MediaSfera
Piše: Ksenija Matović
Foto: Ksenija Matović
Ljeto je krepavalo na ostima šjor Davora.
Misa Kriolja …. u svim kolurima poznog septembra, napuštenim ligeštulima što jedre na burinu, tamnim čiodama, pobodenim u modro.
Šjor Vule je slago mreže u jednom kadru.
Šinjorina Elinor, domestiko furešta iz Velike Britanije, je opet naBoku dovela pudlu.
Kučak je počinjo sa epi napadom već naskale i oti gran mal, nije prekida ni za sekund boravka namoru.
U vodi se ponaša ka morski pas, potapa flamingose, jednoroge i manje barke.
Grupu mulaca što je skakala sa barki je načinio u fete, a mali je Karmelin jedva preteka u
“ Jugola”.
Šjor Vesko se prova izvuć na glavu od mula, a šinjora Mirna na navoz.
Stigla ih je beštija.
Groma nisu čuli.
Na kopnu je bio dobar.
Griza je samo šinjorinu Elinor.
Šjor Lazar je strpljivo čeka novembar, da se posljednji smoči u more, jer je volio bit ka Putin… rvat se s plimnim valovima, santama leda, bijelim noćima i međedima.
Šjor Ristić je ka i vazda prvi pokupio septembarske furešte u renfuzu i okrenuo provu naŽanjice.
A bogati, bilo ka i on ugradit u barku dizel, Wartsila-Sulzer RTA96-C.
Puka je moto konkurenciji, “ Mi nismo najbolji, ali nema boljih od nas” !!!!…stisnio gaščinu i zakuca se u Forte mare.
Kula je pala, a gradonačenik je čupa kosu, jer je koncept sasvim izvjesnog ulaska utvrde u UNESCO, sjeban.
A trebalo je još samo sa zidina brižljivo čuvanoga kulturno – istorijskoga spomenika, uklonit roštilj, klonju i glavnu pumpnu stanicu 30 miliona eura vrijednoga kolektora, oliti posla vijeka, sa čijih rešetaka radnici Vodovoda i kanalizacije, dva put dnevno, lopatama skupljaju goMna u kese.
Forte mare se strmopizdila kraj Citadele, a “ Blau grote”, završila na bandijeru.
Šjor Ristić se čvrsto drža za timun i gingula na zapadnjaku.
Kapetan Mišel mu je maha srednjim prstom s Gomile.
Furešte je na seke dočeka šjor Stiv.
Oni koji su imali više sreće, završili su na gradele.
Bokezi su odlučili posljednji put odbranit Mamulu.
Ma e, onaj otok, na koji više nikad neće moć posrat iz pijeteta, već samo za velike šolde.
Njih 300.
Tolika su to spartanska muda bila.
Isto ka lani i preklani, kad su je odbranili barkama, sad su je branili cvijećem u znak Dana sjećanja, oliti 75 godina od gašenja pržuna, u kojem su im preci skapulavali tokom Drugog svjetskog rata.
Kitu su položili, rame uzrame sa predstvanicima kompanije, koja će na kampo Mamula, gradit turistički kompleks sa memorijalnom bužom.
Inkoletani i komemorativni….voljeli su da ih ka i vazda…. pušte staat.
Big game fišing je utrnula ljeto.
Činilo se, da je na stotine bijelih, skupocjenih brodica, zaoralo zaliv i jutro u njemu.
Krenuli su na pučinu, tune i sabljarke.
Sirotinja je krmanila i lovila u bičvama.
Domestiko nobl i domestiko – furešti od milijuna, su se lentravali s nemanima.
Neka.
Doće i vrijeme Škura, pa će češ mi šapnit….: “ Ura je, žegaj ferao i amo u konao”.
Do tada…
Zovite me Išmael.
Dodaj komentar