Vruće teme

PRE TAČNO 100 GODINA SRPSKA ZASTAVA VIJORILA SE NA BELOJ KUĆI

MediaSfera

 

 

Na današnji dan pre ravno 100 godina, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen je “Srpski dan”, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom kućom, čime je Srbiji odata počast za doprinos i žrtve u tom ratu.




Visoki američki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudroom Vilsonom i drzavnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada postovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene.

 

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod “žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”.

 

Ideja za obeležavanje “Srpskog dana” potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoci njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom. Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je “28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu”, a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul.

 

 

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu.

 

Veruje se da je na pozitivan stav američkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

 

Telegram Vudro Vilsona Pašiću

 

Telegram predsednika Vudro Vilsona, od 31. jula 1918. godine, upućen Nikoli Pašiću, vršiocu dužnosti premijera Srbije / ministru inostanih poslova, Krf:

 

“Telegram koji ste mi poslali 28. jula me je vrlo dirnuo i siguran sam da će izazvati podjednako emotivne reakcije kod svih u Sjedinjenim Državama. Upoznati smo sa velikim patnjama kroz koje je Srbija prošla i naše saosećanje, kao i naše iskreno prijatelјstvo i velika želјa da pomognemo, su uz vaše hrabre lјude u svakom trenutku tokom ovog tragičnog rata. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi u vrhu prioriteta svakog mislećeg i patriotskog stanovnika Sjedinjenih Država. Molim Vas primite moja najsrdačnije lične pozdrave”.

Vudro Vilson

 

 

 

President Wilson’s July 31, 1918, telegram to the Serbian PM-equivalent / Minister of Foreign Affairs Nikola Pasic, Corfu

 

Your telegram sent on July twenty-eight has met with a very [?] response in my own heart and I’m sure will meet with an equally warm response in the hearts of everybody in the United States. We know the deep waters of suffering through which Serbia has passed and our sympathies not only, but our profound friendship and an eager desire to help, follows your courageous people through every state of the present tragical [sic] course of the war. I’m sure that justice to Serbia stands at the very top of any program of justice in the thoughts of every thinking and patriotic man in the United States. Please accept my warm personal greetings.

Woodrow Wilson

 

Američka pomoć

 

Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima.

 

 

Na to podseća i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, koji u autorskom tekstu za današnju “Politiku” navodi da su tokom 1914-1916. SAD obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu.

 

“Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbijom, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene”, podsetio je ambasador.

 

Pupin i Tesla

 

Pupin i Tesla, naglasio je Skat, nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu.

 

 

“I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti – spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan”, zaključio je američki ambasador.

 

“Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum”

 

Američka ambasada je u “Politici”, povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, takođe objavila oglas, s porukom: “Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum”.

 

Mihajlo Pupin je bio počasni konzul Srbije u Americi i prijatelj predsednika Sjedinjenih Država Vudroa Vilsona. Zahvaljujući njemu, 28. jula 1918. prvi put u istoriji iznad Bele kuće je podignuta zastava Srbije u slavu herojstva njenog naroa. Vi ste zemlja koja je svetu dala Mihajla Pupina. Vi ste zemlja velilkih ljudi i njihovih dela”, navodi se u oglasu.

 

Oglas krase slike Vilsona i Pupina, dok se u pozadini vide zastave SAD i Srbije kako se vijore nad Belom kućom. Inače, čast da se neka neamerička zastava nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine.

 

Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države

 

U Arhivu Srbije juče je, povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, otvorena izložba “Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države”, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog ambasadora.

 

Pre dva dana, U Kongresu SAD u Vašingtonu održana je svečanost povodom obeležavanja jubileja 100 godina od podizanja srpske zastave ispred Bele kuće u znak pijeteta za srpski doprinos i žrtve u Prvom svetskom ratu, a domaćin je bila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

 

Svečanosti su prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i brojni gosti iz političkog i javnog život




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .