NOSTALGIJA: OVO su NAJPOPULARNIJE dečije igre bivše JUGOSLAVIJE

NOSTALGIJA: OVO su NAJPOPULARNIJE dečije igre bivše JUGOSLAVIJE

MediaSfera

 

“Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe. Čuvaj Mio rep da ne budeš slep. Ako budeš slep otpašće ti rep…”




Dobro poznata pesmica budi nostalgiju. Dok jedan od igrača ide oko grupe ostalih koji čuče u krugu licem okrenuti jedan ka drugome. Igrač koji ide oko kruga u ruci drži maramicu I na kraju pesmice ispušta maramicu iza nekoga od igrača koji je u obavezi da pojuri za igračem koji je ispustio maramicu I da ga uhvati. Ukoliko jureni igrač uđe u krug igrač koji je jurio postaje maca koja ide oko kruga.

 

Seća li se danas uopšte neko ove igre? Zvala se “Ide maca oko tebe” i bila je jedna od omiljenih kolektivnih dečijih igara u generacija dečaka i devojčica stasalih u socijalističkoj Jugoslaviji. U stilu kolektivnog socijalizma i deca su se od malih nogu učila i vaspitala u duhu zajedništva. Parkići između zgrada orili su se od vesele dečije graje i simpatičnih pesmica, brojalica…

 

I dok je lastiš bio rezervisan za devojčice, iIgra klikerima je rezervisana za dečake. Ipak, postao je veliki broj igara koje su mališani igrali zajedno.

 

Partizani i Nemci

 

Jedna od ubedljivo najpopularnijih igara na ovim prostorima. Izvršila bi se podela u dve pomenute ekipe, a neophodni su bili plastični pištolji i puške, kojih je bilo na svakom koraku. Ekipa “Nemaca” bi koristila autentičnu improvizaciju nemačkog jezika, dok bi “Partizani” po pravilu bili inspirisani replikama iz serije “Otpisani” ili iz stripa “Mirko i Slavko“. Ne treba napominjati da su svi hteli da budu u prvoj ekipi, tako da je razvrstavanje u ekipu “Nemaca” često shvatano i kao neka vrsta kazne.

 

 

Žmurke

 

Jedno dete stoji uz drvo ili zid i broji do 100 (5, 10, 15, 20, 25,30…), a ostala deca se za to vreme kriju. Nakon odbrojavanja, kreće potraga za drugarima. Najrasprostranjenija igra nekada, jer su istovremeno mogli da se igraju i dečaci i devojčice, bez velike mogućnosti da se neko povredi.

Tapke

 

Igre sa sličicama u kojima je cilj pogoditi poslednju cifru na njoj ili uz pomoć šake i udarca je preokrenuti na bok. Kao nagrada bi se dobijala upravo ta sličica. Nekada albumi sa samolepljivim sličicama nisu bili objavljivani svakog meseca, već samo u posebnim prilikama, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa je svaka sličica predstvaljala o pravo malo bogatstvo.

 

Između dve vatre

 

Igra koju su dosta često igrale devojčice. Ima nekoliko varijacija, a poenta je da pogodite loptom člana suprotne ekipe koji stoji u sredini igrališta. Lopta koja se koristila za to je popularna “balonka”, kako ne bi došlo do nekih povreda. Najčešća konverzacija prilikom igranja te igre bila je: “Pogodio sam te? Nisi! Kako nisam kad te je lopta pogodila? Nisi, sigurno!”.

 

Jelečkinje, barjačkinje, probivka

 

Ova dečja igra bila je popularna u svim krajevima Srbije u 19. veku i izvodila se pod različitim imenima. U niškom kraju su je zvali Arjačkinje, a u Kotoru Erberećke ili erbetute. Igrala se napolju tako što se igrači podele u dve grupe sa jednakim brojem članova. Svi članovi igre stanu u dve vrste, jedni naspram drugih, i čvrsto se uhvate za ruke. Igru počinje jedna gripa, pitajući igrače druge grupe: Jelečkinje, barjačkinje, koga ćete? Igrači druge grupe se međusobno dogovore koga će i kažu: Hoćemo Milana!(na primer) Milan tada istrči iz svoje vrste prema drugoj ekipi koja ga je tražila i pokušava da svojim telom probije lanac čvrsto povezanih ruku, pri tom birajući mesto između igrača za koje misli da su najslabiiji u drugoj grupi. Ako u zaletu uspe da preseče taj lanac, može iz ove grupe u svoju da dovede jednog igrača. A, ako ne uspe, ostaje u toj grupi koja ga je tražila. Pobednik je ona grupa koja uspe da na svoju stranu prevede što veći broj igrača iz suprotne grupe.

 

Kolariću, paniću

 

Ovo je jako stara igra, koja zahteva veštinu i spretnost kolovođe. Igra se tako što se deca drže za ruke u otvorenom kolu. Dva poslednja deteta na levom kraju kola podignu spojene ruke, koso gore. Kolovođa sa desne strane kola vodi kolo prema tom  prolazu sa leve strane. Za njim koračaju sva ostala deca i pevaju: “Kolariću, paniću, Pletemo se samiću, Sami sebe zaplićemo, Sami sebe rasplićemo” –  i za kolovođom se provlače kroz prolaz i vraćaju se na mesto sa kog su krenuli. Na ovaj način pretposlednje dete savijenim rukama napravilo je čvor oko sebe. Kolovođa ponovo vodi kolo prema novom prolazu i tu radnju ponavlja dok se sva deca ne zapletu. Zatim, uz istu pesmu počinje rasplitanje kola.

 

Trule kobile

 

Ovu igru su najčešće igrali stariji dečaci, jer je igra bila vrlo teška. Jedan igrač se savije tako da mu gornji deo tela bude u paralelnom položaju sa zemljom. Da bi se održao u tom položaju tokom igre onse najčešće drži za stablo drveta ili za struk druga koji stana ispred njega. Zatim se za savijenog igrača hvataju još dvojica ili trojica igrača i tako prave dugačku trulu kobilu, na koju skaču jedan po jedan ostali igrači, tako da to liči na jahače na konju. Prvi igrač skače najdalje, a svi ostali ređaju se iza njega. Tako poređani, počinju odbrojavanje kojim se meri izdržljivost trule kobile. Kad kobila pod teretom padne, igra se ponavlja. Tada igrači menjaju uloge da bi se uporedila izdržnjivost i jedne i druge trule kobile.

 

 

Školice

 

Školice je sjajna igra koju mogu igrati 1 i više igrača i ne zahteva nikakvu pripremu. Dovoljno je na betonu, kredom ili parčetom crepa nacrtati kvadrate prema dobro poznatom rasporedu (slika) i u njih upisati brojeve od 1 do koliko god vam volja. Kada se završi sa crtanjem svaki igrač odabira, kamen, parče crepa tj. neki teži predmet kako bi mogao sa startnog mesta da ubacuje isti predmet u kvadrate.

 

Ukoliko ubaci predmet u kvadrat skakutanje na jednoj nozi može da počne do kvadrata sa ubačenim predmetom. Kada igrač uskoči u kvadrat, potrebno je da uzme ubačeni predmet i da se vrati istom putanjom skačući na jednoj nozi. Bitno je napomenuti da, skačući, igrač ne sme da nagazi ivice kvadrata niti da se osloni na drugu nogu ili ruke prilikom uzimanja predmeta. Pobednik je onaj koji uspe da ubaci i odskakuće od 1. do poslednjeg broja i unazad poštujući sva pravila.

 

Ćorave bake

 

Ova igra može da se igra u stanu, kući ili u prirodi. Ako ste u prirodi onda je pre toga potrebno definisati prostor u kome je dozvoljeno kretanje kako se igra ne bi pretvorila u bezkrajnu jurnjavu. Broj igrača može da varira od 4 pa naviše ali je uvak lepše sa što više. Pravila su vrlo jednostavna, “ćoravoj baki” se veše povez preko očiju I ona treba da uhvati ostale igrače vezanih očiju. Prilikom ove igre posebno treba obratiti pažnju na oštre predmete jer “se ćorava baka” kreće bez pomoći očiju. Cilj igre je da ćorava baka uhvati jednog igrača koji automatski postaje ćorava baka.

 

Izvor: Odmor sa decom