Kultura

Berlin: Gran pri za obnovljenu tvrđavu Bač

MediaSfera

 

Foto: Wikipedia

 

Na dodeli nagrada Evropa Nostre tokom prvog samita o Evropskom kulturnom nasleđu održanom juče u Berlinu, stručni žiri izdvojio je sedam dobitnika, a među kojima se našao i projekat konzervacije tvrđave Bač iz Srbije.




OD 29 laureata Nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe/ Nagrade Evropa Nostre, tokom prvog samita o Evropskom kulturnom nasleđu održanom u Berlinu, stručni žiri izdvojio je sedam dobitnika Gran prija, kojima je pripala i novčana nagrada u iznosu od 10.000 evra, a među kojima se našao i projekat konzervacije tvrđave Bač iz Srbije.

 

Na listi od 29 dobitnika Nagrade Evropa Nostre, iz naše zemlje su još i istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije, Dvorskog kompleksa, Jelene Todorović i Biljane Crvenković i konzervacija Paviljona kneza Miloša u Bukovičkoj banji u Aranđelovacu.

 

Svečanoj ceremoniji dodele nagrada u Berlinu prisustvovali su nemački predsednik Frank Valter Štanmajer i maestro Plasido Domingo, predsednik Evropa Nostre, kao domaći, ali i najugledniji evropski stručnjaci u ovoj oblasti.

 

Danai slave

 

Nastanak dela današnje tvrđave, vezuje se za period od 1338. do 1342. godine, kada je kralj Karlo Robert Anžujski ojačavao granice kraljevstva. Ovo je vreme uspona cara Dušana i međusobnih srpsko – ugarskih ratnih sukoba, što je kralj Karlo naveo u jednom pismu kao opasnost i razlog za preduzimanje radova na tvrđavi u Baču.

 

Dograđivanje i ojačavanje tvrđave trajalo je nepuna dva veka. Radove na utvrđivanju i prilagođavanju novim vojno – inženjerijskim zahtevima vodili su nadbiskupi, koji su često bili i župani. Ostao je zabeležen trud Petera II Varadija, humaniste, naučnika,ljubitelja umetnosti, koji je od 1495. do 1501. zaokružio graditeljski opus i produbio odbrambene vodene rovove oko tvrđave. U jednom od pisama poslatih iz Bača nadbiskup je napisao:

 

„Možemo da uživamo u najčistijoj dunavskoj vodi, a da je Narcissus živ, mogao bi da se ogleda u vodi i da uživa!“ Poslednja obnova pre pada u turske rukeizvršena je za vreme fra Pavla Tomorija 1523 – 1526. godine. Obrambeni sistem tada je bio zaokružen i mogao izgledati na sledeći način.

 

Tvrđava spada u tzv. vodene gradove, jer je sa svih strana u širokom krugu bila opasana rovovima ispunjenim vodom, a prilazilo joj se pokretnim mostom. Plato na kome je podignut utvrđeni zamak zahvata površinu od 8.700 m2. na uglovima se nalazi pet isturenih odbrambenih kula, međusobno povezanih masovnim bedemima. Istočni deo tvrđave bio je najbolje branjen, pošto se tu nalazi branič – donžon kula gde je smešteno spiralno stepenište i nužnici, rezidencijalna palata, bunar, cisterna i magacini za hranu. Izdvajaju se i kula sa gotičkom kapelom na spratu i kružna kula sa balkonima na kamenim konzolama. Sa unutrašnje strane bedema bile su prislonjene palate i ekonomski objekti.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .