MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Kraljevska venčanja, pokazalo se, dala su svoj veliki modni doprinos. Tako od venčanja kraljice Viktorije početkom 19. veka neveste nose bele venčanice, a od venčanja Katarine de Mediči i vojvode od Orleana, 1533. štikle su postale sastavni deo ženske obuće. Kada je kod poznatih firentinskih majstora naurčivala cipele s visokom štiklom nije imala na umu da bude modna inovatorka, već da reši problem svog izrazito niskog stasa. Ali kada prošetala svoje nove cipele istog trenutka počela je i pomama za štiklama, koja traje do danas.
Ciple sa visokom štikom samo su na kratko, posle Francuske buržoaske revolucije, nestale su iz ženske garderobe. Prave se od drveta, plastike, plemenitih metala, ukrašavaju štrasom, kristalima, biserima, dragim kamenjem, a pomoću platforme koju je dizajnirao Aleksandar Mekvin, mogu da dostignu i neverovatnu visinu od 31 centimetar.
Aleksandar Mekvin: Vrtoglavne štikle
Rađanje brenda
Kralj cipela: Tomas J. Bata
Bata je jedan od najstarijih svetskih brendova obuće. Nastao je još 1894. godine u gradu Zlin u Čehoslovačkoj, kao T.&A. Bata Shoe Company. Osnivači prvobitne kompanije bili su Tomaš, Ana i Antonin Bata. Još tada je Bata bio brend koji je unosio inovacije u stare tradicionalne radionice obuće. 1897. godine lansirali su “batovku”, prvu fabrički proizvedenu cipelu, čija je proizvodnja do 1905. godine dostigla 2200 pari cipela dnevno. Njihovu obuću nosila je i kraljica Marija Karađorđević. Kada je komunistički režim posle Drugog svetskog rata nacionalizovao češku imovinu porodice Bata, Tomas J. Bata je otvorio sedište firme u Torontu i nastavio da je razvija po celom svetu, sve do penzije 2002. godine. Njegov sin Tomas G. Bata ga je nasledio na čelu firme koja danas ima 40 pogona u 26 zemalja, 5.000 prodavnica i 40.000 zaposlenih, prema podacima objavljenim na internet stranici firme.
Italijanski stil: Baldinini
Za samo dve generacije porodica Baldinini uspela je da razvije posao od male radionice, nastale 1910. godine u italijanskoj oblasti San Mauro Pascoli na obali Jadranskog mora, do uspešne modne industrije obuće. 1974. godine lansirali su ručno proizvedene cipele vanvremenskog dizajna, čiji je uspeh bio toliki da je dnevno pravljeno 500 komada ovog modela i to ručno.
Vanvremenski dizaj: Armando Polini
Odrastajući u posleratnom Viđevanu, najpoznatijem italijanskom obućarskom centru, uz oca odličnog modelara, Armando Polini, koji je 1980. osnovao istoimenu modnu kuću, je još kao dečak bio svestan da mu je cipelarski univerzum sudbinski određen. U anale italijanske mode upisan je kao kreator obuće sa visokom platformom (1967), koja je zajedno sa mini suknjom ostala simbol jedne generacije, i cipela modernog, svedenog dizajna od vrlo otpornog elastičnog streč materijala (985).
Modni revolucionar: Andre Peruđa
Modni vizionari
Andre Peruđa (1893-1977) prvi je dizajner koji je uveo sandalu sa visokom petom u kolekcije večernje odeće. Bilo je to šokantno i na ivici skandala, jer se smatralo da je javno pokazivanje nožnih prstiju krajnje neukusno. Peruđa je, međutim, tvrdio da se na osnovu građe stopala može svašta otkriti o ženskoj ličnosti, i da je zato bolje da ona budu otkrivena. Sandale koje je Peruđa pravio predstavljaju pravu umetnost.
Dok je on stvarao u Francuskoj, topla klima u Kaliforniji učinila je da izazovne sandale s potpisom Salvatore Feragamo (1898 – 1960) postanu večernja svečana obuća, a kada je sandala jednom dospela na filmsko platno, svetski uspeh joj je bio zagarantovan. Imao je samo šesnaest godina kada je 1914. otišao za Ameriku gde je jedno vreme radio. Svetsku slavu je stekao tek kada se ponovo vratio u rodnu Italiju. Dovoljno je reći da su se na njegovoj listi čekanja nalazile najveće holivudske dive. U njegovom muzeju otvorenom 1995. u Firenci izloženi su zanimljivi eksponati obuće koji i danas fasciniraju poklonike mode, poput cipela koje su na mestu štikli imale kavez. Merilin Monro je tokom cele svoje karijere isključivo je nosila obuću s potpisom Feregama. Njene cipele su uvek bile istog oblika, pravljene od različitih materijala i boja, i uvek sa potpeticom koja je bila visoka jedanaest centimetara.
Salvatore Feragamo : kavez umesto štikle
Čuvena Koko Šanel dala je svoj doprinos i obućarstvu. Naime, 1957.kreirala je sada već dobro poznatu dvobojnu “šanel”’ sandaletu. Njeni razlozi za takav dizajn bili su veoma jednostavn: u ovakvim cipelama mogla je slobodno da se kreće radeći ono što najviše voli, a da pri tom ne prlja cipele.
Crvena boja ispod štikli: Kristijan Lobutin
Od 1992. crvena boja ispod štikli postala je obeležje Kristijana Lobutina. Priča kaže da je odlučio da dizajnira cipele vrtoglavo visokih štikli, nakon što je u jednom od pariskih muzeja video obaveštenje da su zabranjene visoke štikle, jer oštećuju pod.
Magični obućari
Manolo Blahnik postavio je visoke potpetice na tron modne industrije. Iako u detinjstvu nije imao nikakav dodir sa modom (odrastao je na plantaži banana, na Kanarskim ostrvima), uspeo je da postane najuticajniji dizajner cipela u svetu visoke mode. Njegove cipele nose filmske dive i mnoge slavne dame širom sveta. Za globalnu prepoznatljivost Manolo Blahnik cipela, zaslužne su Sara Džesika Parker i devojke iz serije “Seks i grad”. Njegov uspeh leži u perfekcionizmu – učestvuje u celom procesu izrade cipela, od ideje, izrade skice, šivanja, do probe. Nema svog naslednika, ni učenika, jer ne želi da njegovo ime živi bez njega, tako da će njegove unikatne cipelice ostati vredni umetnički pečat mode jednog vremena.
umetnički pečat mode jednog vremena: Manolo Blahnik
Junakinje serije “Seks i grad” nisu pitale za cenu ni kada je u pitanju obuća firme Džimi Ču. Nastala je 1996. godine i doživela neverovatan svetski uspeh zahvaljujući nesvakidašnjem talentu mladog londonskog stiliste malijskog porekla Džimija Čua i njegove saradnje sa Tamarom Melon, tadašnjom urednicom britanskog Voga. Iz ovog srećnog susreta rođena je linija atraktivne kvalitetne obuće koja se izrađuje u Viđevanu.
Cipele i film
Cipele koje su obeležile istoriju filma svakako su svetlucave crvene cipele u kojima Doroti (Džudi Garland) u filmu “Čarobnjak iz Oza” luta putem od žute opeke sa svojim neobičnim drugarima u potrazi za Smaragdnim gradom. Za potrebe filma je napravljeno nekoliko pari ovih cipelica, a jedan par je ukraden 2005. godine. Disko stil je postao popularan tek kad je Džon Travolta u filmu “Groznica subonje večeri” obukao čuveno belo odelo i popeo se na cipele s ogromnom platformom.
Čuvene crvene cipele iz filma „Čarobnjak iz Ozy“
Baletanke su na modnu scenu ušle preko filmskog platna, kada se mlada zvezda Odri Hepbern pojavila u mjuziklu “Smešno lice“ 1957. godine odevena u uske crne kapri pantalone, usku majicu i baletanke. Baletanke su se uklapale i uz infantilno- fatalnu ženstvenost Brižit Bardo i uz stil mnogih drugih filmskih diva šezdesetih godina.
Odro Hepbern: uvela baltamle u modu
Elton Džon je nosio Martinke u rok operi “Tomi“, uz sve ostale muzičke zvezde koje su u njima viđene – “The Who”, “Madness” i “The Clash”. Postoji čak i pesma Pola Velera nastala u vreme društvenih i političkih nemira u Britaniji u kojoj se spominju ,,Martinke”.
Dodaj komentar