Kultura

Monserat Kabalje: Olazak poslednje operske primadone

MediaSfera

 

Piše: MediaSfera

 

Španska operska diva svetske slave Monserat Kabalje preminula je noćas u 85. godini u Barseloni, objavio je španski list “El Pais” pozivajući se na izvore u bolnici Sant Pau. „La Superba”, nadimak koji predstavlja status apsolutne dive, rođena je 1933. kao Marija de Montserat Vivijana Konsepsion Kabalje i Folk (Maria de Montserrat Viviana Concepción Caballe i Folc).




Nekada su operskom i koncertnom scenom vladale primadone kao što su Marija Kalas, Renata Skoto, Renata Tebaldi, Teresa Berganza, Zinka Kunc, Džoan Saterland, pubiku su ostavljale bez daha svojim bravurama, a novinarima su naročito bili interesantni njihovi sukobi na sceni i van nje. Primadona tog renomea više nema. Monserat Kabalje bila je poslednji izdanak te „stare garde“.

 

Odrasla je u siromašnoj porodici, ali je zahvaljujući talentu studirala pevanje i dobila najviše ocene. Njen profesionalni debi je bio 1956. u Pučinijevim “Boemima”. Postala je svetski poznata nastupom u Karnegi holu 1965. godine zahvaljujući operi “Lukrecija Bordžija”. U karijeri dugoj 50 godina Monserat Kabalje imala je više od 4.000 nastupa i 90 uloga, a snimila je je više od 80 albuma. Poznata je po interpretaciji Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera.

 

Svet je zadivila je svet energičnim pevanjem, harizmatičnom pojavom i nadaleko poznatim šarmom. Najpoznatije arije, od Verdijevih i Pučinijevih, do Vagnerovih, pevala je tako da ju je Stiven Vilijer u Internacionalnom rečniku Opere nazvao jednom od najvećih primadona XX veka.

 

Svetsku slavu stekla je ulogom u Donicetijevoj operi „Lukrecija Bordžija” u Karnegi Holu, 1965. godine. I pored toga što je imala malo vremena da spremi naslovu ulogu, publika ju je već posle prve arije pozdravila ovacijama! Stojeći su joj aplaudirali dvadeset pet minuta. Posle ovog uspešnog nastupa, usledili su nastupi u Metropoliten operi, veronskoj Areni, londonskom Kovent Gardenu, milanskoj Skali.

 

Na jednom nastupu u Operi u rodnoj Barseloni upoznala je budućeg supruga, tenora Bernabija Martija. Monserat se 1969. podvrgla operaciji kolena, dok je septembar 1974. obeležio njenu biografiju većim zdravstvenim problemom – operisala je tumor na stomaku zbog čega jednu godinu nije nastupala. To nije bio kraj intervencijama zbog problema koji su narušavali njeno zdravlje. Dva puta je operisala bubrege, 1976. i šest godina kasnije. Sa tenorom Bernabijem Martijem ima je dvoje dece. Njena ćerka Monserat Marti je takođe sopran. 1983. doživela je srčani udar. Dve godine posle toga odstranjen joj je tumor.

 

Pored velikog talenta, koji ni česti zdravstveni problemi nisu mogli da uguše, umetnica je pokazala i veliku humanost – sa suprugom je osnovala humanitarnu fondaciju koja se brine o šest stotina siročića. Posvećenost deci bez roditeljskog staranja dala je još jači pečat priči o ženi velikog talenta i još većeg srca. Monserat je i UNESKO Ambasador dobre volje. Povremeno nastupa zajedno sa kćerkom, koja se kao i majka zove Monserat Kabalje i opreska je pevačica.

 

Inače, Monserat je tri puta nastupila u Srbiji, a poslednji put je to učinila 2011. godine u u okviru svoje oproštajne turneje koja će trajati dve godine, a na kojoj će posetiti sva mesta gde je ranije gostovala u karijeri dugoj 56 godina.

 

Repertoar Monserat Kabalje je ogroman – izvođenje blizu 90 različitih uloga niko do sada nije dostigao. Ipak, Elektra iz istoimene opere Riharda Štrausa je uloga koju je želela, a nije pevala na sceni sticajem raznih okolnosti.Takođe, snimila je preko 80 albuma od čega su polovine kompletna operska dela. Njene interpretacije Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera pokazuju njen superiorni talenat, neprevaziđenu kontrolu disanja, izražajni pijanisimo i sjajne glumačke sposobnosti.

 

Iako joj je lično najdraže izvođenje Norme iz 1974. godine, najpoznatija je njena arija „Vissi d’Arte” iz Pučinijeve opere „Toska”. Širokoj masi poznata je i po saradnji sa pop pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe Queen sa kojim je 1988. godine snimila pesmu „Barselona” koja je kasnije postala himna letnjih olimpijskih igara u ovom gradu održanih 1992. godine. Kasnije je na polju popularne muzike sarađivala i sa Vangelisom na njegovom albumu „El Greco” a snimila je i brojne duete koji su se našli na albumu „Friends For Life” sa Brusom Dikinsonom, Džonijem Halidejem, Džonijem Loganom, Đinom Vanelijem i Helmutom Lotijem.

 

Njena legendarna izjava glasi: „Ne osećam se kao diva, to je uloga koju su mi drugi dodelili. Mi pevači smo sluge kompozitora, jer kompozitori su prave dive, dok mi samo prenosimo njihova dela najbolje što znamo”.

 

Sahrana se očekuje u ponedeljak, 8. oktobra saopštile su gradske vlasti Barselone.

 

Kralj Felipe Šesti: Monserat je legenda svetske kulture

 

Španski kralj Felipe Šesti odao je počast Monserat Kabalje navodeći da je ona “legenda svetske kulture”.

 

“Bila je velika dama opere, legenda svetske kulture, najbolja od najboljih”, naveo je Felipe na Tviteru i dodao da će njena ličnost i glas zauvek pratiti ljubitelje muzike.

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .