MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Fotografije: Aleksndar Jočić, privatna arhiva R. Davidović
Ugledna izdavačka kuća „Čigoja štampa“ iz Beograda objavila je još jednu značajnu knjigu iz oblasti jevrejske kulturne baštine. Monografija „Majmonides-sećanje na njega trajaće večno“, posvećena je Moši Ben Majmonu (Majmonid, Rambam) najznačajnijem srednjovekovnom judaisti i lekaru na dvoru sultana Saladina čije misli i dan-danas izazivaju brojne polemike na mnogim simpozijumima u svetu.
Autori knjige, poznati istraživački i bračni tandem Mirjana Belić-Koročkin-Davidović i Radivoje Davidović, na 119 strana i 60 kvalitetnih fotografija, savremenoj generaciji na najbolji način približavaju Majmonidesov život i delo.
„Majmonides ne pripada samo Jevrejima nego se smatra velikim filozofom uopšte. To se pripisuje i zemlji u kojoj je rođen i učenoj porodici, mada je osim što se rodio u Španiji najveći deo života proveo u lutanju u traženju sigurnosti, što ga nije omelo da ostavi najznačajnija dela iz filozofije i medicine do dana današnjeg“ , pišu u predgovoru Mirjana Belić-Koročkin-Davidović i Radivoje Davidović.
U intervjuu za MediaSferuMirjana Belić-Koročkin-Davidović i Radivoje Davidović otkrivaju detalje iz života i dela filozofa, naučnika i mislioca koji je obeležio ne samo vreme u kojem je živeo nego i vreme posle njegove smrti i zašto je Majmonidesovo delo i danas značajno.
Mirjana Belić-Koročkin-Davidović i Radivoje Davidović u razgovoru sa Gordanom Radisavljević-Jočić
Šta nam možete reći o njegovom porodičnom životu?
– Mozes Majmonides poznat je pod imenima Majmonid ili Rambam. Rođen je 1135. godine u Kordobi pod imenom Moše ben Majmon. U arapskom svetu, gde je proveo najveći deo života, pominju ga pod imenom Musa ibn Maimun. Potiče iz ugledne sefardske porodice. Otac mu je bio sudija u rabinskom veću.
Odrastao je u jevrejskoj četvrtti poznatoj pod nazivom Huderija u Kordobi. Prema podacima Majmonidesovih biografa on se dva puta ženio. Prva žena o kojoj, tako reći nema pouzdanih podataka, je umrla. Drugi put se oženio kada mu je bilo 51 godina. Njegova izabranica bila je Jamila sa kojom je imao sina Abrahama koji je vremenom postao naučnik i vođa jevrejske zajednice. Sin i unuci su nastavili Majmonidesova učenja u pogledu teologije i filozofije ali nisu uspeli da ga nadmaše u genijalnosti.
Original Majmonidesovog potpisa iz 1180, godine, Bodleja biblioteka Univerzitet Oksford
Zašto su Majmonides i njegovo delo značajni i danas?
– Zato što veliki ljudi i njihova dela ostaju zauvek, bez obzira kada i gde su se pojavili. Mozes Majmonides je jedan od njih.
Za njega se govorilo da mislio na grčkom, pisao na arapskom, a molio se na hebrejskom. Neobičan multikulturalni sklop s obzirom na vreme u kome je živeo?
– Osim u Španiji gde je bezbrižno živeo do dolaska Almohada na vlast morao je da se seli iz jedne države u drugu i na kraju otišao je u Egipat. Većina stanovništva govorila je arapski i to je razlog što je uglavnom pisao na tom jeziku. Mislio je na grčkom kao većina filozofa tog vremena a bili su mu dostupni i njihovi radovi. Molio se na hebrejskom jer je bio posvećen jevrejskoj veri.
Napoznatiji Majmonidesov portret
Na svim portetima i crtežima Majmonides je predstavljen sa turbanom na glavi, koji je tipičan za arapsku ali ne i jevrejsku kulturu. Zašto? Da li postoji neki njegov originalni portret?
– Svi portreti naslikani posle njegove smrti su originalni. Umetnici su ga u raznim oblicima prikazivali onako kako su ga zamišljali čitajući njegovu biografiju. Treba imati u vidu da u vreme Majmonidesa nije otkrivena fotografija pa su potonji radovi nastali po ugledu na prvo delo. Prvi crtež objavljen je u monografiji „Majmonides-sećanje na njega trajaće zauvek“. Nastao je u 19. veku a prvi put publikovan je u knjizi „Blago svetih starina“.
A što se tiče turbana bio je sastavni deo odeće za muškarce i to kad se nalaze van kuće. U različitim prilikama bili su različite boje što se može videti i na crtežima.
Bio je podjednako obrazovan i poznavalac astronomije, medicine, matematike i filozofije, poštovalac grčkih filozofa Aristotela i Platona. Da li je Majmonidesov život je sam po sebi bio avantura, fizička i duhovna?
– Što se Majmonidesovog duha tiče može se reći da je bio avanturistički ali u fizičkom smislu njegov život bio je uslovljen prilikama u kojima je živeo i stvarao.
Kada je reč o Aristotelu i Platonu očigledno je da su oni imali uticaja na Majmonidesa ali da se nije uvek sa njima slagao i da je do mnogih istina sam dolazio. Uostalom kao svi naučnici Srednjeg veka i Majmonides je bio posvećen ne samo jednoj nauci već mnogima od njih i u duhovnom i u fizičkom smislu. Naravno, između ostalog, to mu je omogućavalo i njegovo obrazovanje.
Prvi crtez sa likom Majmonidesa objavljen u 19. veku
Da li su tačne neke tvrdnje da je izvršio značajan uticaj i hriščanske mislioce?
– Tačne su. Među hrišćanskim skolastičarima koji su prihvatili Majmonidesove ideje bili su Aleksandar iz Halesa, Albert Veliki, Duns Skotus, Toma Akvinski, Golfrid Lajbnic i drugi.
Stranica iz knjige Vodič za zabludele, Barselona 14. vek
Zašto je značajan njegov „Vodič za zabludele“?
– Veoma mnogo. Delo „Vodič za zabludele“ pisao je za uži krug ljudi privrženoj jevrejskoj tradiciji koji su usvojili filozofski pogled na svet i bili su u stanju proživljavanja duhovne krize pri susretu sa Aristotelovim i neoplatonskim delima. U svom delu Majmonides odgovara na višegodišnja pitanja koja je ljudski um tražio: priroda i postojanje Boga i osnovna realnost zla, zabluda volje i božanske pravde, otkrovenje, pravila Tore i druga. Majmonides nastoji da dovede u sklad veru sa razumom i dokaže da vera nije u sukobu s pozitivnim naukama. Delo je mešavina metafizike, jevrejske teologije i proročanstva.
… a „Mišne Tora“?
– Rad je pisan pre svega na novohebrejskom jeziku. Opredelio se za hebrejski iz „Mišne“ a ne iz Biblije ili aramejski iz Talmuda koji je bio isuviše težak jer je želeo da bude razumljivo širim masama. Pisao je precizno, kratko i razumljivo. Demistifikovanjem ovog poznatog dela stvorio je novi tematsko-pedagoški poredak u rabinskoj književnosti jer je sistematski prikazao jevrejsko zakonodavstvo iz oblasti vere, porodičnog života i društvenih odnosa. Ujedno uspeo je da sjedini u organsku celinu verske i pravne odluke Talmuda i filozofska posmatranja i sav duhovni svet.
Mišna Tora-knjiga iz 1550-1551. godine, Venecija
Formulisao je i niz principa koji predstavljaju ono što bi se moglo smatrati aksiomima judaizma, tj. ono u šta se mora verovati ukoliko je neko Jevrejin. Kakvo je njegovo poimanje Boga?
– Majmonides je postavio 13 principa jevrejske vere koja se i dan danas mogu čuti u mnogim sinagogama u svetu. A što se Boga tiče on je za njega vrhovno biće ali sve što Bog jeste i što čini on je objašnjavao u negativnom kontekstu da bi se došlo do pozitivnog poimanja Boga i Božije veličine. Majmonides je imao dva gledišta: jedno za običan narod a drugo za učenje ljude. Kao pristalica „negativne teologije“ govorio je da treba reći da Bog postoji u uobičajenom smislu: može se reći da Bog nije nepostojeći. Ne treba reći: „Bog je mudar“ ali može se reći: „Bog nije neznalica“. Ne treba kazati „Bog je jedan“ ali se može konstatovati da „ne postoji mnoštvo u Božijem biću“. Ukratko, to je bio pokušaj da se dobije znanje o Bogu opisujući šta Bog nije, a ne šta Bog jeste.
Majmonides je obavljao i dužnost predstavnika jevrejske zajednice unutar arapskog govornog područja. Da li je on smatrao ovu dužnost kao mogućnost da pokaže da se može biti i filozof i Jevrejin?
– Dva puta je bio verskopolitički predstavnik svih Jevreja u Egiptu za vreme vladavine sultana Saladina i rabin jevrejske zajednice u Fustatu (Kairo). Može se konstatovati da mu nije bila namera da dokazuje da se može istovremeno biti filozof i rabin već samo mogućnost da i na ovaj način pomogne svojem jevrejskom narodu. U tom smislu interesantan je podatak da za obavljanje dužnosti rabina nije želeo niti je primao bilo kakvu materijalnu nadoknadu.
Čuveni spomenik Mozesu Majmonidesu u Kordobi
O njegovoj sahrani postoje mnogobrojne kontroverze. Zašto?
– Ne bi se moglo reći da su to kontroverze već samo legende i pripovedanja o Majmonidesu koje su nastale posle njegove sahrane. Jedna od njih na primer govori o tome kako su povorku sa njegovim telom napali Arapi i tražili otkup, preteći da će ga baciti u more ukoliko ne dobiju novac. Kada su napadači saznali da je u pitanju sveti čovek (jedan od napadača rekao je da ga je Majmonides lečio kad je bio dete) odmah su odustali od prvobitne namere i ponudili da štite karavan sve do sahrane u svetom gradu Tiberiji.
Ko su bili njegovi protivnici i koje su, najčešće, zamerke stavljanje na njegovo učenje?
– Majmonidesova filozofska misao naišla je na veliko odobravanje, pre svega obrazovanijih ljudi ali i na veoma oštru kritiku onih koji se nisu slagali sa njegovim racionalističkim shvatanjima koja je u mnogočemu bila u koliziji sa tradicijom. Još za života na udaru kritike našla su se njegova glavna dela „Komentar Mišne“, „Mišne Tora“ i „Vodič za zabludele“ zbog duševnog i alegorijskog tumačenja predstave o božijim osobinama, o životu na drugom svetu i čudesima.
Bio je lekar na dvoru sultana Saladina. Kakav je bio njihov odnos?
– Vrlo prisan i s poštovanjem. Postoji zanimljiva priča o Majmonidesu i njegovom suparniku Kamunu koji je želeo da ga istisne i postane glavni lekar na dvoru. Mudri sultan Saladin postavio im je zamku koju je Majmonides mudrošću rešio u svoju korist.
Kakvo je njegovo viđenje lekarske molitve?
– Majmonides veliki značaj u svojoj lekarskoj praksi posvećuje molitvi. On se u svojim primislima obraća Bogu s molbom da mu da snagu duha da preuzme lečenje Njegovih stvorenja s ljubavlju.
Zanimljivo je da je, poput Hipokrata, sastavio i lekarsku zakletvu. Koje su njene odlike?
– Majmonidesova lekarska zakletva svakako danas bi bila vrlo korisna da se pored Hipokratove nalazi u svakoj lekarskoj ordinaciji a ona glasi:
„Večiti, proviđenje me je odredilo da bdijem nad životom i zdravljem Tvojih bića. Može li moja ljubav za moju veštinu onoga što radim pokrenuti zauvek; može li bilo koja pohlepnost ili tvrdičluk ili žudnja za slavom ili velikim ugledom zaokupiti moj razum; za protivnike istine i čovekoljublja popustljiv i lukav i učini mi da zaboravim moju uzvišenost usmerenu na dobrobit Tvoje dece.
Mogu li ikad da gledam u patnji bolesnog čoveka da ne pomognem u bolu. Daj mi snage, vremena i uvek priliku da popravim ono što sam stekao, što je u mojoj moći. Za saznanje u tom domenu koje je neizmerno i čovečiji duh može uticati različito na njegovo dnevno obogaćenje novim saznanjima.
Danas on može da otkrije svoje greške od juče a sutra on može da prihvati novu svetlost o onome što je juče rekao. O, Bože. Ti možeš da mi odrediš sve u životu i Tvojim bićima; ja sam spreman za moj poziv i sada ću mu se vratiti“.
Kako su sačuvani Majmonidesovi radovi?
– Krajem 19. veka prilikom obnove sinagoge Ben Ezra u Fustatu otkriveno je skrovište sa više od 200 000 srednjovekovnih dokumenata koji potiču iz perioda od 870. do 1880. godine. Među dokumenatima nađeno je više od trideset Majmonidesovih radova i veliki broj pisama. To je samo deo njegovih rukopisa. U mnogim bibliotekama u svetu nalaze se originalni njegovi rukopisii i drugim mestima gde postoje zbirke jevrejskih dokumenata. Veliku zaslugu prilikom prevođenja pripisuje se profesoru talmudske književnosti dr Solomonu Šehteru iz Kembridža gde se nalaze i obrađuju sačuvani fragmenti Majmonidesovih najznačajnih dela. Na aukcijama Majmonidesovi originalni rukopisi dostižu astronomske sume.
Dodaj komentar