Duhovnost

VIDOVDAN: Praznik koji “otvara oči”

MediaSfera

 

 

 

 

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju  Srpska i Bugarska pravoslavna crkva  28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru)  i jedan je od najvećih srpskih praznika.   Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.




Srpska pravoslavna crkva Svetog kneza Lazara liturgijski proslavlja od 1892. godine. Toga dana proslavlja još svete mučenike: Vita, Modesta i Kriskentiju, Svetog proroka Amosa, Prepodobnog mučenika Dula, Svetog Jefrema – patrijarha srpskg i Blaženog Avgustina – episkopa Iponskog.

 

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored Svetog Amosa, slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

 

Narodno predanje kaže da je 1389. godine uoči Vidovdana, svoje krsne slave i u predvečerje boja koji će odrediti sudbinu srpskog naroda i države, knez Lazar okupio na večeri najpoznatije vojvode. Na Kneževoj večeri Miloš Obilić je odgovarajući na optužbe Vuka Brankovića uputio domaćinu reči: “Sjutra jeste lijep Vidovdanak, Viđećemo u Polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera!”. Ono što je zatim usledilo zauvek će učiniti priču o Vidovdanu nemogućom bez podsećanja na junštvo iskazano na bojnom polju Kosova.

 

Svevideće božanstvo

 

U vekovima koji su sledili pod turskim zulumom, Srbi su Vidovdanu davali poseban značaj, izdižući Lazarevu i Miloševu žrtvu i naglašavali podudarnost kosovskog i hrišćanskog mita: knez Lazar između zemaljskog i nebeskog carstva bira ovo drugo, kneževa večera uoči bitke doživljava se kao poslednja Hristova večera, Miloš Obilić je proizveden u svetog Petra koji brani Hrista u Getsimanskom vrtu, a Vuk Branković je proizveden u izdajnika Judu, Kosovka devojka je novozavetna žena mironosnica.

Vidovdan spada u praznike koji potiču iz staroslovenske tradicije. Naši pretci su smatrali da je Sveti Vid vrhovno božanstvo, “Bog nad bogovima”. Verovalo se da je on svevideće božanstvo, da leči od svih očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju. Zato se za Vidovdan u nekim krajevima kaže da je praznik  koji “otvara oči”.

 

Slava kneza Lazara

 

Srpska pravoslavna crkva na ovaj dan čini pomen i proroku Amosu. On je rođen 499. godine pre naše era u Tekuji. Bio je otac proroka Isaije i prorokovao je pedeset godina. Vlasti su ga progonile zbog toga što je savetovao ljude da se okrenu jedinoj pravoj veri. Po narodnom predanju, knez Lazar je slavio proroka Amosa. Na ikoni se Sv. knez Lazar predstavlja u carskom vizantijskom odelu, bez krune na glavi, kako u u desnoj ruci drži mučenički krst, a u levoj svoju odsečenu glavu.

 

 

Kosovski božuri

 

Na Vidovdan niko ne peva, niti se veseli. Veruje se da “ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana”,  a u Šumadiji se i danas govori da na “Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku uzvodno crvene kao krv”. Krvlju kosovskih junaka obojeni su crveni, kosovki božuri, jedinstveni u svetu.

Naš poznati etnolog Mile Nedeljković zapisao je u knjizi “Godišnji običaji u Srba” da je Srpska pravoslavna crkva  unela u svoje kalendare Vidovdan kao praznik tek 1892. godine, stavljajući ga u iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.

 

Gazimestan

 

 

Gazimestan je memorijalni kompleks i uzvišenje na severoistoku Prištine (626 m), pet kilometara od grada, s desne strane magistrale za Kosovsku Mitrovicu. Kao istorijski prostor odnosno centralno mesto sudara srpske i turske vojske, predstavlјa jedinstvenu celinu u kojoj se nalaze: spomenik kosovskim junacima, u obliku srednjovekovne kule, podignut 1953. godine po projektu Aleksandra Deroka, Muratovo turbe i Gazimestan turbe (Barjaktarevo turbe). Na uzvisini je Spomenik kosovskim junacima, dok je kilometar prema selu Lazarevu Muratovo turbe, a na jugu, na 500 m, Barjakrarevo turbe.

 

Kompleks Gazimestana sa spomenicima i božurima je bio pod zaštitom države do 1999. godine. Iako ga od tada čuvaju međunarodne snage, neki Albanci na njemu podižu građevinske objekate. U blizini spomenika je privatna ergela konja i konjički klub koji terene Gazimestana koristi kao hipodrom.

 

Sarajevski atentat

 

U kako to obično biva u životu 525 godina posle boja na Kosovu još jedan dramatični događaj zbio se na Vidovdan. Tog dana 1914. godine Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiu. Mesec dana kasnije počeće Prvi svetski rat i golgota srpske vojske.

 

 




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .