Istorija

Cerska bitka: Prva srpska i saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu

MediaSfera

Fotografije: Wikipedia

 

Jedna od najvećih srpskih pobeda, ne samo u Prvom svetkom ratu već u dugoj turbulentoj srpskoj istoriji jeste Cerska bitka. Ono što zvuči malo neverovatno za takav događaj jeste da je tačan datum početka Cerske bitke danas predmet sporenja istoričara. Naime, jedni navode kao početak 12. avgust: dan kada je došlo do proboja austrougarskih trupa preko Drine i Save i osvajanje Loznice i Šapca, dok drugi navode 15. avgusta – dan kada su srpske trupe nakon 20 sati usilјenog marša izvršile kontranapad.




Cerska bitka je prva srpska ali i saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Bila je ovo po mnogo čemu velika pobeda koja je dala vetar u leđa Srbiji ali i saveznicima jer je pokazala ranjivost višestruko nadmoćnijeg neprijatelјa.

Ranije, general Oskar Poćorek, glavnokomandujući balkanske austrougarske vojske, hvalio se kako će Srbiju poraziti za samo sedam dana. Govorio je kako će napad na Srbiju biti samo malo duža vojnička šetnja do Niša, gde će se ubrzo, po rečima Poćoreka, austrougarski vojnici pozdraviti sa junačkom i prijateljskom bugarskom armijom.

Rat sa Austrougarskom zatekao je srpski sanitet u veoma teškoj situaciji. Nedostajalo je sanitetskog materijala, lekova ali najveći problem je bio nedovoljan broj lekara. Srbija, koja je tada imala oko pet miliona stanovnika, imala je samo 409 lekara koji su davali sve od sebe kako bi pružili pomoć ranjenim srpskim vojnicima, čak su i hirurške ntervencije izvodili na prvoj liniji fronta. Kako je do najbliže bolnice u Valjevu tada bilo potrebno i dva dana puta, srpski hirurzi su na liniji fronta operisali ono što niko od hirurga ne bi uradio, otvarali su lobanje, uklanjali povrede i u tom svom poslu često i sami ginuli.

Situacija na frontu između 12-15. avgusta 1914

Austrougarska vojska je u rat ušla sa 1 470 000 vojnika dok je se sa druge strane nalazila Srbija sa samo 250 000 vojnika. Po ratnom planu austrougarska vojska je sa čak 300 000 vojnika obuhvatila Srbiju duž Drine i Save, pa je Poćorek odlučio da napadne Srbiju preko Drine i planina, igrajući na kartu iznenađenja.

Procenjivali su da će srpski vojnici, zbog iscrpljenosti u balkanskim ratovima, pobacati oružje čim vojska velike carevine pređe Drinu. Takve procene zastupao je i načelnik generalštaba Konrad fon Hecendorf, koji je za razliku od Poćoreka procenjivao da će austrougarska šetnja ipak trajati malo duže i da će žuto-crnoj monarhiji biti potrebno dve do tri nedelje da Srbiju baci na noge, kaže za dokumentarni film „Srbija u Velikom ratu“ istoričar Milić Milićević.

 

Situacija na frontu između 16-20. avgusta 1914.

Napad je počeo 12. avgusta 1914. godine na reci Drini. Austrougarska je imala 80.000 vojnika koji su pripadali Petoj armiji generala Liborijusa fon Franka, krenuli su u prelazak reke. Istovremeno Druga armija iz Srema počela je napad na Šabac. I dok je Šabac odmah osvojen, četničke trupe na Drini zadale su probleme generalu Poćoreku.

Austrougarski izveštaji govore da su već tokom prvog i drugog napada njihove trupe trpele strahovite gubitke. Navode se i opisi četničkih napada: gerilci su na pojedinim pravcima propuštali čelo kolone da bi sakriveni iza žbunja i drveća pucali na neprijateljske vojnike i nanosili im značajne gubitke

Austrougari su računali na efekat iznenađenja,  izabrali su prvac preko Drine. Srpska vrhovna komanda bila je u nedoumici. Vladalo je uverenje da se radi o demonstrativnom napadu na Drini i da će glavni napad uslediti tek naknadno na velikomoravskom pravcu. Bilo je pitanje šta uraditi.

 Vrhovna komanda je 15. avgusta donela odluku koja će u velikoj meri obeležiti ratovanje u Srbiji 1914. godine: štabu Druge armije naređeno je da izvrši marš-manevar u pravcu Cera i Mačve i da umesto na sever u jednom brzom maršu ka zapadu susretne snage napadača. U noći između 15. i 16. avgusta došlo je do prvog boja u susretu. Na vrhovima planine Cer susreli su se prvi deo Kombinovane divizije  sa prethodnicom Dvadeset prve landver divizije austrougarske armije.

Vojvoda Radomir Putnik

Rano izjutra 18. avgusta, Austrougari su pokrenuli još jedan napad, sa namerom da potisnu Šumadijsku diviziju I poziva sa šabačkog mostobrana i omoguće 5. armiji da krene u napad. Međutim, napad nije uspeo jer su Srbi uništili njihove snage kod reke Dobrave, terajući preživele vojnike da se povuku. Na drugom mestu, kontraofanziva Druge srpske armije je nastavljena duž Cera i Iverka, napadom Kombinovane divizije na selo Rašuljača gde su naišli na snažan otpor kod Kosaninog grada. Prvi napad Srba je odbijen, ali su napadi nastavljeni i tokom noći. Izjutra 19. avgusta, Srbi su uništili austrougarske snage i zauzeli gradić.

Moravska divizija prvog poziva je oterala 9. pešadijsku diviziju sa njenog položaja i odbila njen kontranapad nanevši joj teške gubitke. Četvrti korpus je ponovio napade protiv Šumadijske divizije, čime je naterao Srbe da se povuku sa lakim gubicima. Činjenica da Srbi nisu slomljeni napadom Četvrtog korpusa, značilo je da austrougarska divizija nije uspela da zaustavi njeno napredovanje prema planini Cer, jer ako bi to uradila, Šumadijska divizija bi napala Četvrti korpus sa boka. Zbog toga, 4. korpus nije uspeo da se poveže sa austrougarskim snagama kod Cera.

Rašuljaču su zauzeli Srbi u podne, a Kombinovana divizija je iskoristila ovaj događaj da krene prema Lešnici. U međuvremenu, Moravska divizija prvog poziva je napala Iverak i uspela da potisne Austrougare. Selo Veliku Glavu su Srbi zauzeli pre podne, a poslepodne je opet zauzet Rajin grob. U ovo vreme, Austrougari su počeli da se sve brže povlače, jer im je moral opao, kao i organizacija. Treća srpska armija je imala sličan uspeh, odbila je 36. pešadijsku diviziju i naterala je na povlačenje u neredu. Srbi su zatim krenuli da progone Austrougare duž celog fronta.

Do 20. avgusta, austrougarske snage su još uvek bežale ka Drini, a Srbi su nastavili da ih gone. Cela 5. armija je bila prinuđena da se povuče u Bosnu. Srpski izveštaji sa fronta su govorili „da se neprijatelj povlači u najvećem neredu.“ Radomir Putnik je obavestio srpskog kralja Petra I u telegramu „da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer i da ih njihove snage progone.“ Posle trijumfa na planini Cer, Srbi su hteli da povrate teško utvrđeni grad Šabac. Žestoki okršaji su se desili 21. i 22. avgusta, tokom kojih su se srpske snage uspele da se probiju do zapadne strane grada.

Do 23. avgusta su opkolili grad i uveče doterali tešku artiljeriju. Sledećeg dana su Srbi ušli u grad samo da bi otkrili da su ga Austrougari napustili prethodno veče. Do 4 sata popodne, srpske snage su stigle do obala Save, čime je prva austrougarska ofanziva završena.

Veličanstvena pobeda

U jednoj od najzačajnih bitki u srpskoj istoriji svojim herojskim činom su se istakli pripadnici Kombinovane, Moravske, Šumadijske i Konjičke divizije. Srpska vojska je zahvaljujući dobrom komandovanju uspela da se prilagodi situaciji na terenu i da u jednoj iznenadnoj, neočekivanoj bitki izbori pobedu Komandant Druge armije general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode za postignute rezultate.

General Oskar Poćorek

Srpska vojska je u bitki na Ceru pretpela i velike gubitke. Za nekoliko dana u vrlo intenzivnim borbama 16. 000 srpskih vojnika izbačeno je iz stroja. Austrougarski gubici nisu u potpunosti poznati, ali se procenjuje da su bili značajno veći od srpskih, o čemu svedoče brojni leševi austrougarskih vojnika koji su ostali na srpskoj teritoriji, ali i velika količine ratnog materijala koji je zaplenjen tokom bitke na Ceru.

Cerska bitka je veličanstevna pobeda srpske vojske koja je izazvala veliko iznenađenje i čuđenje širom Evrope. Svi su govorili o maloj Kraljevini koja je pobedila nadmoćnu carevinu. Niko nije mogao da pretpostavi da će Srbija, koja nije brojala ni pet miliona stanovnika, zadati takav poraz 10 puta većoj carevini.

Ne treba zaboraviti, podseća akademik Dragoljub Živojinović, da su i ekonomski razvoj ali i snaga vojske između dve zemlje bili u neravnopravnom odnosu. To je ono što i dan-danas izaziva nevericu, što i inostrani istoričari koji pišu o tom razdoblju ne razumeju: taj poriv srpskog vojnika, poriv srpskog seljaka da se tako oštro, energično i žustro brani. Borio se da bi zaštitio kuću, imovinu i svoju porodicu. Tom porivu nije mogla da suprostavi ni velika i moćna Habzburška carevina.

Ogroman psihološki značaj

Cerska bitka imala je ogroman psihološki značaj. Ona je došla u trenutku kada su nemačke trupe nezadrživo napredevale ka srcu Francuske i kada je ruska armija trpela poraze na Istočnopm frontu. Mala srpska vojska pobedom na Ceru pokazala je ne samo svoju jačinu, ne samo svoju moralnu čvrstinu i opredeljenje da brani zemlju, već je doprinela ugledu Kraljevine Srbije u svetskoj javnosti i podigla, kolokvijalno rečeno, njenu cenu u odnosima sa saveznicima.

Bili su to dani ponosa i slave srpske vojske. Bili su to dani kada su srpski oficiri komandovali „za mnom“, a ne „napred“. U Cerskoj bici je poginuo poručnik Vojislav Garašanin, sin Milutina Garašanina. Najmlađi poginuli borac bio je Stanislav Sondermajer (15).

 Zločini austougarske vojske nad srpskim civilima

Austrougarski zločini

 Na kraju borbi, Srbi su otkrili dokaze o strašnim zločinima u gradovima i selima, koja je austrougarska vojska okupirala. Stotine muškaraca je nasumično ubijeno, a mnoge žene i deca su najpre silovani, pre nego što su ubijani. Mnoge zločine su činili Hrvati i Bosanski muslimani, služeći u austrougarskoj vojsci.

General Pavle Jurišić Šturm je izjavio:

„Austrijska vojska je počinila strašna zverstva na našoj teritoriji. Grupa od 19 (muškaraca, žena i dece) su pronađeni pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim užasno izmasakrirani. Takva grupa lјudi je nađena i kod Zavlake. Male grupe ubijenih i unakaženih lјudi, uglavnom žene i dece, su nađeni širom sela. Jednoj ženi je oderana koža, a drugoj su odsečene grudi… Još jedna grupa od 12 žena i dece su pronađeni svezani zajedno i izmasakrirani. Selјaci kažu da se takve stvari mogu videti svuda.”

Vojvoda Stepa Stapanović

Prekršen lanac komande

Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a general Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.

Marš “Na Drinu”

Marš na Drinu, koračnica koju je u Valјevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi srpske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru i komandantu čuvenog Gvozdenog puka pukovniku Milivoju Stojanoviću Brki, koji je poginuo tokom Cerske bitke.

Ova je vojna je koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, doživela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Shadows, potom grupe Lajbah, Smak…

 Jedina bitka Kralјevine Srbije na filmu

 Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravlјen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, “Marš na Drinu” nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.

Lik pukovnika Zdravka Lukića, komandanta Kombinovane divizije iz sastava Druge armije u stvarnosti predstavlјa generala Mihaila Rašića. Scenarista i reditelј su najverovatnije hteli da izbegnu dualizam na setu da dva generala komanduju u armiji pa su uveli ovaj izmišlјeni lik i degradirali ga za čin niže što predstavlјa istorijsku netačnost.

U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimlјen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.

Film „Marš na Drinu“ premijerno je prikazan 1964. na Festivalu igranog filma u Puli. Prema Mitrovićevom sećanju, film „Marš na Drinu“ je ovacijama pozdravilo 12 hilјada gledalaca u Pulskoj areni. Film je nagrađen Velikom srebrnom arenom, Mitrović je dobio Zlatnu arenu za režiju, a Ljubi Tadiću (koji je glumio srpskog majora Kursulu) dodelјena je Zlatna arena za najbolјu mušku glavnu ulogu. Film „Marš na Drinu“ dobio je i nagradu publike i revije Vjesnik u srijedu.

Prvi vazdušni okršaj

Srpski aeroplani su u prvim danima rata dali veliki doprinos u izviđanju i osmatranju neprijateljske teritorije i pravaca nadiranja. Tih dana došlo je i do prvog vazdušnog dejstava iznad teritorije kraljevine Srbije – navodi Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju. Narednik Miodag Tomić na jednom izviđanju sreo je austrougarskog pilota Oskara Feketea. Tada je došlo do prvog borbenog dejstva iz aeroplana jer je pilot Fekete pucao iz pištolja na narednika Tomića.

Prvi austrougarski poraz od Srbije

Vladavina cara Franje Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitke – njega su pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Pruska.

“Istorija Austrougarske je isprepletana sa impozantnim porazima, a vladavina Franje Jozefa je bila plodna u vojnim katastrofama. Ali do danas, stari monarh je mogao da govori da su ga pobedile samo Velike sile, Francuska 1850. i Prusija 1866. Danas je to Srbija, sa desetinom teritorije Austrije, sa desetinom njenog stanovništva, nanela je prvi i odjekujući poraz”, Francuski novinar Henri Barbi, 19. avgust 1914.

Izvor: RTS, Nedeljnik, Wikipedia, MediaSfera




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .