MediaSfera
Do kraja godine Direkcija za građevinsko zemlјište trebalo bi da oglasi prodaju parcele na kojoj je izgorela zgrada. – Preporuka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada je da se izvrši prenamena zgrade u Muzej javnog gradskog saobraćaja, piše „Politika“.
Sudbina prostora oko izgorelog Tržnog centra „Depo” u Bulevaru kralјa Aleksandra konačno je poznata – u ovom kompleksu gde je i uništeni objekat gradiće se hotel, lokali i kancelarije na oko 12.000 kvadrata. Ovi komercijalni sadržaji predviđeni su planskim dokumentom za taj deo Bulevara kralјa Aleksandra. Do kraja godine Direkcija za građevinsko zemlјište trebalo bi, saznajemo u Gradskoj upravi, da oglasi prodaju te parcele.
Ipak, svi radovi na zgradi u kojoj je nekad bio „Depo”, a davne 1892. godine bili smešteni prvi tramvaji, trebalo bi da budu usmereni na to da se očuva sećanje na prvobitnu funkciju ovog prostora. Zbog toga su preporuke Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da se izvrši prenamena zgrade u Muzej javnog gradskog saobraćaja, izložbeni prostor, umetničke i zanatske atelјee…
Od požara u kome su pre pune dve godine u potpunosti uništene dve hale TC „Depo” u Bulevaru kralјa Aleksandra 142 do danas se nije ništa puno promenilo – ogoleli i ogaravlјeni zidovi štrče nad bulevarom, šut i nagorele grede još čame u jednom ćošku ogolele zgrade, katanci vise na zarđalim vratima.
Objekat nisu pregledali ni statičari, iako je to odmah posle požara bilo najavlјivano. U ovaj objekat ušli su samo zaposleni u GSP-u.
Još pre dve godine Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je preporuke za rekonstrukciju Tramvajskog depoa kojima se na čitavom kompleksu predviđa primena konzervatorskih metoda (rekonstrukcija, revitalizacija, adaptacija i sanacija).
– Ubrzo posle požara, naši stručnjaci iz „Elektrograđevinske operative” pregledali su objekat kako bi utvrdili da li nešto može da utiče na bezbednost prolaznika jer se zgrada nalazi uz sam trotoar. Po njihovom nalogu uklonjene su krovne grede i postavlјena je zaštitna ograda – kaže Želјko Milković, direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća.
Posle požara 2014. godine, GSP je Zavodu za zaštitu spomenika poslao zahtev za izdavanje uslova za sanaciju „Depoa”.
– To je podrazumevalo i prilaganje imovinskopravne dokumentacije, idejnog arhitektonskog rešenja i, u ovom slučaju, nalaza veštaka i zapisnika o požaru. GSP-u je dato određeno vreme da dopuni zahtev što je on značajnim delom i učinio – kažu u ovoj ustanovi kulture od nacionalnog značaja. U međuvremenu je na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji pa je svu dokumentaciju GSP morao da da dostavi posredstvom lokalne samouprave. Po tom zakonu, lokalna samouprava je zadužena da sve potrebne papire objedini i šalјe nadležnim institucijama.
Kako je istakao Želјko Milković, GSP je uradio sve što je u njegovoj moći, a sada je za sva pitanja u vezi sa „Depoom” nadležan grad.
Zakupci ostali bez tezgi
Prostorije „Depoa” u bulevaru godinama su pod zakupom držale „Gradske pijace”. Posle požara koji je za sat vremena progutao sve tezge i robu, devedesetak zakupaca ostalo je bez celokupne imovine. Većina njih zahtevala je da posao nastave u hali tri koja se nalazi iza izgorelog objekta, ali im to nadležni nisu dozvolili.
Za ove prodavce određena je lokacija na pijaci „Đeram” i to pod kupolom novog montažnog objekta nalik šatri. Posle 15 meseci od požara oni su dobili mogućnost da rade. Većina njih ipak nije pristala na novu lokaciju i uslove u njoj, tako da se sada na „Đermu” u „Novom Depou” nalazi njih desetak.
Prvi objekat za održavanje vozila gradskog prevoza
Tramvajski depo podignut je kao prvi objekat za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji. Nјegovom izgradnjom omogućeno je da se 14. oktobra 1892. godine otvori prva tramvajska linija Kalemegdan – Slavija, kojom su saobraćala vozila na konjsku vuču.
– Od tada pa do danas Tramvajski depo je u jednom svom delu očuvao prvobitnu namenu u gradskom saobraćaju, dok je drugi deo tokom devedesetih godina 20. veka adaptiran u prodajni prostor. U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, Tramvajski depo u Bulevaru kralјa Aleksandra 142 zbog svojih kulturno-istorijskih vrednosti uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i istovremeno se nalazi u okviru kulturnog dobra – arheološkog nalazišta Antički Singidunum – kažu u Zavodu.
U „Depou” nikad nije bio logor
Objekti i prostor Tramvajskog depoa na uglu Bulevara kralјa Aleksandra i Sredačke, prema podacima kojima raspolaže Zavod, nikada nisu bili u funkciji logora, kako se ovih dana moglo pročitati u medijima.
– Nejasnoće su nastale poslednjih godina usled pogrešnih tumačenja istorijskih činjenica i naziva. Depo su najpre bile štale, a potom šupe u zavisnosti na koji pogon su se pokretali tramvaji. U pogrešnom prenošenju informacija u javnosti se stekao utisak da se u depou nalazio logor Topovske šupe, koji je tokom 1941. godine formiran zapravo na Autokomandi na nekadašnjem artilјerijskom vežbalištu Vojske kralјevine Srbije. Sam termin šupe i namena tog logora vremenom se preneo na Tramvajski depo – objašnjavaju u Zavodu.
Izvor: Politika
Dodaj komentar