MediaSfera
Piše: Jasmina Vujadinović
Kad se neko domogne nečega što nije od ovoga sveta, već odande i onomad beše nekako, a da nije sasvim slučajno, a možda i jeste. Ko će ga znati, sve zavisi koliko je sati.
Šta sam htela reći, a ne poreći, kao ni odreći? Zar na svetu nema veće zavrzlame od trabunjanja iz polutame? To i nije neka fora, kad se baš mora. Al’ kad neko laprlja dok se ne uprlja, tu pomoći nema, osim možda kad zadrema.
Drzne li se neko da stihove ove smatra za svoje, nek’ se svi zbroje. Ako ima časti, biće i slasti. To iz srca dođe, kad te muka prođe. Zato ljubomorit nemoj, no se preni iz te mračne seni.
Samo nek se neko drzne da i jedno slovo mazne, snaći će ga strašne kazne. Ono što ti je u glavi, to te mori ili „davi“, a može biti da ti i dušu kvari.
U prevozu i na javi, svugde čuh ono „brate, tebro i retard“ od čega mi se diže kosa na glavi. Zar ta deca roditelje ne imadu da im, makar u prolazu, makar i krišom, nešto pametno dadu.
Dodaj komentar