MediaSfera
Tekst i FOTO: Ljuba Đorđević
Sve oči sveta bile su ovih dana uprte u dvorac Vindzor, letnju rezidenciju engleske kraljice Elezabete II, u kome se njen unuk Hari venčao sa Megan Markl. Naš reporter boravio je svojevremeno u Južnoj Engleskoj u Vindzoru i prenosi nam svoje utiske sa tog putovanja.
U Vindzor sam doputovao iz Londona. Razdaljina od osamdesetak kilometara se brzo savlada. Dok putujem, uživam u čarima Južne Engleske. Ređaju se „uspavana” sela, izuzetna priroda, aristokratska zdanja, drevne crkve, neverovatno zelena polja…
Setih se vica kada Amerikanac pita Engleza šta treba da radi, jer i on kod svoje kuće želi da ima baš tako lepu zelenu travu? Englez mu odgovara:”Ništa, samo poseješ travu i čekaš”. “Šta da čekam”?, pita Amerikanac. “Pa, da trava poraste”, odgovara Englez. “Koliko dugo da čekam?”, pita Amerikanac. “Pa, jedno trista godina”, ponosno uzvraća Englez.
To je to! Neke stvari postoje samo na jednom mestu, gde su vekovima prisutne, održavane i negovane i ne mogu se nigde drugde “nakalemiti”. Kao i tradicija, uotalom, do koje “Ostrvljani” izuzetno “drže”, a lepo i profitiraju od nje. U gradu su načičkane radnje sa svakojakim suvenirima kraljevske porodice!
Osim ogromnog broja turista koji ovamo jezde sa svih strana sveta, Vindzor i Južna Engleska uopšte, omiljeno su izletište i Engleza, posebno Londonaca. Provedu vikend, odmore se, opuste, uživaju… Baš kao i kraljica, koja je za svaki vikend boravi u svom dvorcu u Vindzoru! Kad može kraljica – mogu i njeni podanici!
Južna Engleska sa svojim hedonističkim odmaralištima, blagom klimom je idealna regija za uživanje u hrani iz mora, plažama i tradicionalnim pićima.
Elem, stižemo… Parkirali smo se na železničkoj stanici. Čitam perone – na jednom piše Iton! Čuveni univerzitet. Razmišljam koliko je samo znamenitih ljudi sa ovog perona započinjalo svoje studentske dane?
Ulicama grada “pliva” bujica turista… Svih rasa i boja. Škljocaju foto-aparati, zuje kamere, čuju se uzdasi oduševljenja, troše se funte nemilice na razne suvenire, kostimirana prodavacica, kao da je vremeplovom došla iz nekih prohujalih vremena, prodaje ruže iz pletene korpe…
Zaputismo se naviš jednom krivudavom kaldrmisanom ulicom. Posle desetak minuta “ukazaše” se zidine dvorca.
Na samom ulazu u dvorac spazih obezbeđenje – sa kalašnjikovima. Nema šale, dolazimo u kraljičinu kuću…Čim smo prošli kapiju, spazismo cveće koje se u “slapovima” sliva sa zidina dvorca.
U dvorcu smo se zatekli, nekako, baš u vreme smene straže.Kraljičina garda – uparađeni vojnici u crvenim mundirima, postrojavaju se na zelenoj travi uz zvuke trube, dok ih radoznali turisti gledaju razrogačenih očiju.
Inače, tu u svojevrsnom gradu-dvorcu, živi i osoblje koje radi na održavanju kaštela – kuvarice, dormeni, vrtlari, konjušari, administrativni radnici i čitava bulumenta drugog osoblja koje je neophodno za održavanje ovog pozamašnog zdanja! Oni stanuju u posebnim kamenim kućicama sa malim bašticama ispred. Izgledaju kao da su preslikani iz neke dečije slikovnice!
Vindzor je najveći zamak na svetu, naseljen je od 11. veka i zahvata oko 45.000 metara kvadratnih. Dvorac je jedna od tri zvanične rezidencije britanske kraljice. Ujedno, to je najveća kuća na svetu!
Saznajemo da je temelje dvorca postavio Vilijam Osvajač. Palata je preuređivana više puta po nalogu britanskih monarha. U svojoj istoriji bila je, između ostalog garnizon i zatvor! Čest “gost” u dvorcu nekada je bila kraljica Viktorija, poznata po nadimku “Udovica iz Vindzora”.
Veći deo dvorca otvoren je za posetioce, uključujući i kapelu Sent Džordž.
Odmah, na ulazu u odaje su nas upozorili da je slikanje – najstrože zabranjeno! Hodamo beskrajno dugim hodnicima, ogromnim odajama, salonima sa tavanicama visokim “do nebesa”, prepunim stilskog nameštaja, unikatnih predmeta i slika znamenitih predaka Ujedinjenog kraljevstva. Opažam – miris ustajalosti, „smell„ prohujalih vekova koji se oseća sa slika, tapaciranog namestaja, svilenih tapeta…
Vodič nas uvodi u jedan ogroman salon. Izgleda mi poznato… Ubrzo mi postaje jasno i zašto. U toj dvorani kraljica parvi prijeme za svetsku elitu, a koji inače,često viđamo na TV… Nekako sve je slično, maltene isto. Drugačije su samo boje zidova, drapera i tapacirunga na nameštaju…
Kao što sam već pomenuo, Vindzor je letnja rezidencija kraljice Elizabete. Osim što je svakog vikenda ovde, NJ.K.V. u dvorcu boravi nekoliko meseci, kad se sa svitom preseli iz užurbanog Londona…Obično to bude leti – kad je na odmoru.
Pošto smo se i mi umorili tumarajući kilometarskim odajama Vindzora, zavalili smo se udobno na jednu od klupa u “dvorištu”. Omamljeni opojnim mirisima cveća, skrhani umoraom, zamalo da tu i zaspimo!?
A da, videli smo i kraljevsku konjušnicu u kojoj se odgajaju najplenmenitiji pastuvi. Čak i tu, ispred, nalazi se straža. Uparađeni vojnik, ukopan kao kip, stoji ispred drvene stražarnice. Nisu uspele da ga isprovociaju moje “čarke”. Stameno je stajao i gledao unapred. Čak nije reagovao ni kada sam stao tik uz njega i fotografisao se sa njim. Služba je služba! Posebno kad ste u službi NJ.K.V.
Dodaj komentar