MediaSfera
Pre tačno četiri godine desila se tragedija koja je potresla ceo region – kobne noći između 25. i 26. jula 2014. u Bajmoku je nestala devojčica Tijana Jurić, čije je beživotno telo pronađeno 13 dana kasnije na deponiji između Svetozar Miletića i Čonoplje a istog dana uhapšen je i ubica Dragan Đurić iz Surčina, koji je potom osuđen na 40 godina zatvora.
Tijana Jurić (15) iz Subotice tog 25. jula 2014. godine vratila se s mora i otišla kod bake i deke u Bajmok, odakle više nikada nije došla kući jer ju je te noći oteo i ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina. Sa redakcijom „Blica“ Igor Jurić, Tijanin otac, pokrenuo je inicijativu i prikupio potpise za izmenu krivičnog zakona po kome bi Srbija uvela doživotni zatvor za ubice dece i žena. Od tada je prošlo više od godinu dana, a država nije reagovala. Posle svega, ne očekuje da do iduće godišnjice smrti njegove ćerke bude pomaka.
– Ljudi koji vode ovu zemlju dobili su, osim istorijske prilike, i zakonsku obavezu, jer je prikupljeno 160.000 potpisa, da učine nešto važno za decu, ali oni to neće iskoristiti. Kada ih pitate šta je najvažnije, oni će reći da su to deca, ali se ispostavi da su ipak važnije činčile i organi mrtvih ljudi. Kroz sve prolaze apsolutno ignorišući vapaje ljudi, nije ih ni briga što su Anđelina, Katarina, Ivana, Milica, Tijana i mnoga druga deca dala svoje živote da ih opomene da se nešto mora menjati. Nije ih briga. Njihovi će mandati proći, a doći će neki novi, ili stari, kojima će najvažnije biti kako da podele ministarske funkcije, ko će biti direktor, u koliko će upravnih odbora sedeti. A to što je Tijanin ubica osuđen na 55 godina zatvora, a dobio je 40 i pritom će izaći za 26, da je Anđelinin dobio 65, osuđen na 40 a izaći će za 26, nije ih briga. Ja im to neću zaboraviti, a neće nijedno dete, a ni roditelj – kaže Jurić, i dodaje da neće stati i odustati sve dok živi.
– Ako je za to potrebno bilo šta ili još 500.000, 1.000.000 potpisa, sakupiću ih, obećavam! Doći će valjda nekad i neko ko će zaista iskreno reći da su deca i njihova bezbednost nešto što jeste najvažnije u našoj zemlji. A ja znam da sam zahvaljujući Tijani postao bolji čovek – objašnjava otac.
Jedna sekunda menja život
Devojčica je veče provela na sportskim terenima, u bajmočkom naselju Rata. Drugari su je oko ponoći otpratili do dedine kuće, ali je ona odlučila da se vrati do terena i prijatelju vrati duks. Tada joj se gubi svaki trag.
– Jedna sekunda menja život. U našem slučaju je to bilo sedam minuta. Čini mi se prvih sedam minuta u Tijaninom životu kada se osetila dovoljno sigurnom da sama odnese komad garderobe drugaru koji joj ga je ostavio na čuvanje. Tih sedam minuta i narednih 13 dana su i sada kao jedan film sa užasno teškim krajem. Od nestvarnog nestanka, jer nismo mogli poverovati da neko želi da naudi Tijani, do toga da smo dobijali informacije da je u Banjaluci, Mađarskoj, da se javila bolesna osoba koja je tražila otkup, do toga da sam išao kod vidovnjaka, da sam noću krišom išao po Bajmoku i okolini i ulazio u prazne kuće, da smo se veče pred pronalazak njenog tela okupili i sa kumom sveštenikom pomolili pred ikonom Svetog Đorđa i molili ga da nam je vrati i veče kada mi je policija rekla da nam dolaze i kada sam se obradovao kao da mi je najsrećniji dan u životu, a u stvari sam saznao vest najgoru koju jedan čovek može saznati, da su mi ubili dete. Svaki trenutak, od momenta kada sam saznao da je nestala pa do njenog pronalaska, urezan je u moju glavu zauvek – priča kroz suze Tijanin otac Igor Jurić.
Važnost „Tijaninog zakona“
– Već prvih dana potrage shvatio sam da smo svi zakazali kao društvo. Drugo, nestanak devojčice Ivane Podraščić i saznanje kako je dete tragično stradalo od takođe jednog monstruma, a da se mi kao društvo nismo dovoljno angažovali mi je bio zaista veliki motiv da se to više nikada i nikome ne desi. Krenuli smo u borbu i zaista smatram da je “Tijanin zakon” izuzetno važan i da je mnogo toga promenio. Obilazeći gradove u Srbiji, ušli smo u više od 400 škola, razgovarali smo sa više desetina hiljada dece i roditelja. Ukoliko smo podigli svest bar jednog deteta i jednog roditelja, mi smo uspeli. A jesmo. Potvrđuju to mnogobrojni pozivi posle radionica, tribina koje održavamo – kaže Jurić.
Osuđen na 40 godina zatvora
Monstruozni ubica Dragan Đurić osuđen je na 40 godina zatvora, što je maksimalna kazna u Srbiji, ali Tijaninoj porodici to nikada neće biti uteha.
– Svi smo mogli da učinimo više. Osim naravno ubice, smatram sebe i državu najodgovornijima za njenu smrt. Mene kao oca krivim jer je nisam dovoljno upozorio, nisam bio svestan da može da bude žrtva monstruma kojih ima mnogo u našoj zemlji. I danas vrebaju i traže žrtve. I danas mnogi roditelji, najveći broj njih, to ne shvata i ne razume, baš onako kako ja nisam verovao i razumeo. Nadam se da će se to promeniti i da će ljudi shvatiti da su nam deca mete takvih ljudi. Što se tiče države, naša administracija i zakoni su posebna priča – kaže Jurić.
I danas mu je teško da razume da je dete oteto, da je potrebno 10 sekundi da se locira telefon a da se to ne uradi jer odgovorni čovek u PU Subotica ne smatra dovoljno važnim da pozove odeljenje VTK u Beogradu, da policija dođe na lice mesta i spreči ubicu u monstruoznom činu, da ubica dete strpa u auto i prođe bezbedno kroz centar naseljenog mesta pored policijske stanice i da narednih dana lokalni policajci uporno govore kako je „ona sigurno kod svog momka“.
Umesto deponije da bude park
Tijanino telo, nakon priznanja zločina ubice Dragana Đurića, policija je pronašla 6. avgusta 2014. godine na staroj deponiji, na putu Svetozar Miletić – Čonoplja, desetak kilometara od Sombora.
– Jedna stvar mi je mnogo važna. A to je da mesto gde je Tijana pronađena pretvorimo u park, nešto lepo. Ne želimo spomenik, ne želimo da park nosi Tijanino ime. Ništa od toga. Samo želimo da mesto gde je Tijana pronađena ne bude divlja deponija. Ne mogu se kao otac pomiriti sa činjenicom da je neko vreme bila zakopana na divljoj deponiji i nadam se da će mi sam Bog i dobri ljudi uslišiti molitve da uspem u tome – kaže Jurić.
Izvor:
Dodaj komentar