Duhovnost

Počelo obeležavanje jubileja Manasije

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

MediaSfera

Fotografije: Wikipedia

 

U srednjovekovnom manastiru Manasija (Resava) kod Despotovca, zadužbini despota Stefana Lazarevića, juče je počelo obeležavanje 600 godina od završetka ovog zdanja, za koje stručnjaci tvrde da je vrhunsko ostvarenje srpske arhitekture poznog srednjeg veka.




Liturgijskim sabranjem, u manastirskoj crkvi Sveta Trojica, početak obeležavanja označio je patrijarh srpski Irinej sa sveštenstvom Resave, saopšteno je iz Skupštine opštine Despotovac. Manastir Manasija je građen u periodu od 1407. do 1418. godine, a zahvaljujući arheološkim istraživanjima u manstirskoj crkvi 2006. godine je otkriven i grob ktitora despota Stefana Lazarevića.

 

Arhitekte Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije ističu da je Manasija “vladarska zadužbina despota Stefana Lazarevića, zamišljena kao manastirska tvrđava sposobna za odbranu, sa jedinstvenim sistemom kula i bedema”. Ima 11 kula a najmasovnija je “despotova” koja ima pet spratova, sa 15 mašikula, odbrambenih balkona koji su u našoj srednjovekovnoj arhitekturi “retko sačivani”.

 

 

U ovom manstiru je bila i čuvena, prepisivačka “Resavska škola”. U manastirskoj crkvi, na 2.000 kvadrata su freske koje spadaju među najznačajnija ostvarenja srpskog slikarstva, a jedna drži svitak na kome piše: “Braćo i oci, ako hoćete da se spasite, volite jedan drugoga”.

 

Scena Ruka Božija sa dušama pravednih

 

Na freskama su ličnosti iz Svetog pisma i nisu predstavljene kao askete i isposnici, već zdrave i lepo obučene ličnosti iz realnog sveta a i sam despot, na ktitorskoj fresci, prikazan je u sjaju velikog vladara.

 

Sveti ratnici

 

U ovoj crkvi su na freskama i “Sveti ratnici” – retkost u bilo kojoj hrišćanskoj bogomolji. Manasija je, pre osam godina, na 43. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska, u Brazilu, uvrštena u preliminarnu listu kulturnih dobara svetske kulturne baštine.

 

Izvor: B92




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .