Duhovnost

Milosrdna: Ikona Presvete Bogorodice „Dostojno jest“

MediaSfera

 

Foto: Profimedia

 

Dostojno Jest je glavna ikona-zaštitinica cele svetogorske monaške zajednice. Nalazi se u Kareji. Na njoj je prikazana Presveta Bogorodica koja drži Bogomladenca Isusa Hrista, u stilu koji se zove Eleusa (Ελεούσα), tj. Milosrdna. Pred ovom ikonom priziva se Majka Božija za umilostivlјenje Boga prema nama grešnima. Srpska pravoslavna  crkva slavi ovaj praznik 11. juna po crkvenom, a 24. juna  po gregorijanskom kalendaru.

 




 

Ikona Majke Božije koja se naziva „Dostojno jest“ ili „milosrdna“ nalazi se na gornjem mestu oltara Sveto-Uspenskog sabornog hrama u Kareji – administrativnom centru Atona. Po predanju, krajem 10. veka nedaleko od Karejskog manastira, koji je osnovao Konstantin Veliki u keliji je živeo starac-otšelnik sa svojim poslušnikom.

 

Jedne nedelјe starac se uputio na svenoćno bdenje u Karejski hram, a poslušnik je ostao u keliji sam. Noću mu je pokucao nepoznati monah, i poslušnik ga je pustio. Za vreme svenoćnog bdenja, kada su obojca stali pred ikonom „milosrdna“, da bi veličali Presvetlu Bogorodicu drebnom pesmom Kozme Majunskog, Časniju od heruvima…gost je primetio da se kod njih najpre peva „dostojno je da uistinu blaženom zovemo Tebe Bogorodicu, prisno blaženu i Preneporočnu i Mater Boga našega“.

 

 

a vreme ove pesme Bogorodičina ikona je sijala nebeskom svetlošću, a poslušnik je plakao od umilenja. Na njegovu molbu ovu divnu pesmu gost je zapisao, budući da nije imao hartiju, na kamenu koji se smekšao poput voska, pod rukom čudesnog pojca. Nazvavši sebe Favrilo, stranac je postao nevidlјiv.

 

Poslušnik je istog časa doneo ploču i predao je neznancu. On ju je uzeo i počeo da na njoj svojim prstom ispisuje pesmu „Dostojno jest“. Pod njegovom čudotvornom rukom kamen je postao mek kao bosak: prst kojim je pisao duboko se urezivao u kamen i reči su se u njega utiskivale čitko i razgovetno. Okončavši pisanje, neznanac je ploču predao monahu irekao: „Od sada tako pevajte i vi, i svi hrišćani.“

 

Zatim je iznenada, kao munja, iščezao od začuđenih pogleda pobožnog monaha. Poslušnik je dugo stajao pred kamenom pločom; obuzelo ga je radosno i pobožno drhtanje pri pogledu na sloba, čudesno urezana u kamen. Slično Luki i Kleopi, koji su išli u Emaus i nisu prepoznali svog vaskrslog Gospoda, poslušniku je za vreme boravka gosta ostalo nepoznato ko je ovaj tajanstveni monah. I tek je tada, kada je ostao sam, shvatio da je to bio nebožitelј.

 

 

Pravoslavna crkva veruje da je nebožitelј koji se javio bio arhangel Gavrilo, jer je on i u vreme zemalјskog života Bogorodice Nјu vatreno proslavlјao i bio Nјen čuvar i blagovestitelј.  Zato ѕu atonski monasi svake godine na tom mestu vršili službu kao sećanje na čudo koje se tamo desilo a u čast arhangela Gavrila. Naučivši pesmu, monah je započeo da slavoslovi Bogorodicu rim rečima.

 

Za taj čudesni događaj ubrzo su doznali i drugi atonski starci. Svi su jednim ustima i jednim srcem proslavili Hrista Boga i Nјegovu Prečistu Majku i otpevali novu angelsku pesmu koju je na zemlјu doneo arhangel Gavrilo. Zatim je vest o pojavi Arhangela preneta patrijarhu i caru; državom su tada vladala braća Vasilije i Konstantin, nazvani „u porfiru rođenima („Porfirogeniti“), dok je patrijarh bio Nikolaj Hrisoverg. Idući kod cara i patrijarha, atonski monasi poneli su u Konstantinopolј kamenu ploču sa urezanom pesmom Bogomajci kao dokaz istinitosti vesti koju su doneli.

 

Od tog vremena ova angelska pesma „Dostojno jest“ koja potpuno izražava slvau i veličinu Presvete Bogorodice, odjeknula je, a i sada odjekuje crkvom Hristovom na Božanstvenoj liturgiji i drugim bogosluženjima. Raširivši se vaselјenom, ona je postala zajednička i omilјena svim hrišćanima u toj meri da je danas čak i najmlađa hrišćanska deca s velikiom radošću pevaju u slavu Bogorodice.

 

 

Ikonu Božije Majke pred kojom je bila ispevana pesma „Dostojno jest“ preneli su u Saborni hram. Ploča na kojoj je arhangel Gavrilo napisao pesmu, bila je prenesena u Carigrad carevima Vasiliju i Konstantinu Porfiregonitima za vreme patrijarhovanja svetitelјa Nikole Hrisoverga (upokojio se 966. spomen 16. decembra). Mnogobrojne kopije Atonske ikone „Dostojno jest“ ili „Milosrdna“ uživaju veliko poštovanje u ruskim crkvama.

 

Ovaj opisani divni događaj na Svetoj Gori pominje se i praznuje 11. juna svake godine. Kako se, međutim, tokom meseca juna posti u čast prvovrhovnih apostola Petra i Pavla i peva se Aliluja, to je, da bi se sačuvale te svete ustanove crkve i da se ne bi dozvolilo razrešenje od posta, utvrđeno da se 11. (24.) juna slavi samo ikona Bogorodice, a da se sabor arhangela Gavrila prenese na 13. (26.)  jul.

 

Ikonografiski tip ikone blizak je Eleusi, sa Mladencem, koji je prikazan s desne strane od Bogomatere. Mladenac je okrenut posmatraču, u desnoj ruci drži razvijeni svitak na kojem su napisane reči molitve.




 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .