Kolumne ŠKURIN

ŠKURIN : Socks on the blocks, šlape i škovaci

MediaSfera

 

Piše: Ksenija Matović

Foto: Internet

 

 

S prvim daškom levanta koji namreška more, dolete  istinski vjesnici proljeća, turisti iz zemalja snježnih planina, modrih fjordova i Mike Hakinena.




Visoki i glomazni, uvijek se kreću u grupama od šest do osam učesnika u prometu.

Nećete ih vidjet na plažama, ali na reumatološkom hoćete.

Osim na odjelu za reumatologiju, srešćete ih u “Second hand” i “Sve po 1 euro” radnjama.

U jednima se cjenkaju bolje od Turaka, dok u drugima uvijek pitaju koliko košta sve po 1 euro.

Na odjelu za reumatologiju ne pitaju ništa, jer su oblijepljeni ljekovitim blatom.

Grupni boravak u restoranima se podrazumijeva, baš kao i izlazak u čarapama i sandalama apostolskog tipa.

Grupa je okupljena oko jednog pjata zelene salatice, kojeg guštaju satima.

Svak popije isključivo jednu čašu bijelog.

A nas su učili, kako su u skandinavskim zemljama svi imućni.

Naročito smetlari.

I da je bolje bit smetlar, recimo u Norveškoj, nego šeik u Emiratima.

Onda pogledam list rukole za 24 osobe, i mine me želja za tim skandinavskim modelom socijalizma, za koji su nam kazali da ga svi moramo priželjkivat, jer je pravedan.

 

Norvežanke

Za levantom, svježi maestral nanese drugi par čarapa i sandala.

Sandale su provizornog tipa, a čarape, vrste sokna.

Naravno, riječ je o turistima iz zemlje lala, oliti friganim ( P) Lutajućim Holandezima.

Visoki i punački, vedro se kreću, u vedrim grupama, od četiri do šest vedrih osoba.

Nećete ih vidjet na plažama, ni u radnjama, ali na traumatološkom hoćete.

Vedro podnose traumu, osobito dok vedro šepaju gradom, sa vedrim elastičnim zavojem na vedrim zglobovima.

U restoranima, satima  sinhrono jedu jedan pjat svježe narendane mrkve i pola jabuke.

Popiju  po kriglicu piva.

A nas su učili da je Holandija zemlja neustrašivih moreplovaca i otimača od mora.

Da je to najstabilnija ekonomija Evrope, sa najnižom stopom nezaposlenosti i da su svi imućni.

I da je  tamo  isto najbolje bit smetlar, jer oni zarađuju masu.

Al kako imaju najnižu stopu nezaposlenosti, ne možeš dobacit do smetlara.

 

Lebić, u Ruži vjetrova najćudljivija latica, pripeta nam vunene čarape i isusovke grčko-rimskog stila, Gordog Albiona.

Hodaju u parovima, a kada se u prometu sretnu sa zemljacima, prave se Englezi.

Nećete ih vidjet na plažama, niti nekom od odjela rehabilitacionog centra.

Mlate gradom po zvizdanu,  naoružani  rancem od 245 kg, flašicom vodice i mapom u koju stalno bodu prstom.

Pojma nemaju gdje su.

Lako ih je razlikovat od ostalih turista.

Mlađi uvijek imaju otvorena usta i unezvijeren pogled, a stariji, izraz lica kojeg, il je opalila pareza facijalis il vazdan kolektor drže pod nosom.

Mogu se vidjet u restoranima, u kojima ne jedu ništa.

Znaju poručit po kriglicu piva.

Ma, poručili bi oni jednu sa dvije slamke, al ne žele da iko pomisli  da su  Škoti.

A nas su učili kako je Britanija kolonijalna velesila u kojoj žive imućni i srećni, poš  ljudi.

Da je u Engleskoj,  najbolje bit smetlar.

Da ti je bolje bit smetlar tamo, nego recimo u Italiji, u kojoj je  smetlar takođe najplaćeniji posao.

Al teško možeš doć do tog posla, jer Englezi imaju jak lobi i snažan sindikat smetlara.

 

Spoznajni hlad magnolije

 

A jesam nađavla, svuda me moš vidjet.

Posebno ljeti.

Priklala sam noge điletom, ko i vazda.

Ono što nisam uspjela dovatit, buja od predprošle.

Boli me uvo, ko da će me ko gledat naseke.

Rej banke, šlape, brkovi i kava u hladu magnolije.

 

Listam štampu s Viktorijom.

I ona ima brkove.

Pišu, da smo najbrže  rastuća ekonomija Evrope i da je bolje ovdje bit smetlar, nego recimo u Burundiju.

Meni je u to  teško povjerovat.

Zato, kad odem ubanju, stavim četku i malo škovaca iza lijevog ramena.

Protiv  uroka.

Pro bono.

 

Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .