Magazin

Jedan recept, jedna priča: Torta Pavlova

MediaSfera

 

Torta Pavlova je jedna od najpopularnijih torti s laganom korom od belanaca uz koju se veže posebna priča o ruskoj balerini Ani Pavlovoj. Nežna, poetična, pomalo nestvarna baš poput baletskog umeća opis je Pavlove torte.




Ana Pavlova, slavna ruska balerina, rođena je u Petrogradu 1881, a umrla 1931. godine u Hagu. Školu klasičnog baleta završila je u Carskoj baletskoj školi u rodnom gradu. Kao najobdarenija, odmah je dobila angažman u Marijinskom pozorištu. Postala je primabalerina 1906. godine. Već na početku karijere igrala je velike uloge, a posebno su upamćene one u kojima joj je partner bio slavni Vaclav Nižinski.

 

 

 

Ana se 1909. godine u Parizu pridružila čuvenoj baletskoj trupi Ballets Russes Sergeja Djagiljeva. Dve godine kasnije osnovala je u Londonu trupu s kojom je gostovala po celom svetu. Pobornica čistog akademskog stila, Ana Pavlova nije imala razumevanja za moderno. Na njenom repertoaru nalazila su se isključivo klasična baletska dela, kao i tačke na muziku klasičnih kompozitora, pre svega Frederika Šopena.

 

Svojom lepotom i produhovljenom igrom i lakoćom pokreta stvarala je atmosferu blisku nestvarnom, ističu i danas istoričari baleta. Bila je slavljena u celom svetu, što se još za njenog života graničilo s legendom.

 

Torta Pavlova je poslastica od belanaca umućenih sa šećerom, prelivena šlagom i različitim svežim voćem. Budući da se kora od belanaca peče, spolja je korica hrskava, a unutrašnjost je meka. Veruje se da je poslastica napravljena u čast ruske umetnice kad je tokom ’20. godina prošlog veka boravila u Australiji i na Novom Zelandu.

 

Zanimljivo je da se Australija i Novi Zeland već gotovo sto godina “bore” oko prevlasti nad ovom poslasticom. I jedni i drugi bi da prigrabe “autorska prava”. Čini se, ipak, da je veća verovatnoća da je torta Pavlova prvi put napravljena na Novom Zelandu.

 

 

 

Kit Moni, jedan od biografa čuvene balerine, napisao je da je glavni kuvar hotela u Velingtonu, na Novom Zelandu, prvi put napravio ovu tortu kada se balerina 1926. godine tu obrela za vreme turneje.

 

Profesorka Helen Lič, kulinarski antropolog sa Novog Zelanda, uspela je da sakupi čak 667 manje-više sličnih recepata torte Pavlova. U knjizi “Priča o Pavlovoj: parče novozelandske kulinarske istorije”, tvrdi da australijski recept potiče iz 1935, a novozelandski iz 1929. godine. Bilo kako bilo, ova poslastica omiljena je širom sveta.

 

Torta Pavlova


Potrebno je:

 

5 belanaca, 250 gr šećera, 250 ml slatke pavlake (ili više, ako želite da torta ima više fila), jedna kašika šećera,  oko 250 gr jagoda (ili više, ako želite da torta bude “svežija”)

 

Priprema:

 

Belanca mutiti dok ne postanu penasta, pa pažljivo kašikom dodavati šećer i mutiti dok se ne dobije čvrst i gust šne a kristali šećera nestanu. Na dno dubljeg okruglog pleha prečnika dvadesetak centimetara staviti papir za pečenje, pa rasporediti šne.

 

Peći u rerni na 150 oko 75 minuta, ili dok se kora spolja skroz ne osuši. Ako kora spolja popuca, još bolje, pošto to znači da je kora uspela, jer ta spoljna površina i treba da bude krta i krckava.

 

Kad se kora ispeče, ostaviti je u otvorenoj rerni još petnaestak minuta. Zatim izvaditi pleh i ostaviti koru da se skroz ohladi. Ohlađenu koru pažljivo prenesite na tacnu, preko rasporedite umućenu slatku pavlaku u koju ste dodali kašiku šećera, a zatim odozgo poređajte jagode. Služite rashlađeno.

 

Napomena:

 

Za one koji ne vole jagode ili su alergični na jagode u obzir dolazi i bilo koje drugo kiselkasto voće: kivi, maline, borovnice…




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije