Fenomeni

TESLINA PISMA SAČUVANA U BEOGRADSKOM MUZEJU: Večera za braću Živić

MediaSfera

 

Pišu: Marina Bulatović i Gordana Jočić

Foto: Muzej Nikole Tesle – Beograd

 

 

Poznato je da je Tesla bio posvećen pre svega svom izumiteljskom radu i da je puno vremena provodio u laboratoriji. Ipak, veliki naučnik nije bio usamljeni osobenjak i nalazio je vremena za druženje.




Ko su bili ljudi koji su pripadali krugu njegovih prijatelja? U beogradskom Muzeju Nikole Tesle čuva se njegova prepiska na osnovu koje su Milica Kesler, arhivist i Ivana Zorić, kustos, otkrile ovaj deo Teslinog života. Zahvaljujući njihovom istraživačkom radu zna se da su Teslini prijatelji bili ljudi iz Amerike, ali i oni poreklom s prostora bivše Jugoslavije, emigranti koji su kao i on, svoj novi dom našli u obećanoj zemlji.

 

Laza Kostić kao provodadžija

 

O Teslinim prijateljima iz detinjstva i mladosti nema mnogo podataka.

 

Na osnovu prepiske i požutelih fotografija zaključuje se da su ličnosti na njima Teslini školski drugovi.  Mojo Medić i Antun Zorić u svojim pismima Tesli, pisanim u zrelim godinama, prisećaju se mladosti i školovanja, ali i vremena provedenog za bilijarskim stolom.

 

 

 

Poznati pesnik Laza Kostić i Tesla upoznali su se u Budimpešti 1892. godine, a iz njihove bogate prepiske otkriva se Kostićevo nastojanje da oženi usamljenog naučnika. Dugo hiroviti Laza ne govori ime devojke, samo hvali njenu lepotu i porodicu, a tek kada je uz jedno pismo stigla umrlica Lenke Dunđerski, saznao je ko je bila nesuđena nevesta.

 

Lažni potomak kneza Lazara

 

Tesla se rado družio i s jednim neobičnim bračnim parom. Bez sumnje Dušan Lazarović – Hrebeljanović, nije bio potomak kneza Lazara, kao što se predstavljao, ali to njemu i supruzi Eleonori nije bila prepreka da zadobiju simpatije i poverenje Nikole Tesle. Iako je dobijao pisma s upozorenjem da se radi o prevarantu koji je iskoristio činjenicu da je devojačko prezime njegove majke Lazarović, kako bi se proglasio za čoveka plemenitog roda, Tesla nije promenio mišljenje. Sačuvan je veliki broj pisama koja je ovaj par upućivao Tesli.

 

Novinski članak o Tesli i braći Živić – objavljeno 19. januara 1941. u Americi

 

Među neobičnim Teslinim prijateljima bili su i bokseri iz Pitsburga – petorica braće Živić, koji su se viđali i dopisivali s Teslom 1941. i 1942. godine. Iz telegrama koje im je upućivao vidi se da je bio zainteresovan za boks, čak je davao savete vezane za kondicione pripreme Frica Živića, koji je u to vreme bio svetski šampion u velter kategoriji. S druge strane, jedan od braće, Džek Živić, koji je imao izumiteljske ambicije konsultovao se s Teslom u vezi sa svojim izumom za koji je smatrao da bi bio veoma koristan za štednju električne energije. Sačuvan je i ček na kome piše „večera za braću Živić“, a kojim je Tesla platio večeru upriličenu u Njujorker hotelu povodom proslave pobede Fricija Živića nad Henrijem Armstrongom.

 

Meštrovićeva bista Tesle

 

 

Mnogi poznati umetnici koji su posećivali Ameriku želeli su da se upoznaju sa Teslom.

 

Ivan Meštrović, čuveni vajar i arhitekta i Nikola Tesla upoznali su se 1924. godine. Iz ovog druženja najzanimljiviji detalj je da je Tesla tada jedini put u životu poželeo da mu neki umetnik uradi portret. Tako piše Meštroviću: “Radi našeg potomstva i sveg slavenskog roda želim da posle moje smrti ostane moja bista od čudotvorne ruke Meštrovića… Još nemam gotovine… Lice mi je još glatko, oči bistre i nisam oćelavio. Svi žele da se Vaše delo izloži ovdje. Molim Vas javite Vaše raspoloženje i namjeru. Vaš obožavatelj Nikola Tesla.”

 

Bista Nikole Tesle, rad Ivana Mestrovića

 

Par dana kasnije od Meštrovića je stigao odgovor:  “Sa velikim zadovoljstvom želim ispuniti Vašu želju. Sredstva nepotrebna. Vezan sam ugovorima za Evropu, ne mogu tamo. Možete li doći u goste meni u Split? Ako ne pošaljete fotografije pamtim Vas vanredno. Pozdravlja Vas Meštrović.”

 

Bista inicirana ovom prepiskom, nastala 1952. godine, na osnovu slike, danas se nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

 

Najiskreniji prijatelj

 

Dr Paja Radosavljević, jedan od rodonačelnika eksperimentalne psihologije, Teslin je najiskreniji prijatelj i jedini s kojim je održavao prisne odnose.

 

 

U kasnijim Teslinim godinama biće neka vrsta njegovog zaštitnika od nepoželjnih posetilaca. Preko Radosavljevića je do Tesle dolazio veliki broj „naših ljudi“. Obaveštavao ga je o događajima u domovini i dešavanjima među razjedinjenom srpskom emigracijom. Koliko je Tesla cenio njegovo prijateljstvo govori i to što je on, koji nije bio sklon javnom izražavanju emocija, pisao „princezi Lazarović – Hrebeljanović“ o Paji Radosavljeviću, ističući njegovu genijalnost, vrednoću i patriotizam.

 

 

Objavljeno u Biznis Magazinu, 20. 02. 2011.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .