Magazin

EVO zašto danas obeležavamo SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE

 

MediaSfera

 

Fotografije: Wikipedia

 

U svetu se danas obeležava Dan fotografije (World Photography Day) – jednog od najvećih pronalazaka.  Svetski dan fotografije proslavlja se od 2010. godine na dan kada je 1839. godine predstavljena dagerotipija, prvi uspešan fotografski postupak.




Nekada je fotografisanje bilo privilegija, pa se od fotografija stvarala prava umetnost. Ceo proces nastajanja fotografije bio je mnogo komplikovaniji nego li danas kada svako ima mogućnost da za par sekundi napravi odličnu fotografiju. Zatim je uz pomoć trikova, to jest poznavanja rada u programima za obradu fotografija dovede skoro do savršenstva. Međutim, postoje i foto-aparati koji je automatski obrađuju, s tim što je za ovakav gedžet potrebno imati i veći budžet.

 

Prva fotografija

 

Ocem fotografije smatra se Luj Dager, koji ju je prvi učinio praktičnom pomoću svoje dagerotipije, ali prvi svetski fotografi istinski pionir zapravo je bio njegov partner Žozef Nisefor Nijeps.

 

Najstarija poznata fotografija Nisefora Nijepsa iz 1826.

 

Najraniju fotografiju prirode, napravljenu uz pomoć svetlosti i kamere opskure, dobio je 1826. godine Francuz Žozef Nisefor Nijeps. On je upotrebio metalnu ploču premazanu tečnim rastvorom bitumena (asfalta) i izložio u kameri opskuri. Ekspozicija je trajala osam sati, a ta fotografija je sačuvana i nazvana „Pogled s prozora u Le Grasu” (franc. La cour du domaine du Gras”). Otkrio ju je 1952. istoričar fotografije Helmut Gernshajm, u zaostavštini jednog botaničara iz 19. veka, kome je Nijeps poklonio taj primerak prilikom boravka u Londonu 1827. godine.

 

Slobodan svet

 

Nakon smrti Nijepsa, njegov postupak usavršio je  Luj Dager – unevši u proces soli srebra i dobio prve fotografije na posrebrenoj ploči 1837. godine.

 

 

Jedna od prvih fotografija na kojoj se vidi lјudsko biće: Pariski Boulevard du Temple Luja Dagera (1838. ili 1839.)

 

Dager je posrebrenu ploču izlagao jodnoj pari, a nevidlјivu sliku učinio vidlјivom tako što ju je razvijao (izazvao) u pari žive i fiksirao u rastvoru natrijum sulfita (tj. kuhinjske soli). Dagerotipije su bile unikati i mogle su se posmatrati samo pod određenim uglom.

 

Luj Mande Dager

 

Dve godine kasnije Dagerovo usavršeno otkriće je zvanično objavlјeno pred francuskom Akademijom nauka 19. avgust 1839. Iste godine francuska vlada je patentirala dagerotipiju i ovaj izum proglasila za „Libérez au monde” (srp. „Slobodan svet).

 

Rađanje fotografije

 

Drugi fotografski proces, kalotipiju, takođe 1839. izumeo je Englez Vilijam Henri Foks Talbot. On  je svoje opite započeo 1835. godine kada je dobio prve fotografske minijature na papiru. On je primenio drugačiji postupak koji je nazvao kalotipija (gr. lepi otisak). Kasnije, pod pritiskom svoje porodice i javnosti promenio mu je naziv u talbotipija. Talbot je u kameru opskuru unosio papir prepariran srebrnim hloridom i tako dobijao negativ, od koga se, prosvetlјavanjem (tj. kopiranjem) mogao dobiti neograničen broj pozitiva. Time je postavlјen princip negativ-pozitiv na kome počiva savremena fotografija. Talbot je izneo u javnost svoje otkriće u Londonu, samo nekoliko meseci posle Dagera.

 

 

Prvi Dagerov fotoaparat

 

Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj je pronađena fotografija. U narednih 11 godina, samo u Nujorku otvoreno je sedamdeset dagerotipskih studija.

 

Dagerotipija u Srbiji

 

Ubrzo nakon objavljivanja pronalaska fotografije ova delatnost se pojavila i u Kneževini Srbiji.

 

Anastas Jovanović: Mihailo Obrenović, 1848.

 

Prvu dagerotipiju u Srbiji je napravio pionir i prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković 1840. Tehniku je usvojio za vreme boravka u Parizu, 1839. od samog izumitelјa – Luja Dagera. Litograf, slikar i umetnik primenjenih umetnosti Anastas Jovanović naučio je dagerotipski postupak u Beču i već ga je 1841. primenio: najpre je načinio svoj „Autoportret“ (delo je sačuvano), zatim je došao u Beograd i dagerotipisao kneza Mihaila. Brzoj popularizaciji dagerotipije najviše su doprineli putujući dagerotipisiti. Najraniji koji je dolazio u Srbiju bio je Josif Kapileri; delovao je za kratko u Beogradu u leto 1844.

 

Poreklo imena

 

Naziv fotografija (skovan od grčkih reči fotos i grafein) uistinu je prvi upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. prilikom opisivanja svog otkrića slikanja pomoću svetlosti, ali njegov izum nije bio tada obelodanjen (nego tek vek i po kasnije – 1977. godine) pa javnost u to vreme nije saznala za taj naziv.

 

Ponegde se može pročitati da nemačka istoriografija pripisuje prvu upotrebu naziva fotografija nemačkom astronomu Johanu Medleru (25. februara 1839.) ali ostala svetska istoriografija to argumentovano osporava. Naime, zvanično je prvi uneo u javnost naziv fotografija (tj. crtanje pomoću svetlosti) engleski astronom i fizičar Džon Heršel,  4. februara 1839. godine, tri nedelјe pre Medlera. U srpskom jeziku se ređe koristi i reč svetlopis.

 

 

Izvor: Wikipedia, Adria Daily




Kategorije