MediaSfera
Tekst: Ksenija Matović
Foto: Ksenija Matović, Internet
Plivala između jata igljuna i šparova.
Dva vjetra i dva mora.
U ustima čuvala zrno nara.
Crveno, kao mala zora.
Inače, naše malo mjesto, ima najviše apoteka o glavi stanovnika.
U svakoj rade isključivo meštrice medicinskih nauka.
Deboto, dotorese.
– Dobar dan šinjorina. Ovi ricet, mi je dotur prepisa za povišeni tlak, a reka mi je i da uzmem vještačke suze, da mogu u štampu listat čitulje, sonorno će šinjora Gospava.
Sjebala se što se natrtila i gurnila glavu kroz bužu.
Tu je sačeka kroše u tipu Džoa Frejzera.
– Koji Vam je imbećile prepisa ova goMna!!!!! Krabuljo!!!
Šinjora Gospava je bila u nok-daunu.
Tlak joj je pa, a kako joj je susjed Sandro dava CPR, trajno je riješila i problem suhog oka.
– Sledeći !!!!
– Molim Vas, diklofen duo.
– Imate li recept ?
– Ma otkud sad to ?
– Ponovom.
– Ma što ću sad uzimat za disko kernju?
– Jebemese. Mrš goluzačo!!!
– Oooo, ke bela sorpreza, izvolite šinjorina Mare. Kako Vam mogu odmoć?
– Imate li orvažil?
– Jel od 200 il 400 ?
– U čemu je razlika?
– Ovi od 200 Vam je za zub, a od 400 za pizde.
Mare se okreće….u redu sve muški svijet.
– Dvi od 200 za dentijeru i Rio mare za nos.
– Što ste stili moj šjor Bepo?
– A malo sam Vam se pojeo dolje. Sjeba me stomačni. Pa ako imate Pavelićevu mast.
– Samo tu i držimo.
– Ati? Stari mandrilo…. dan ne može proć bez tvoje vižite. Što sad oćeš??!!!
– Držite midole.
Avanturistički park na Vrbanju
Avanturistički park na Vrbanju se do 21. oktobra, priciznije, do njegova svečanoga otvaranja, u povodu 28.oktobra Dana oslobođenja grada, kada će Dejvid Belami s vrha posljednje orjenske munike, poslati dimni signal u TV studio Mandića betule, pravo u mikofon lokalnega Dejva Alena, pušta u rad svakoga dana, evo ima i mjesec.
Nema toga ko se nije otkačio na sajle i dovatio grane porodičnoga stabla.
Koji Vam je imbecile prepisa ova goMna
Indijansko ljeto je pituralo svim kolurima.
Sestra Luce je orgulje uSvetoga Jeronima stavila na ignor i dovatila se flute d’amour.
Nema toga Issa koji bi je sa nje sastruga..toliko je volila puvat.
Don Benjamin je puka.
S ponistre je čuo i nju i kako dumne, allegro moderato kantaju, “ Čekale smo dragoga”.
Aaaa…liznule su malo prošeka, što ga je čuva za papu.
Ma liznule su roge!!!!
Bevadurke!!!!
A kravetine su dobro znale, koliko je vježba bendžo i volio Dablinerse.
Stio je dočekat papu kako priliči, koji madrigal, dva korala, a onda surpereze……inspiracija drito iz Genezisa, oliti Knjige postanja…” Seven drinken nights”.
Sad se može jebat!!!
Pi!
Meki dlanovi šinjore Nede, bile su aerodrom za ptice
Šjor Tomo se sjeba na motorin.
Pokupila ga je neka Ingleškinja, koja je ka i svi Ingleži vazda vozila u svojoj traci.
Skršio je nogu, a muda su mu pošla ukurac.
Nije mi ga bilo ža, iako mi je najdrug.
Ka sam ga pjana, predzadnji put pjanoga sekala na vespu, i to bez dozvole, bila je to prava đirada… od Škuribande, pa malo na Karaču, pa naSavinu preko groblja, pa Jadranska magistrala i sve do doma.
Isporučen je neraspakovan.
Sutra veče se u Škuribandu čak i pohvalio bartenderu, šjor Branu.
– Znaš li ti da me je Ksendža dovezla doma, bez okršaja, iako samo zna vozit bićikleto.
– Jes ti to ba nju pustio da te vozi, matere ti ??!!
– Jesam, divno je navigala.
– Ma ja ti bolan s njom ne bio sio ni kad je trijezna, a kamoli kad je pjana !!!
E kaki je ovi Brano škicinjož…
A ka sam zadnji put pjana, sekala na motorin, pjanoga najdruga, postrada je samo TEP ormar, a Stari grad je osta bez lektrike 48 časova.
Njemu nije bilo njente!!!
Sa nek traži muda po Breksitu !
Plivala između jata igljuna i sparova
Zvonilo je na burin.
Kampanele su pjevale u jarbolima.
Meki dlanovi šinjore Nede, bile su aerodrom za ptice.
Grad je poletio iznad mora…iznad jedara..iznad maslinjaka….oblaka …Iznad…
Dodaj komentar