savet kroz buduće akcije značajno doprineti unapređenju imidža Srbije u inostranstvu, kao i šire razvoju kulturne diplomatije zasnovane na promociji izvrsnosti, kreativnosti i inovativnosti kao vrednosti savremene Srbije koja neguje savremeno stvaralaštvo, kao i svoju bogatu kulturnu tradiciju.

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .