Fenomeni

STIGLA JE TELEVIZIJA, VIŠE NIKO NEĆE MOĆI DA LAŽE – PRVI TV U BEOGRADU

MediaSfera

 

Drugi Jesenji sajam u Beogradu organizovan je 1938. godine i privukao je veliki broj posetilaca. Nestrpljenje pred ovaj sajam bilo je veliko, pre svega zahvaljujući štampanim novinama koje su najavile novi izum koji će publika u Beogradu imati prilike da vidi po prvi put u životu.





Novo čudo tehnologije stizalo je u prestonicu Kraljevine Jugoslavije, a novine su najavile – Stigla je televizija, više niko neće moći da laže!

 

Najavljivalo se da će ovo čudo promeniti svet i nisu mnogo pogrešili. U avgustovskom izdanju lista Vreme pisalo je: Iz Holandije jedna velika firma donosi gigantsku stanicu za televiziju. To je prvi put da aparati za televiziju budu prikazani u Jugoslaviji. Aparati su već stigli u Beograd. Za vreme trajanja Sajma, Beograđani će u nekoliko kabina moći da prate rad prijemnika i otpremnika.

 

U isto vreme, pripreme za premijerni televizijski prenos bile su u toku. Kola sa spravama za emitovanje, kao i mašine montirane oko njih, nalazile su se u paviljonu holandske firme Filips, nadaleko od zgrade u kojoj se priređivao Sajam. Odmah do paviljona bio je smešten mali studio iz koga je tekao prenos za veliki paviljon.

 

U malom studiu nalazio se mikrogon, pozadina od tkanine braon boje i aparat sličan filmskoj kameri. U velikom paviljonu pubilka je mogla da prati zabavni program.

 

 

„Šta misliš kad se ova televizija toliko usavrši da treba samo da pritisneš jedno dugme, pa da vidiš koga god hoćeš, ma gde on bio?“

 

 

Proba spektakla – Pazi, snima se!

 

Spektakularni dolazak televizije na Filipsov štand nije mogao da prođe bez probe. Glumica Blaženka Katalinič i operski pevač Žarka i članovi beogradskog radija, obučeni u narodnu nošnju, imali su probno emitovanje. Probu i glavni spektakl ispratio je i tadašnji direktor Sajma, Milosav Vasiljević.

 

Tačne na konačnom otvaranju televizije nizale su se jedna za drugom. Nastupali su glumci, reporteri Katalinič i Cvejić, a na kraju je urađen i prenos jednog filma iz Beča i prikaz venecijanske panorame.

 

Ipak, prikazivanje prvog televizora ostaće najupamćeniji po čuđenu, podsmehu, pošalicama i kometarima beograđana. Ondašnja tehnologija zahtevala je da studio bude osvetljen žućkastim svetlom, što je činilo da svi prisutni veoma loše izgledaju.

 

Do kraja sajma, televizor videlo je 200.000 ljudi. Beograđani su razmišljali revolucionarno tada i neki od komentara bili su:

 

„Šta misliš kad se ova televizija toliko usavrši da treba samo da pritisneš jedno dugme, pa da vidiš koga god hoćeš, ma gde on bio?“

 

„Zamisli kad ovo čudo dostigne takav stepen usavršenosti! Zar to neće moći da prepolovi moći čovekove?! I nigde ne možeš da se sakriješ, nikoga da slažeš. Odmah te i čuje i vidi. Da, u budućnosti će ljudima zaista biti teško da lažu i da se skrivaju. Sva je sreća što možda neće imati ni potrebe za to!“

 

Izvor: Beograd uživo

 




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .