Istraživanje: KAKO PREPOZNATI INTERNET NASILNIKA

Istraživanje: KAKO PREPOZNATI INTERNET NASILNIKA

 

MediaSfera

 

Piše:  Ljuba Đorđević

 

 

U Evropi devet miliona devojčica doživi nasilje na internetu do 15. godine. Čak dve trećine žrtava trgovine ljudima su žene i devojke i internet je glavna platforma za trgovinu. Jedna od četiri tinejdžerke u Evropi doživi nasilje na internetu. Žene širom sveta imaju 27 puta više šansi da budu izložene nasilju na internetu. Od 56 odsto dece, koja su putem interneta vrbovana u dečju prostituciju i pornografiju najpre je tražena fotografija. Jedan od 10 seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao žrtve.




Navedeni podaci su delovi istraživanja organizacije “Evropski ženski lobi” koji je definisao 12 tipova nasilnika na internetu i pokrenuo kampanju u cilju boljeg razumevanja digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama. “Autonomni ženski centar”, kao njihov partner, koji sprovodi kampanju prevencije nasilja ”Mogu da neću” pokrenute s idejom da devojkama i mladićima ukaže na odlike kvalitetne veze, plasirao je poruke ove kampanje i kod nas.

 

„Važno je da devojčice i devojke nauče da prepoznaju nasilničko ponašanje na internetu i da znaju kako da reaguju. Iz rada sa mladima znamo da nasilje koje se dešava online može da ima ozbiljne posledice u stvarnom svetu, te nam je cilj da ohrabrimo devojčice da nasilnike udalje, blokiraju, kažu odraslima, pa i prijave institucijama“, kaže Sanja Pavlović ispred „Autonomnog ženskog centra“.

 

Tipovi internet nasilnika

 

 

Prema istraživanju “Evropskog ženskog lobija”, postoji 12 tipova nasilnika na internetu, a na sajtu www.mogudanecu.rs nalazi se lista sa kratkim, a to su:

 

Internet pedofil , seksualni zlostavljivač dece, razvija odnos s detetom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje i eksploataciju. Od 56 odsto dece koja su putem internetavrbovana u dečiju prostituciju i pornografiju traženja je fotografija. Najčešće ćeš ga sresti: na društvenim mrežama, forumima…

 

Nasilnik iza fotoaparata, digitalni voajer i napasnik. Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu. Da li ste znali da Žene širom sveta imaju 27 odsto više pansi da budu izložene nasilju na internetu. Srešćete ga na tematskim sajtovima, društvenim mrežama, Reddit-u.

 

Osim kazni, neophodno je govoriti i o prevenciji jer jedino na taj način ćemo stvarati nove generacije mladih ljudi koji imaju nultu toleranciju na nasilje.

 

Porno osvetnik “digitalni silovatelj”. Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Ovakvo ponašanje je obično nastavak nasilja u intimno partnerskim odnosima. Najčešće se sreće na društvenim mrežama . Gotovo 93 odsto žrtava koje su preživele ovakvo nasilje kaže da trpi značajan bol.

 

Trol seksualni nasilnik. Napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje. U Evropi devet miliona devojčica doživi internet nasilje do sveoje 15. godine. Ssreće se u sekcijama za komentare, u pričaonicama, na fotumima…

 

Maskulinista –  ženomrzac, negira postojanje sistemskog seksizma, ali ga održava kao „zaštitu prava muškaraca“. Gotovo 39 odsto feministkinja je imalo iskustvo pretnji seksualnim nasiljem na internetu. Sreće se na sajtovima ženskih grupa, tematskim sajtovima, društvenim mrežama.

 

Manipulator sa sajtova za upoznavanjeseksualni predator. Želi da uspostavi kontrolu i moć nad svojom žrtvom tako što je očara na internetu i namami u opasne situacije. Jedan od deset seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao svoje žrtve. Srešćeš ga na sajtovima za upoznavanje, u pričaonicama, društvenim m režama, na aplikacijama za komunikaciju…

 

Vršnjački sajber sildežija –  nasilnik. Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Jedna od četiri tinejdžerke u Evropi doživi nasilje na internetu. Najčešće ga ima na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju.

 

Sajber progonitelj  opsesivni zlostavljač. Špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao. Gotovo 70 odsto žena, žrtava proganjanja na internetu ima jedno iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja, koje počini njihov intimni partner. Sreće se na društvenim  režama.

 

Dokser –  kralj podataka. Prikuplja i javno objavljuje na internetu privatne podatke da bi osramotio žrtvu. Pola milijarde digitalnih identiteta bilo je ukradeno ili javno objavljeno u 2015.Najčešće ćeš ga sresti na profilima njegovih žrtava na društvenim mrežama, internet pretraživačima…

 

Haker –  upadač. Presreće privatne informacije i komunikacije, na primer vebkamere. Srešćeš ga bilo gde. Sajtovi za debate o hakovanju sadrže milione fotografija žena ‘’robinja’’koje su hakeri ukrali sa veb kamera.

 

Regruter  – prodavac silovanja i ‘’trafiker’’. Koristi nove tehnologije da namami žrtve, proda ih i prisili na prostituciju. Najčešće ćeš ga sresti na sajtovima za prodaju, tematskim platformama, društvenim mfrežama, na aplikacijama za komunikaciju, Gotovo 76 odsto žrtava trgovine ljudima su žene i devojke, i internet je glavna platforma za trgovinu.

 

Namerni propagandista – klevetnik. Koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu ženskih prava. Ovog opasnog klevetnika ćeš najčešćr pronaći na društvenim mrežama. 31 braniteljka ljudskih prava je ubijena 2015. godine.

 

Kako im se suprostaviti

 

Šta je rodno zasnovano nasilje i kako mu se suprotstaviti tema je sajta www.mogudanecu.rs koji je razvijen u okviru projekta prevencije “Autonomnog ženskog centra” – „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“. Projekat se realizuje u 15 gradova u Srbiji u partnerstvu sa lokalnim ženskim nevladinih organizacijama.

 

Sajt je prvenstveno namenjen srednjoškolkama i srednjoškolcima, sa interaktivnim sadržajima čiji je cilj povećanje informisanosti mladih o tome šta su diskriminacija, rodno zasnovano i seksualno nasilje, koje oblike može imati nasilje u partnerskim vezama, a šta su karakteristike zdrave veze. Mladi takođe mogu saznati kome mogu da se obrate ako trpe nasilje, odnosno kako da podrže nekog ko je izložen nasilju.

 

Kroz sadržaje o tome koji su mogući znaci izloženosti nasilju u partnerskom odnosu, na koji način razgovarati sa mladima o neprihvatljivosti nasilja, od koga potražiti podršku i kome nasilje prijaviti… Sajt predstavlja i resurs za roditelje, kao i za nastavnike, koji u posebnom odeljku mogu pronaći informacije o fenomenu nasilja, njegovom uticaju na decu, kao i o zakonskim obavezama vaspitno-obrazovnih institucija.

 

O ovoj kampanji razgovarali smo sa organizatorima i učesnicama u kampanji i radionicama.

 

Nulta tolerancija

 

U ime organizatora kampanje sagovornice su nam Sanja Pavlović i Marina Ileš iz „Autonomnog ženskog centra“

 

Pitali smo ih da li imaju podatak koliko je devojčica, devojaka, žena pretrpelo internet nasilje u Srbiji?

 

Kažu da nažalost, ne postoje dostupni podaci o tome koliko je devojčica i žena pretrpelo digitalno nasilje u Srbiji.

 

Važno je da devojčice i devojke nauče da prepoznaju nasilničko ponašanje na internetu i da znaju kako da reaguju. Iz rada sa mladima znamo da nasilje koje se dešava online može da ima ozbiljne posledice u stvarnom svetu, te nam je cilj da ohrabrimo devojčice da nasilnike udalje, blokiraju, kažu odraslima, pa i prijave institucijama“, kaže Sanja Pavlović ispred Autonomnog ženskog centra.

 

„Ono što nam je poznato, na osnovu istraživanja o digitalnom nasilju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji jeste da je digitalno nasilje doživelo je 37 odsto osnovaca i 66 odsto srednjoškolaca. Digitalnom nasilju može biti izložena svaka osoba koja koristi internet ili telefon, ali istraživanja pokazuju da su devojčice češće izloženeod dečaka, ali i da su su i češće i svedokinje digitalnog nasilja.“

 

Koje poruke i savete biste dal i svima koji su pretrpeli internet nasilje? 

 

„Naša poruka jeste da prate svoje emocije. Nasilje na internetu može da ima vrlo različite oblike, ali posledice mogu da budu veoma opasne, čak i kada nekome sa strane to ne deluje previše ozbiljno. Ukoliko osećate strah, veliku neprijatnost, ukoliko imate osećaj da ste u opasnosti, važno je da to prijavite nekoj osobi od poverenja, bilo da su to roditelji, školsko osoblje, policija ili neka druga starija osoba od koje možete da potražite podršku. Takođe je važno poslati poruku svima onima koji imaju saznanja o nasilju, a to je da mladu osobu koja im se poverila shvate ozbiljno, da joj veruju i da reaguju!“, ističu naše sagovornice.

 

Zanimalo nas je, koje kazne bi, prema njihovom mišljenju, bile adekvatne za internet nasilnike?

 

Kažu da kazne mogu da variraju u zavisnosti od težine dela, ali je neophodno shvatiti da čak i oni nasilnici koji deluju naizgled bezazleno, poput „trolova“ koji nam upućuju komentare u vezi sa fizičkim izgledom, mogu da izazovu ozbiljne posledice po mentalno i fizičko zdravlje mlade osobe, pogotovo devojčica i devojaka koje su u tinejdžerskom periodu i koje nisu ohrabrene da reaguju ili nemaju informacije o tome kako da to učine. Takođe je, pored kazni, neophodno govoriti i o prevenciji jer jedino na taj način ćemo stvarati nove generacije mladih ljudi koji imaju nultu toleranciju na nasilje.

 

Kakva su vam očekivanja od ove kampanje?

 

„Na određeni način, naša očekivanja su već ispunjena. U okviru radionica i kampanje bilo je brojnih devojaka koje su nam se obratile za podršku u prepoznavanju nasilja i načinu na koji da reaguju. One su nas prepoznale kao osobe od poverenja i svakoj od njih smo pružile podršku i informacije. Neke od devojaka koje su prošle radionicu su nam rekle da su prekinule veze jer su prepoznale da se nalaze u nasilju i odlučile su da na to neće da pristaju. U tom smislu, ako smo ohrabrile makar jednu devojku da prepozna nasilje i pronađe snagu u sebi da iz toga izađe, naša očekivanja su ispunjena. Sa druge strane, jasno nam je da je problem nasilja u partnerskim odnosima veoma rasprostranjen i očekivanje nam je da informacije i podrška stignu do što većeg broja mladih devojaka. Naša očekivanja usmerena su i ka unapređivanju saradnje lokalnih aktera u gradovima gde radimo, tako da nastavnici i nastavnice i mladi u školama sa kojima smo radili, lokalne organizacije, kao i druge nadležne institucije mogu samostalno da razvijaju i realizuju preventivne aktivnosti nakon što se kampanja završi“.

 

 Na osnovu istraživanja o digitalnom nasilju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji zaključeno je da da je digitalno nasilje doživelo 37 odsto osnovaca i 66 odsto srednjoškolaca. Devojčice su, češće od dečaka izložene nasilju, ali su češće i svedokinje digitalnog nasilja.

 

Kako najavljuju, za sada je predviđeno da kampanja traje do kraja tekuće godine, ali „Autonomni ženski centar“ će nastaviti sa preventivnim aktivnostima sa mladima jer su shvatile da postoji velika njihova potreba da sa nekim razgovaraju o svojim partnerskim odnosima, o tome šta je nasilje i kako ga prepoznati. Takođe, najavljuju da se uskoro očekuje objavljivanje pesme i spota „Mogu da neću“ koju su same osmislile i izvele učenice i učenici „Srednje muzičke škole Stanković“ iz Beograda, uz podršku AŽC i podršku nastavnica iz škole.

 

Produžetak nasilja u svarnom životu

 

Jedna od onih koja je podržala ovu kampanju je i devojka koja se predstavlja kao „Milica Lepotica“ koja kroz seriju klipova na Youtub-u,  govori o internet nasilju i daje savete devojkama kao da se ponašaju u tom slučaju.

 

O motivima da se uključi u ovukampanju kaže zato što joj se kampanja dopala, jer je namenjena mladima, pre svega devojkama, i da na YouTube-u ne postoji niko ko govori o temama poput raznih vidova nasilja, između ostalog i onlajn nasilja koje je sve rasprostranjenije i predstavlja produžetak nasilja u stvarnom životu.

 

Poručuje da je „najbitnijeje da devojke znaju da nisu one krive što ih neko maltretira i da na osnovu toga kakve poruke dobijaju, mogu da odredite dalju akciju – da li će nasilnika blokirati ili prijaviti policiji ako preti”.

 

Ona smatra da bi internet nasilnike trebalo kažnjavati novčanim ili zatvorskim kaznama u zavisnosti od prestupa. Ali, pored kazni, ističe, neophodnoje da radimo na prevenciji, jer kazne su tu kad se nasilje već desi. Moramo više da razgovaramo sa mladima, posebno mladim muškarcima, o tome šta znači poštovati nečiju ličnost i autonomiju, pogotovo kada je reč o devojkama, zaključuje.

 

Nedostaje više razumevanja

 

Svoja  iskustva sa trodnevnu radionicu „Mogu da neću – Ljubav nije nasilje“, prenele su nam Dunja Popović i Vladana Drašković, inače učenice „Srednje muzičke škole Stanković“ iz Beograda.

 

Na pitanje šta su tamo naučile?, Dunja kaže da je „naučila da na svet oko nas gleda drugačijim očima, da ne sudi ljudima po‚ koricama‚ da ima ljudi koji nose neku svoju bol i tajnu, ali da za to niko ne zna, pošto se plaše da to kažu“, dok njena drugarica Vladana priča da je „naučila šta je nasilje i kako da ga prepozna“.

 

Svima koji su pretrpeli internet nasilje poručuju da je nužno da pričaju o tome da znaju da nisu jedini i da pokušaju da idu na grupne radionice i kroz razgovor sa drugima podele to loše iskustvo, i tako možda, bolje sve to podnesu, iako im to neće umanjujiti posledice koje ovakva vrsta nasilja ostavlja.

 

Od ove kampanje očekuju da svet ima više razumevanja za ljude sa invaliditetom, za Rome, LGBT populaciju, žene i muškarce koji su pretrpeli nasilje u porodici. Smatraju da bi kampanja trebalo da bude konstantna, jer je nužno da ljudima i deci budi svest da nasilje itekako postoji, budući da većina nije ni svesna da možda trpi nasilje, ili da se pripremi kako da ga prepozna u datoj situaciji.

 

Napomena:Tekst je u kraćoj verziji objavljen u martovskom broju magazina “Grazia”