MediaSfera
Piše: Ksenija Matović
Fotografije: Ksenija Matović, Internet
Počeo je 21. Mu(n)dijal.
“Tribine su žute, sve je u narandžastom” ( M.Pantić).
Muški cijeloga svijeta slave.
Njemci naročito.
Oni su nakon 77 godina uspjeli uć u Moskvu, pa imaju razlog.
U nas je “ bubamara “ pocijepala modru odbranu poznog proljeća i uletila kroz maslinasto sive stative zaliva, kao da je drito iz Italije puka Tomba la Bomba.
Zakotrljala se između zavjesa svakodnevnih kiša i sunčanih intervala, fasada premereženih štrikovima, raspršila jato golubova u sjenci Tore… uselila u svaku otvorenu ponistru.
A s ponistre : “ Aj sad šuti, gledam utakmicu”!
Ma meni kad bi to reka onaj moj, čuo bi me!
Ne znam kako to žene uopšte mogu trpit !!!
Aj sad šuti gledam utakmicu
Jutro na Škveru.
Dva muška imaju blagu seriju manjih nervnih slomova.
Stavili su neke silne šolde na Peru, jer su bili uvjereni da će baš ovi nogometaši bit iznenađenje Mu(n)dijala, kad ono, El kondor, pasa za Peru.
Mučim.
O nogometu ne znam ništa, al zato znam ko o njemu zna baš sve.
Milojko Pantić.
Citiraću.
Jugoslavija – Iran, Svjetsko prvenstvo, Francuska 1998.godine.
“I evo izlaze Peruanci na teren. Naši nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu, jer im je šesnaesterac prepun Peruanaca. Danas nije viđen lep fudbal, jer su Peruanci uglavnom branili”.
Ma odron ekipa.
I tad su igrali za Iran.
Samo bi ludi na njih stavio šolde.
Ali, što ja znam o nogometu….
Stative zaliva nakon bubamarinog prolaska
Na plaži nema muških, što je dobro.
Moš poć dlakava namore.
Kafane su pune muških, što nije dobro.
Ne moš nać mjesto, a i ako bi našla, našla bi te kakva boca uglavu.
Šuti, ima i gore…. mis mokra majica.
Kad vidim takve muške, pa pogledam moga, pomislim koliko sam ja jedna sretna ženska.
Nema, nogomet vam je nezgodan ko kratko ćebe.
Mnogi muški misle da će Švabe dobit Mu(n)dijal.
A jasno se sjećam kada je 1997.godine Jugoslavija igrala protiv Farskih ostrva, Milojko Pantić kazao: “Savo Milošević je postigao gol. To je dvanaesti pogodak Save Miloševića za Saveznu Republiku Nemačku”.
Nikad ne bih stavila šolde na Švabe, jer Savo odavno više ne igra za Farska ostrva.
I dabome da sam bila u pravu.
What a vuvuzela world
Svi sretni muškarci su vuvuzele, ali svaki nesretni, vuvuzeličan je na svoj način.
To znam.
O nogometu ne znam mnogo.
Ipak, glede Engleza i drugih latino timova na Mu(n)dijalu, daću fri tip.
Sjećam se, da kada su davno igrali Arsenal i Ajaks, a to su vam engleski i holandski tim, Bergkamp u 22 munutu, zbog povrede izaša iz igre, a uša je Patrik Vijera.
Na ekranu je pisalo : 22. minutes, 10 Bergkamp out.
Milojko Pantić se oglasio riječima : “U igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22”.
Odlazim do svoga muškoga, da mu sve ovo saopštim.
On je divan i već sam rekla kolika sam sretnica.
Na putu za mis mokra majica
Sjedi na kauču i gleda utakmicu.
Navija za Brazil.
S ljubavlju sam mu prišla i htjela poručit : “Brazilska odbrana – planinski venci Siera Madre”! ( Zvonko Mihajlovski)
Kad puče iz jedanaesterca : “ Aj sad šuti, gledam utakmicu”!
( ja….umale … iz kužine.. Španija – Jugoslavija, Milojko Pantić, “ I gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime).
Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE
Dodaj komentar